Ваш жешћи трип

Нисам нашао ову тему, ако има, линкујте пре закључавања.

Наиме, овде пишите ваше највеће трипове. Нешто што сте се утриповали и што вас је баш онако пореметило. Било шта али да сте се баш гадно истриповали.

Ево пример мог жешћег трипа:

Пре једно месец-два почне да ми се набацује нека ликуша из моје гимназије само друга смена. Ја њу у школи скоро да нисам ни примећивао али се она као жешће наложила на мене. И крене она са мном да се дописује преко фејса и пошаље ми после линк неке песме. Ја погледам, нека Пољакиња ваљда пева нешто, ништа посебно и ја ништа као, океј. И она ми каже да је то мушко, као нека транџа, пичке материне, шта ти ја знам. Океј. После погледам нешто у делу де пише "људи који те инспиришу" и видим нека транџа, био лик на те-веу скоро. Лик који потпуно изгледа као девојка, он је ваљда фото модел. Ја се ту уприпио, рекох није ваљда ово нека транџа?! Мислим шта знам, прво што је инспирише а друго што ми шаље песму, можда хоће да ми наговести нешто... После кад сам требао да се видим са њом само сам молио Бога да је женско. Женско је наравно, али јебем ти сунце колико сам се тада истриповао! Нисмо се смували а нисмо се ни чули после тог изласка.

Posle putovanja od skoro 33 sata autobusom (sa malim detetom) ujutru, kad sam se probudila kod kuće, nisam mogla da se setim puta, imala utisak kao da smo se samo stvorili kod kuće.

Zašto si joj prilazio kad se ne zoveš Uroš? O.o

Jednom se naduvam ko zmaj i ležim ja tako kad poče od Iglsa 'Hotel Kalifornija'. I piči ono tako u mojoj glavuši, od riječi do riječi, svaki takt, ma sve i tako komplet pjesma. A ja ni dan danas nemam pojma kompletan tekst napamet.

A jednom sam naduvan sjeo na skuter da idem kući s posla. I skrećem ja u raskrsnici u lijevo i op, op, op odjednom vozim ja vodoravno. Ispravljam ja i opet vodim normalno. I onda mi se to svidjelo i pičio sam gradom i samo skretao da bi vozio 'vodoravno' dok se nisam malo unormalio.
Najbolji trip koji mi se desio.

Au skočko sportisto, sram te bilo! Da li ti to mama zna? lolo

Zašto si joj prilazio kad se ne zoveš Uroš? O.o

zato što u krugu od dvajes metara nije bilo drugog živog bića pa reko žena me pomešala
šta može loše da ispadne ako se predstavim kao Uroš, možda ću čuti koju pametnu reč.

otiso ja kod ribe na gajbu, tek se upoznali, 15-tak dana se znali. i poceli da se zvalavimo, vatacimo, ja ruku u pantalone njene, ona mi sklanja ruku. vatali se tako dalje, ja opet da je skinem, ona opet ne da. ma svasta probao. posle jedno sat vatanja, prekinem ja, nece ona, nista sednem ja u kuhinju i kazem"aj jebi ga, skuvaj kafu"

a ona kaze:

sta, ti bi sad da pijes kafu? idi tamo u sobu, ugasi svetlo, skini se, sad cu ja da dodjem.

odem ja, seo na krevet i krene milion guposti da mi se vrzma po glavi

"jebote, ova luda, ova ce sad da dodje sa satarom da me iskasapi, ima kitu, ima jednu vestacku nogu, ima da mi popije svu krv, sta je ovo leb ti, trudim se pola sata ona nece, sad odjednom oce...

i u tim razmisljanjima dolazi ona, ja onako obucen sedim, nije mi da bezim, treci sprat, jebi ga visoko, gola, riba, vrh, sve na svom mestu i kaze

"sto se nisi skinuo"

evo sad cu-kazem ja.

posle mi rodila troje dece. zna i ona za taj moj trip.

Danas u teretani siđem sa pokretne trake, a noge mi same trče i mrdaju levo-desno. Ista stvar i sa klizanja. Skinem klizaljke, obučem patike, i krenem da ih vučem po podu sa spuštenim kolenima.

Pricao ja s majkom i utripovao na sekund da je drug i krenem da kazem kurac u sklopu recenice, i sva sreca izadje samo ku i onda sam skapirao.

posle mi rodila troje dece

Well, that escalated quickly
http://cdn.memegenerator.net/instances/250x250/30199807.jpg

Pricao ja s majkom i utripovao na sekund da je drug i krenem da kazem kurac u sklopu recenice, i sva sreca izadje samo ku i onda sam skapirao.

Da, zamisli da ti izašao ceo kurac pred kevom. :D

Јамајчанин
Au skočko sportisto, sram te bilo! Da li ti to mama zna? lolo

Tad još nije bila popularna doping kontrola :D

Teleportacija. U snu. Mnooogo dobro, preporučujem. Ovako, žešće se tripujem da su neki ljudi toliko ružni da liče na morževe, koale, tvorove, mravojede, koze.

Imala sam jako los trip naduvana.. Inace sam bila u nekom bedaku, pa, kao, opustencija, smotam dzoint.. Sama sam bila sa klincem, tad imao cetiri godine i spavao, noc, vreme kad bi posten svet inace trebalo da spava.. Nista od toga, jedino se posteno naduvam. Kuca prizemna, leto, otvoren prozor gleda na dvoriste i dodje mi ker, bretonac, ispod prozora.. Laje, meni se cini kao da me zove, pa ti ja do prozora, krenem "psecim" jezikom da komuniciram, pevam neki prigodan rep iz glave, pseto zavija, ja u kikot, kompletna ludnica. Malo mi to bilo, sakama poceh da udaram ritam po futeru prozora.. Kad, neko mi iz dubine dvorista odgovara lupnjavom u istom ritmu. Ja jedan ritam, otuda istovetno dobovanje.. To je potrajalo neko vreme, dok me u momentu nije obuzela paranoja da me neko provocira, da ce mi upasti u kucu.. Sledi zatvaranje prozora, navlacenje roletni, zakljucavanje vrata, gasenje svetla pre svega, sunjanje.. To je bio tek delic i pocetak te duvke koju u zivotu nisam zaboravila.. Mislim da sam se te noci izborila sa svim demonima u glavi i iz svega izvukla jednu zivotnu lekciju. Naravoucenije: ne duvaj i ne pij kada si u bedaku i ne radi to nikad sam, u najgorem si drustvu.

Ja se uvijek tripujem da kada vezujem pertle u stvari ne vezem pertle nego zebra s krilima.

Skk?

E stog stena, duhovito xD

otiso ja kod ribe na gajbu, tek se upoznali, 15-tak dana se znali. i poceli da se zvalavimo, vatacimo, ja ruku u pantalone njene, ona mi sklanja ruku. vatali se tako dalje, ja opet da je skinem, ona opet ne da. ma svasta probao. posle jedno sat vatanja, prekinem ja, nece ona, nista sednem ja u kuhinju i kazem"aj jebi ga, skuvaj kafu"

a ona kaze:

sta, ti bi sad da pijes kafu? idi tamo u sobu, ugasi svetlo, skini se, sad cu ja da dodjem.

odem ja, seo na krevet i krene milion guposti da mi se vrzma po glavi

"jebote, ova luda, ova ce sad da dodje sa satarom da me iskasapi, ima kitu, ima jednu vestacku nogu, ima da mi popije svu krv, sta je ovo leb ti, trudim se pola sata ona nece, sad odjednom oce...

i u tim razmisljanjima dolazi ona, ja onako obucen sedim, nije mi da bezim, treci sprat, jebi ga visoko, gola, riba, vrh, sve na svom mestu i kaze

"sto se nisi skinuo"

evo sad cu-kazem ja.

posle mi rodila troje dece. zna i ona za taj moj trip.

Је ли има неко да потврди ту твоју причу?

Ja sam se jednom istripovao da sam video duha.
Kad sam bio osnovna skola, neki decko se igrao sa caletovm pistoljem sa burazerom, i pucao sebi u glavu i pogino. I posto nisam znao tog decka toliko blisko, meni su objasnili ko je taj lik. OK. Par godina kasnije u busu vidim tog lika za kog sam mislio da je mrtav, i poceo sam da mucam pred drugaricom, i istrcao iz busa koliko sam se usro.
Na kraju se ispostavi da sam ja ustvari istripovao od tog decka da je to taj sto se ubio, a u stvari su mi lose objasnili drugari.
I dan danas pamtim kako mi je srce lupalo...
Jos ja onako bled blenuo u tog lika, a on jos gori u fazonu " koji ti je kurac sta blenes".. Ortakinja mi se i dan danas smeje kad gledamo horor filmove zajedno

lelel, kakvi tripevi :)
samo da se upišem a posle šizenje :)

a da, jednom sam se istripovala da sam videla NLO, zapravo, bila sam UBEĐENA da sam videla. sedela na terasi, oko 9 uveče, i videla svetleću tačku na nebu koja ide pravo vertikalno. prvo sam pomislila da je helikopter, jer avion ne može tako vertikalno da se diže, ali pošto nije blinkalo, ja se usrala, i uletela u kuću po naočare. dok sam izašla, nije je više bilo.

posle par dana, ja opet oko 9 uveče na terasi, i opet vidim to svetlo! kad u jednom trennutku svetlo krenulo horizontalno na desno, pa polako na dole i da blinka. tu skontam da je samo avion, koji se dizao išao ka meni, pa je izgledalo kao da ide vertikalno....

Ja sam se jednom istripovo da je Gambi nosio moje patike dok je jebo međ topovima, kad ono međutim, bile su Burzumove.

hahah pa pitao si me negde to rekao sam da zaboravljam skoro sve posle god-dve a ti se secas rodjenja

Ne mora da bude da si spavao kad si bio paralizovan

au sad i ja to razmisljam, mada bio sam svestan skoro odmah da nije stvarno, mada i ne secam se sad

Ps ne možeš da se sećaš rođenja ok?

Mogu

-_-

Vec mjesec dana tripujem da mi je slic otkopcan. Vise puta u toku dana diskretno pogledam ili napipam dolje, i konstatujem da je sve u redu. Poceo sam da zastajem na trenutak nakon zakopcavanja slica kako bi ova radnja ostala u radnoj memoriji. To nije mnogo od pomoci jer nakon desetak minuta bavljenja aktivnostima, ja pocnem ponovo da se pitam da li mi je otkopcan šlic. Tada dam sebi na znanje da sam zastao na trenutak dok sam ga zakopcavao, i da je sve u redu i da nema potrebe da provjeravam, ali bez uspjeha. Moram da provjerim, ili se ziv pojedem od ansksioznosti...

Vjerovatno previse masturbiram, i moja podsvijest me opominje...

Ima onaj trip, kada jednom nešto slučajno izvališ, počne stalno da ti se pojavljuje pred očima. Recimo, kad naletiš na prvih nekoliko cifara broja pi, pa onda kad pogledaš na sat ono bude 3:14. I onda narednih 20 dana uvijek kad pogledaš na sat slučajno bude 3:14. Valjda se to zove Bader-Majnhof efekat, i onda kad sam saznao za ime tog efekta, počnem stalno da ga primjećujem u medijima, na internatima, kad ljudi pričaju o tome, etc.

Da, da, to je jedan od problema sa uocavanjem sinhroniciteta. Da li je 3:14 sve to vrijeme bio okolo ali ti nisi obracao paznju, pa poceo da ga namjerno trazis kad se pojavio po prvi put, pa tako sam nastelovao sinhronicitet, ili se zaista poceo pojavljivati svuda okolo bas kada si ga ti primijetio...

E upravo. Ne znam, ja sam sklon vjerovati da je to samo ušlo pod okrilje percepcije, a da je uvijek bilo prisutno. Mada, ono, može biti i da griješim.

U prilog ovog drugog argumenta da se takve stvari počnu pojavljivati tek nakon što ih primjetiš ima jedna interesantna naučna teorija. Valjda ona priča o tome da je Univerzum i sve u nj samo simulacija je u početku imala problem, jer su protivnici te teorije tvrdili da bi za simulaciju tako astronomskih proporcija bila potrebna podjednako astronomska količina "RAM memorije". Onda se neko dosjetio rešenja koje podsjeća upravo na Bader-Majnhof efekat: stvari ne postoje dok su neaktivne, tako da onda nisu uopšte "učitane" u tu neku univerzumsku "radnu memoriju". Učitavanje bi se vršilo tek po potrebi, te se na taj način čini ogromna ušteda resursa. To mi je dosta kul, jer je naizgled u prirodi ljudske percepcije da stvari o kojima ne razmišlja trenutno uopšte ne percipira da postoje.

Dopadam tu teoriju, iako vjerovatno nikad nece doci ni blizu dokazivanja, kao ni njoj slicne.

Zanimljive su mi te akauzalne povezanosti, u svakom slucaju. Imao sam zanimljivih par slucajeva.

Gle jedan:

Pricao sam jednog jutra sa osobom koja je radila u skoli za djecu sa invaliditetom. Tu saznam da je jedna od njenih ucenica atleticarka patuljastog rasta - bacacica diska. Najvise smo pricali o njoj. Kad sam stigao kuci, otvorio sam novine (vijesti), i na naslovnoj strani sam naisao na sliku i naslov o tome kako je osvojila sedmo mjesto na svjetskom prvenstvu i ispunila normu za paraolimpijske igre.

Ima i ono sa koncentričnošću - kad nešto počneš na isti način završiš. To skoro svaki dan uviđam, na manjoj i većoj skali. Recimo, pođem na posao, komšijin mali rokne sa poslednje stepenice i počne da kmeči, a onda kad se vratim kući, isti klinac, ista stepenica, ista stvar.

Ili kad sam bio negdje vani, i isto tako putujem iz jednog grada u drugi: kad sam polazio, čujem u gradskom ljudi pričaju srpski, a onda isto to u povratku. Mislim, mala je bila slučajnost, jer nema tamo baš previše našeg svijeta.

Jednom prilikom sam imao san koji se gotovo podudario sa realnošću.
Nije u potpunosti ali je svakako bilo čudnovato.

Hmmm

Ja sam uvek u nekom tripu.Kao mali sam upaljivao sva svetla po kući, kad me moji ostave kući samog, da me ne bi veštica zavitlavala.
Tripovao sam da vidim vešticu i da šeta po kući kad je mrak, neće da napadne nego samo plaši, a moji su se uvek pitali kako tako mala kuća i sa malo uredjaja, a toliki nam računi za struju dolaze.
A jedan od najnoviji tripova su upravu okupljanja vukajlijaša u NS, onaj prvi i nije toliko interesantan koliko ovaj drugi.
Jbt, pa bilo koga pitam gde je Oblomov niko nema pojma, pa udjem u neku prodavnicu mob. telefona i popizdim i odem na net, da vidim gde ono beše Oblomov otprilike i naidjem na neku školu Sekulić, tako nekako, ali opet bezuspešno da ga pronadjem.
Krenem ja polako da smaram po lokalima i naidjem konačno na biće koje zna gde je Oblomov, lepo ona meni sve nacrtala i objasnila, ljubazna devojka iz knjižare.
Ali sad ide ono najgore, kad sam prišao u tu ulicu gde je Oblomov i dalje nisam video nikakvu oznaku tog kafića, pa tad je već polako počinjao mali trip.Ne vidim ljude u okolini, ali preko neka žena šeta psa, pa reko ona zna 100%.
- Izvinite gospodjo, jel‘ možda znate gde je ovde u blizini kafić Oblomov?
- Jaooo, pa dečko to bi trebalo da bude preko puta ima jedan kafić, tu odma gde piše knjižara!
I tu je počeo moj trip otkad sam ušao tamo, prvo pomisli:PA JBT TAKO MALO MESTO,PA GDE ĆEMO SE ZGRNUTI SVI
Što je najgore ja prvo krenem gore na sprat gde je ta knjižara i onako na brzaka pitam: jelovokafićoblomovovo! ... dečko koji radi u knjižari nešto čačko na kompu i nije me ni slušao, a reče da me otkači verovatno: Da,da, ali dole je kafić
I onda se ja tu malo smirio, jer jel'te našao sam konačno taj čuveni Oblomov, i sad samo čekam i uživam (bilo tu oko 18h koliko se sećam)
Ono što me vratilo u trip jeste kad je prošlo vreme za dogovoreni sastanak i nema žive duše, ali još nisam hteo ništa da pitam konobara.
To nije ono najgore, u nekom momentu ulazi neki dečko,čovek bem li ga u kafić i sedne za šankom i celo vreme gleda u mene,a muca i nosi štake.
PRESEKO SAM SE, i posle par minuta gledanja otišao sam u wc i mahnuo konobaru da dodje:Izvini, jel’ mogu nešto da te pitam?
Konobar: Izvoli slobodno!
Ja: Da li se nekad ovde održavalo neko okupljanje Vukajlijaša, i da li su danas nešto organizovali ljudi u ime Vukajlije?
Konobar :Hmmm, ne koliko ja znam! ... i odoše on svom poslu, a ja sav uznemiren bio jedno 5 minuta u wc-u i mislim se u sebi: ZHAJK BUDALO,ZHAJK BUDALO!!!
Kad sam izašao onaj dečko me i dalje celo vreme posmatra, pa sa popizdeo i morao sam prići da ga pitam: Jel’ se mi poznajemo?
A on ko iz stopa mi odgovori:Pa nnne, ali lako ćććemo se upppoznati!
Tu se ja povučem bliže stolu gde sedi konobarica i konobar i počnem da ih smaram , a kaže mi konobarica da se ne bojim da je on tako tu svako veče i da je dečko kao bolestan.Pitao sam se u sebi, a kako baš pored toliko ljudi na mene da gleda, beš mi sve!
Što je najgore pridje on bliže stolu, i još me pita ako hoću da izadjem napolje da sednemo pod sto, ako mi je lepše.
Jaooo bog te šta me snadje, pomislih u tom trenutku, pa sam se ubrzo gore popeo kod onog dečka što prodaje knjige, pa njega malo smarao, a on ima posla i vrlo rado bi me oterao u tripi*kematerine,ali je dobar ko lebac, pa ne može.
- Pa dečko nemoj se tripovati, pa nema ovde u okolini opasni ljudi, pa evo pogledaj na prozoru nikog nema, ne boj se! (u prevodu:Imam posla, da se nosiš u materinu)
I KONAČNIO JA POSLE DOBRI SAT VREMENA TRIPOVANJA KONAČNO ODLUČIM DA IZADJEM,PA ŠTA BOG DA, a i zaboravio sam da kažem i da sma pitao konobara kako se zove kafić i kad mi je rekao ime, za malo se nisam šlogirao, kad nije izgovorio Oblomov, već nešto drugo, ali rekao mi je da se nalazi tu dole 100,200 metara, uvučeno unutra.
I tako...