prijava

Aleksa Šantić

Arhiva39 odgovora· poslednji 5. jan 2013.
OB

Dakle koliko volite najpoznatijeg Mostarskog pesnika. Šta znate o njemu da nije sa vikipedije, koja vam je najdraža pesma. Mene ova pomerila malo...

СЕЉАНКА
Снег пада и веје. У сеоској луци
Све је пусто. Само, као сенка тупа,
Низ пртину уску, са штапом у руци,
Погрбљена, бледа, једна жена ступа.

Ступа и једнако испод борна цела
Погледује тамо у костуре живе,
Где се на домаку реке, у дну села,
Сеоскога уче стан самотни скрива.

Нек' ветрви бесне, нек' мећаве хуче
И засипљу сметом путеве ратара,
Она сваке дневи одлази код уче,
Па учи и сриче слова из буквара.

Сви се чудом чуде у селу и зборе:
"Сирота, полуде!" Н свијетла к'о свила,
И чврста к'о рало што црницу оре,
Све је ближе циљу њена жеља била.

И скоро кад жита зашумише јара,
Кад под стрехом ласта кликну песму њену,
Једно јутро с учом опрости се стара,
Низ прагове сиђе и путањом крену.

Постигла је сврху. У свакоме куту
Њезинога срца нова снага дршће.
Нити она гдегод одахне на путу,
Но с дреновим штапом корача све чвршће.

Већ је на крај стазе. Сада брвно води
преко уске реке што кривуда луком;
Старица не стрепи, она напред ходи,
И слободно хвата за доруке руком.

Испред воденице што наслања на њу
Своје рачве сиве један орах свео,
Божи је и зове млинар, и на пању
Са дјечаком седи, сав од млива бео.

Но она све даље корача, и само
Каткад суху руку стави изнад цела,
Па погледа брегу где, из храшћа тамо,
Са планулим крстом вири торањ села.

Корача и носи и радост и јаде
У туробној тами својих позних днева;
И још два-три крока, па под брегом стаде,
Где споменик с орлом двоглавијем сева.

Прекрсти се, мермер целива и очи
Подиже. Ту горе златна слова стоје.
И у првом реду, на мраморној плочи,
Угледа имена лепе деце своје.

Полагано сриче уклесана слова:
"Ратко, Ђорде, Дејан", па грца и стане,
Срце стиска, затим сриче, сриче снова,
А при сваком слову нова суза кане.

Под кров њене душе, к'о селице летом
Враћају се светле успомене дана
Кад је децу дивну, као стабла с цветом,
Гледала крај црних плугова и брана.

Пред њом свићу јутра жетвена, и она
Све стубове кутње, младе к'о кап росе,
И дичне и светле, к'о краљеви с трона,
Гледа меду класјем са отсевом косе.

Он с нова види све вечери касне
Кад је у колеби сваки кут грохот'о,
Види сва три сина, све ликове красне,
Огњишта и ватру, вериге и кот'о.

Све види и чује. И понори туге
Пуцају све дубље, јер, пуста и сама,
Сад колеба чути, и сад, место дуге,
Као паучина сврх ње виси тама.

Скупила се чељад. Сви гледају у њу,
Са дубоким болом скрушени и свели;
И сви ову бледу сељанку у гуњу
Сузама би својим утешити хтели.

Но старица само тресе се и грца
И упире поглед у споменик бео,
Сврх ког устремљени ор'о светломрца,
Као да би мајку огрејати хтео.

И дани све теку, а мраморној плочи
Свако јутро, рано, у појање петла,
Тихо мати дође, па подиже очи,
Моли се и дуго сриче слова светла.

И док она тако, скрушена и сама
Пред мрамором стоји, ту, у врху села,
И док рана звона звоне с торња храма,
Обруч златан дршће око њена чела.

VA

Čekaj, je li to onaj što je napisao

Идите одавде! Сунцу овог неба
Није више драго да вас грдне грије;
Грки ће вам бити залогаји хљеба
И ја ћу са братом гадно да вас бијем!

Jeste, poznati mostarski nasilnik Aleksa Šantić :)

VA
барење емотивних пичока шантићевим стиховима

Moglo negde do kraja WWII. Sad moš samo do petog razreda osnovne. Ali tu bi uspela i pesma o mami.

ШЕ
барење емотивних пичока шантићевим стиховима

ЛОЛ

EMINA

Sinoć,kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo,u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.



Ja kakva je, pusta!Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad šeće i plećima kreće...
Ni hodžin mi zapis više pomoći neće!...


Ja joj nazvah selam.Al` moga mi idina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;



S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!



Malo ne posrnuh,mojega mi idina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me jednom pogledala mrko,
Niti haje,alčak,što za njome crko!...

Као крила анђелаааааааааааа. А јес био Србенда овај Шантић јебо га ћаћа ћаћин

ШЕ

Не сери да си из Мостара, Томдриле? Имам другарицу тамо, иде на некакав факултет, јебемлига, уједињени светски колеџи, шазнам.
Елем, готивим од Шантића "Претпразничко вече", мада ми је Дучић готивнији из тог периода, овај јеботе са неким калдрмама, хамамима, ибрицима и башчама ко Муса Ћазим Ћатић, уби више.

А контам да није спем ако окачим једну од наших најљепших икад написаних, кацмо се већ доватили Мостара

ШЕ

А, ни хабера, комшилук :)
Мада и тамо имам ортака на ликовној академији, Требиње је куљ.

MA

Šta tu tačno pomera, ako se to može objasniti? Meni te teme nisu bliske, mada imam obzira, ipak je muško, i voleo je da izvodi neke zaključke ponesen nekom kolektivnom idejom, koliko vidim. Većina njih voli te pejzaže, krst, povetarac, i ima osećaj ponosa zbog sinova, zar ne. Pa da, ponori tuge.

MA

Nije to toliko smešno. :) U to vreme oni uopšte nisu računali na ženske čitaoce, žene su im bile samo mati, Emina sa pletenicama, i slično. I zbog te tužne okolnosti, pesme i deluju tako, otužno. Samo sam to htela da kažem, ne razumem šta je lepo u toj selektivosti.

A jeste, opraštam, šta mogu. :)

VA

Setim se jedne Dučićeve, kaže, parafraziram, nema nikakve potrebe da lepa žena bude i pametna, jer ti kad staneš pred umetničku sliku i diviš se njenoj lepoti, uopšte ne tražiš u njoj neku inteligenciju, već ti je lepota dovoljna. Mogu samo da zamislim entuzijazam kojim je odisala Isidora Sekulić u to vreme.

MA

To je sasvim tačno, ali više odlika same lepote nego kao svojstvo ženskog bića, znao je to i Dučić, valjda. I žena može tako doživeti muškarca u divljenju koje prenosi u neke reči, ili u izraz koji želi.

VA

Mislim da je on pre želeo da kaže kako taj spoj nije poželjan nego kako nije obavezan, nije baš cenio lepotu radi lepote. Dučić se čini mi se lepo uklapa u onu tvoju gornju priču o matima i Eminama, samo je ženi dodao još par nekakvih slobodnijih erotičnih momenata, malo milosrđa, samožrtvovanja, i eto mu žene. Nemam pojma, u to vreme je za poeziju muškaraca valjda bilo mnogo bitno kakav imaš odnos prema ženama, danas se to kao stavka nikako i ne uzima. Valjda su žene izašle iz delokruga muškog interesovanja :)

MA

Da, šta ima više da se sklapa od žene, i to je mnogo. Ja bih volela da žena izađe iz delokruga interesovanja muških pesnika, ukoliko su ti pesnici u fazonu tako prostog sklapanja. Jedini razlog je užasna dosada koju takvi osećaji njihovi izazivaju kod mene. Dečake ne teraju na čitanje Silvije Plat, jer, valjda, nije u nacionalnom interesu da shvate te pesme, taman posla da ih "pomeri" Silvijino poimanje života. :) Ne čitaju ni Isidoru, i blago njima u tom jednostavnom svetu.

Zar žene, pjanstvo i kombinacija toga nisu neiscrpni izvor inspiracije već godinama?

Odlično, ali neka je stil savršen. Neka ne znam da su to žene, pijanstvo i kombinacija toga.
I ja ovo pišem po svom ukusu, tema je za čitaoce koji treba da kažu šta misle o Šantiću i sličnima. Drago mi je što se danas lepše i normalnije piše.

HI

O klasje moje

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва... Једро зрње зрије...
У сунцу трепти моје родно село.
Но мутни облак притиска ми чело,
И у дно душе гром пада и бије.

Сјутра, кад оштри заблистају српи
И сноп до снопа као злато пане,
Снова ће тећи крв из моје ране -
И снова пати, сељаче, и трпи...

Сву муку твоју, напор црног роба,
Појешће силни при гозби и пиру...
А теби само, кô псу у синџиру...
Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганути бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

О класје моје испод голих брда,
Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,
Ко ми те штеди, ко ли ми те брани
Од гладних тица, моја муко тврда?!
VA

Истина је да ми никада и нисмо имали неку књижевност. Можда је ово сад превелики офтопик, али треба имати у виду да су наши Дучић, Ракић, Шантић итд. мање-више савременици Мајаковског, Хармса, Елиота, Аполинера, Рилкеа. Одох ја далеко, ко разуме, схватиће, а ко је студирао српску или икакву књижевност, може само да се држи за главу. Хваљење Шантића би могло да спада у психолошки одбрамбени механизам тзв. слатки лимун.

VA

И Тракла, и Хајма, и Блока, и Сологуба, и Хлебњикова, и Андрејева, и Џојса, и Пруста... Јој, боли.

VA
Nekako mi se najmanje Harms tu uklapa.

Jesi čitao Harmsovu poeziju? Luđi je i crnji nego u pričama, držao sam se za stomak. Žao mi je sad što ne mogu da nabavim, ne daju mi se pare, jer postoji samo u kompletu izabranih dela, ali dva puta sam uzimao iz biblioteke da se smejem.

ШЕ
Истина је да ми никада и нисмо имали неку књижевност.

Не зајебавај, Валдемаре.
Ја највише готивим Французе, Жак Превер је боготац и обожавам оно "Сјети се Барбара без престанка је кишило над Брестом тога дана..", некако ми је француски језик певљив и поезија ми иде уз то, говорим о савременицима. Рембоа, Бодлера, Верлена и остале нећу ни да помињем, али тврдим да и ми можемо да се сврстамо у врх европске књижевности. Можда су наши пјесници као оне рок групе које имају само неколико добрих пјесама али ипак су кул, м? Што се мене тиче увијек ћу говорити да је Santa Maria Della Salute Лазе Костића једна од најљепших ствари икад написаних. Капирам да се ти нећеш сложити са мном али зар не мислиш да је мало незахвално рећи да ми немамо неку књижевност?
Наравно, мислим на књижевнике из читаве бивше Југе не само на Србију или не дај Боже Црну Гору.

VA
Можда су наши пјесници као оне рок групе које имају само неколико добрих пјесама али ипак су кул, м?

To da, ima nekoliko pisaca i dela koja bih zaista stavio u vrh svetske književnosti, ali generalno, mali smo narod, jbg. I uvek nam je novi izraz dolazio sa strane, sa par decenija zakašnjenja. Ne znam, ajd recimo taj predratni period, mogao bih da izdvojim Rastka, koji jeste da duguje nadrealizmu, ali ima guste domaće korene, paganske sasvim. I Nastasijevića, koji je srpsko-nebeska pojava, ni sa čim uporediva. Bio je i neki Radomir Prodanović, mnogo je dobro počeo, ubili ga saveznici u bombardovanju '44. I pre njih ukletog Disa, koliko on god danas smešno izgledao, njegovih par pesama mogu da pokopaju celokupne opuse raznih eruditnih štatijaznam, Bojića. I ajd, recimo Vinaver. E posle u novoj Jugi, to je druga stvar. Pekić i Bulatović, Popa, Meša, Miljković, da ne nabrajam mnogo dalje... Ali problem je u prevođenju. Mi u stvari ne znamo šta je sve bilo u svetu, a ni šta je sada. Niti svet zna šta je kod nas, niti šta je bilo. Prevodi se tih nekoliko selebritija. Najbolje je znati jezik pa nabavljati i čitati u originalu. Čitam na engleskom i ruskom šta mogu da nađem, ali krivo mi je što pripadam ovako malom narodu, jbt, kad u Americi, Nemačkoj i Rusiji postoje biblioteke sa po 20 i 30 miliona primeraka, i kad pripadaš takvom narodu čiji broj ide preko sto miliona... A šta možeš ovde da nađeš, šta da znaš? Nas ljudi u ovoj zemlji ima trostruko manje nego što ima knjiga u američkoj Kongresnoj biblioteci... Pa onda reci...
EDIT: I ako naletiš negde na Kodera, izdao mu je dve zbirke poezije Službeni glasnik pre par godina. Lik iz 19. veka, takva šizofrenija nije pre njega postojala niti će ubuduće postojati.

MA
I Nastasijevića, koji je srpsko-nebeska pojava, ni sa čim uporediva

Da! :) "Veseliti se u samom krugu života; propevati nadživotno je. Tu živi, hrani se i diše, a nije od ovog sveta." :) Setila sam se zašto sam ga obožavala, listam sada "Sve što mi se učinilo da je", zbirku nekih njegovih misli iz ranog perioda. Genije.

VA
Da! :) "Veseliti se u samom krugu života; propevati nadživotno je. Tu živi, hrani se i diše, a nije od ovog sveta." :) Setila sam se zašto sam ga obožavala, listam sada "Sve što mi se učinilo da je", zbirku nekih njegovih misli iz ranog perioda. Genije.

То, да, да! Кажем, то је небеска Србија, а не клеопатре и шешељи. Купио сам на Сајму књига ове године његова сабрана дела, никако да нађем времена за њега поново
:(

ШЕ

Ваистину. Никад, на жалост, нећемо чути да је неко са наших простора започео нову књижевну епоху, увијек смо били слијепи путници књижевности који се само на крају неког периода пришљамче за нешто што су започели писци Истока и Запада.
И наравно ту су критике, код нас су неке културе почеле да ступају на снагу врло касно, па и да смо имали књижевника који је писао ствари попут оних које је стварао Буковски капирам да не би добро прошле на нашем тржишту. Шта нам онда и преостаје него да пратимо нешто што су започели много већи ствараоци? То је дјеловало непогрешиво, како писцима тако и критичарима.
Ево, неке наше музичке групе из ранијих периода би стварно могле да буду култ у Европи само да су људи разумијели језик, енглеско говорно подручије доминира, јеби га. Због чега би неко из тог периода купио плочу неке румунске рок групе? Једноставно нема сврхе. Осим тога ствари које си и ти набројао, мали избор у библиотекама, мали број ствараоца који би могли да напуне те библиотеке и мали број заинтересованих читача који би навраћали у исте.
Све је то утицало да поред оноликих књижевних великана које смо некада имали постанемо земља у којој се Јелена Бачић Алимпић, Марко Видојковић, Исидора Бјелица, Мирјана Бобић Мојсиловић па чак и Сања Маринковић сматрају писцима.
Пукли смо огроман офтопик, па да се вратим на неке Шантићеве стихове које волим, ако нисте постовали "Једну сузу":
Венци плави.Где је клетва, где је?
Вај, вјетар хуји, а ја мислим на те,
И све те гледам кроз сузу што лије,
Како береш слатке, распукле гранате.

VA
Ево, неке наше музичке групе из ранијих периода би стварно могле да буду култ у Европи само да су људи разумијели језик, енглеско говорно подручије доминира, јеби га.

Dođoše mi na pamet Ništa ali logopedi. Kad su oni počeli da mešaju harmonike i distorziju u onom njihovom ludilu, Gogol Bordelo nije bio ni u najavi. Danas svaka šuša svira folk-pank i folk-metal.

VA
meni je Santic skroz okej, bolji od Poa Edrgarda Alana.

Paaaaa... Možda je bio bolji kao čovek.

Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.