Otvaram ovu temu podstaknut pricom svog ortaka koji zivi relativno skromno po svim nasim parametrima (novac, ljubav, socijani status, profesionalni uspeh...) a jedna je od najsrecnijih osoba koje poznajem. Da li ste srecni trenutno? Jeste li zadovoljni svojim zivotom? Sta biste promenili? Koliko vam je potrebno da budete srecni? Novca, ljubavi, sexa, trave, golova omiljenog tima, cega god?
Najbitnije je živeti dostojanstveno.
Najbitnije u životu je osetiti razliku življenja sa željom i bez nje.
Ubij želju da ona ne bi ubila tebe.
Kako kome sve to, neko će da se zadovolji činjenicom što živi u zemlji hrabrih, pa će prkosno stiskati zube i trpeti nedaće, nekom je opet bitniji pun stomak, pa ode u inostranstvo, nekome sigurnost. Mislim da najviše ima ovih kojima je bitna sigurnost. Da ima sobicu u kojoj su raspoređene stvari od vrednosti, i ključić, da ne može da se ukrade tek tako. Ja isto volim sigurnost, ali bitno mi je da osetim da sam živ, neki put imam užasno loše periode, a onda ih gledam iz razdaljine od par godina i sećam ih se po tome koliko sam tada intenzivno živeo, ne po tome koliko me je bolelo. Čini mi se da sam življi i produktivniji kad me nešto uznemirava, tišti, neka neizvesnost, nada... Nemam pojma, da se nešto dešava, da sam živ sa velikim Ž. Ne mogu da objasnim to ni sebi sasvim.
Citat:Ubij želju da ona ne bi ubila tebe.
Mislim da bih se ubio baš kada bih ostao bez iste :) Zašto onda živeti, kao zombi.
Nekad sam mnogo voleo šampite. Jeo sam ih u nenormalnim količinama dok mi se jednog dana nije toliko smučilo da sam bacio peglu. Izlazile mi šampite i na usta i na nos. Od onda ih ne jedem uopšte.
Mislio sam da bi mi život bio kompletan samo kad bi malo češće dobio od gospođe, a onda sam se setio ovih šampita i shvatio da mi je i ovako dovoljno dobro. Ko zna, ako mi se smuči i pička kao šampite možda se roknem jer mi ništa ne ostane u životu.
Ja volim leto i jedva ga čekam.
ubiti želju znači ubiti život, ravnoteža, mir, sređenost, spokoj, težnja ka sreći kao stanju bez bola, to su odlike života na izmaku i smrti. a paradoks je u tome da što nesređeniji i nespokojniji i bolniji život živiš, pre ćeš propasti, odnosno, što više voliš smrt, duže ćeš živeti, ili bar duže biti u viabilnom stanju :S
tu je i licemerje budizma, hrišćanstva i ostalih smrtoljubnih religija: voli smrt da bi duže živeo
Citat:Mislim da bih se ubio baš kada bih ostao bez iste :) Zašto onda živeti, kao zombi.
Ako se živi ovako
Citat:Čini mi se da sam življi i produktivniji kad me nešto uznemirava, tišti, neka neizvesnost, nada...
a živi se, čovek može da deluje cinično ponekad, ne zato što je loš, ili zombi, već zato što je živahni svedok lošeg, na primer. :)
A nisam sigurna da li je uopšte moguće živeti bez želje, poslednja bi bila smrt, pu pu.. Ne bih da ofttopikujem, ali i smrt je legitimna životna želja, korisna i plodonosna, ako se ne realizuje, naravno. A i tada. :)
Citat:Ko zna, ako mi se smuči i pička kao šampite možda se roknem jer mi ništa ne ostane u životu.
looool
Ерос, танатос, да... Много људи то не осећа.
@Варнер Ти немаш леп однос према смрти, а тиме јој чиниш неправду. Религије нису смртољубне, не у оном смислу у ком је смртољубан човек који радосно прихвата чињеницу своје коначности. Ко умре заувек, би то било нешто као коначно венчање, најзад неки апсолут до којег стижеш, тако израњављен животом и жељама. Религија не воли смрт на тај начин, она смрт гледа са практичне стране.
Живим као лој у бубрегу.
ne žalim se
Citat:ne žalim se
+1
После овог Брусовог поста може лок лагано.
Citat:tu je i licemerje budizma, hrišćanstva i ostalih smrtoljubnih religija: voli smrt da bi duže živeo
Oni koje bogovi vole umiru mladi.
Citat:@Варнер Ти немаш леп однос према смрти, а тиме јој чиниш неправду. Религије нису смртољубне, не у оном смислу у ком је смртољубан човек који радосно прихвата чињеницу своје коначности. Ко умре заувек, би то било нешто као коначно венчање, најзад неки апсолут до којег стижеш, тако израњављен животом и жељама. Религија не воли смрт на тај начин, она смрт гледа са практичне стране.
misliš gleda kao manje 'pati za života, kako prelaz u smrt ne bi ni osetio' ili kao 'pati više za života kako bi ti smrt pala kao olakšanje'?
meni je muka i od života i od smrti, gde pobeći u tom slučaju?:D
Da, ne vole ljudi te velike oscilacije u osećanjima, i nemaju uvek priliku da ih dožive, (osim ako nisu teže oboleli pa im je to svakodnevnica). Možda ljudi prizivaju rat jer su imali to iskustvo, osetili se živahno u strahu da će umreti. Neko smatra da je uzvišen, moćan osećaj, davanje svog života za tuđi (u nekim navodno odbrambenim ratovima jer brane ognjište, ili žena koja se porađa). I oni ponavljaju svoja iskustva, kao i oni kojima je izvesnost smrti sama po sebi motivacija, ili samo dobar osećaj, valjda sreće. Ljudi su nestrpljivi, ne mogu da čekaju da im dođe osećaj sreće već ga izazivaju. Nemoj misliti o sreći ako ne možeš da je podneseš : naravoučenije. :) A ja ću nastaviti da blago hejtujem temu jer uživam u tome, srećna. edit: Šalim se, ne, ne, nisam srećna..
^proklet bio, zadnji post na strani!
Citat:@Варнер Ти немаш леп однос према смрти, а тиме јој чиниш неправду. Религије нису смртољубне, не у оном смислу у ком је смртољубан човек који радосно прихвата чињеницу своје коначности. Ко умре заувек, би то било нешто као коначно венчање, најзад неки апсолут до којег стижеш, тако израњављен животом и жељама. Религија не воли смрт на тај начин, она смрт гледа са практичне стране.
misliš gleda kao manje 'pati za života, kako prelaz u smrt ne bi ni osetio' ili kao 'pati više za života kako bi ti smrt pala kao olakšanje'?
meni je muka i od života i od smrti, gde pobeći u tom slučaju?:D
Citat:meni je muka i od života i od smrti, gde pobeći u tom slučaju?:D
У кому! :)
Citat:meni je muka i od života i od smrti, gde pobeći u tom slučaju?:D
Ako nisi živ konačan nećeš biti ni kao beskonačan. Drugim rečima: šta fali što ti je muka. :)
Citat:misliš gleda kao manje 'pati za života, kako prelaz u smrt ne bi ni osetio' ili kao 'pati više za života kako bi ti smrt pala kao olakšanje'?
Ne, nego kao praktičan problem momenta prelaska iz stanja u kome možeš nešto da uradiš za svoju egzistenciju u večnosti (predgrobni život) u stanje u kome apsolutno ništa ne možeš da uradiš, jer si istrošio žetone (zagrobni život). A smrti valjda kod njih i nema?
Citat:meni je muka i od života i od smrti, gde pobeći u tom slučaju?:D
To da l' ti je muka od smrti, to ćeš tek da vidiš. U međuvremenu, trpi i pokušaj da uživaš. Opustiš se da bi manje bolelo. :)
Citat:Uz sarm mozes dobiti posao za koji nisi ni kompetentan a kamoli da osvojis srca ljudi :)
A jbt već sam prešao tu igricu, nemam izazova :(
Sreca je imati puno deca ne imati puno pari:) mi na Kosova imamo puno deca to je pravo bogatstvo:) sve je drugo laz
Abnormalno los trol
Hahaha kako se isprimate na siptara to je nevjerovatno
Хахахахах генијалан трол
LOL
Mujo uleteo iste sekunde,prvi na liniji za odbranu otadzbine,brzi od munje.
Sad ce ga banovati i uklonit mu ovu zastavu Kosova iako nije naporan kao pojedini troleri
Meni je interesantno kako se mujo brže isprimao od bolje npr iako je stari 10 godina haha
Sad sam hteo nešto do jaja da napišem, ali bi izgledalo kao da ignorišem trolj.
Ja planiram samoubistvo,tj cekam jos Zapatu da postuje na ovoj temi i umrem od transfera.
To nam hvala sto smo se borili sa partizani protiv fasisti za slobodu u Jugoslavija:) srbi los narod mnogo. Tito jedini pametan bio
https://m.youtube.com/watch?v=RGc1qjdXDvA
Previse patispanja i patetike Profe, kad to prevazidjes bices zaista srecan
Citat:Meni je interesantno kako se mujo brže isprimao od bolje npr iako je stari 10 godina haha
Hahah sto je najgore kliknuo sam bezveze na temu vjerovatno u trenutku kad je i ovaj postovao, dok sam kliknuo pisalo mi je zadnji post jos ovaj neko324028730, i bezveze udjoh i odma vidim ovaj komentar
i 20*
Citat:Sad ce ga banovati i uklonit mu ovu zastavu Kosova
tako i bi
Pamtim i bolje dane ali nedam se jos. Sto kaze Deky, Još sam živ, Gospode, i još orem među ženskim butinama. Još moje seme pali tuđe utrobe. Još će moji sinovi cvileti kad budu dolazili. To sam ja, Gospode, slepče, i šta mi možeš!
Znam kako je to izgubiti ali ne znam kako je to odustati
Sreća nekako i jeste u kvalitetu života, minus faktoru nesreće kojoj si voljan ili primoran da posvetiš vreme.
Sto sam matoriji sve mi se nesto cini da je sreca, ako nisi psihopata, u tome da si koristan nekome. Ne znam sto, al do sad ljude koje sam sretao da su depresivni (ne klinicki, nego onako, izgledaju ko da su iz vojvodine) uvek su imali taj neki osecaj da su beskorisni, ili na poslu ili u zivotu i tako to. Neko evolutivno sranje, 100%.
Cini mi se da bi i mene opasno sjebalo kad bi doso do saznanja, sad kad bi umro generalno nikog ne bi bolo kurac za to, kolko god da mi lagodan zivot. Zajebane stvari.
Kad očistim guzicu toalet papirom iscrtavaju se srcad po njemu. A koristimo onaj 'suvi', bez mirisa i slika.
Da bi bili srećni, ne smijete ostavljati previše zadataka u budućnosti. Ona izreka što možeš danas, ne ostavljaj za sutra zapravo nije ključ uspješnog rješavanja obaveza i spriječavanja gomilanja obaveza, nego upravo sreće. Barem meni, mogu imati i pare i vrijeme i prijatelje ali ako sam ostavio neki važan zadatak u narednih 10 dana, ne mogu da osjetim tu sreću i slobodu u potpunosti. Bukvalno, ništa ne mogu dok to ne obavim, mozak mi se kompletno posveti tome i nekako osjećam da mi sama obaveza lebdi iznad glave.