Stihovi koji su ti gletovali ličnost

"Kurvi koja mi je uzela pesme" - Bukovski

Po meni njegova najbolja. Da ne kopiram bezveze kada na jutjubu ima snimak njegove recitacije ove pesme.

I da, najbolji stih dolazi na kraju.

isčitavam V.H.Odena ovih dana, pa da podelim s vama sve koje su mi najviše zadržale pažnju

Funeral Blues (ili Stop All the Clocks)

Stop all the clocks, cut off the telephone.
Prevent the dog from barking with a juicy bone,
Silence the pianos and with muffled drum
Bring out the coffin, let the mourners come.

Let aeroplanes circle moaning overhead
Scribbling in the sky the message He is Dead,
Put crêpe bows round the white necks of the public doves,
Let the traffic policemen wear black cotton gloves.

He was my North, my South, my East and West,
My working week and my Sunday rest
My noon, my midnight, my talk, my song;
I thought that love would last forever, I was wrong.

The stars are not wanted now; put out every one,
Pack up the moon and dismantle the sun.
Pour away the ocean and sweep up the wood;
For nothing now can ever come to any good.

^ima je u onom filmu Four Weddings and a Funeral

nešto ljubavnou
As I Walked Out One Evening

As I walked out one evening,
Walking down Bristol Street,
The crowds upon the pavement
Were fields of harvest wheat.

And down by the brimming river
I heard a lover sing
Under an arch of the railway:
'Love has no ending.

'I'll love you, dear, I'll love you
Till China and Africa meet,
And the river jumps over the mountain
And the salmon sing in the street,

'I'll love you till the ocean
Is folded and hung up to dry
And the seven stars go squawking
Like geese about the sky.

'The years shall run like rabbits,
For in my arms I hold
The Flower of the Ages,
And the first love of the world.'

But all the clocks in the city
Began to whirr and chime:
'O let not Time deceive you,
You cannot conquer Time.

'In the burrows of the Nightmare
Where Justice naked is,
Time watches from the shadow
And coughs when you would kiss.

'In headaches and in worry
Vaguely life leaks away,
And Time will have his fancy
To-morrow or to-day.

'Into many a green valley
Drifts the appalling snow;
Time breaks the threaded dances
And the diver's brilliant bow.

'O plunge your hands in water,
Plunge them in up to the wrist;
Stare, stare in the basin
And wonder what you've missed.

'The glacier knocks in the cupboard,
The desert sighs in the bed,
And the crack in the tea-cup opens
A lane to the land of the dead.

'Where the beggars raffle the banknotes
And the Giant is enchanting to Jack,
And the Lily-white Boy is a Roarer,
And Jill goes down on her back.

'O look, look in the mirror,
O look in your distress:
Life remains a blessing
Although you cannot bless.

'O stand, stand at the window
As the tears scald and start;
You shall love your crooked neighbour
With your crooked heart.'

It was late, late in the evening,
The lovers they were gone;
The clocks had ceased their chiming,
And the deep river ran on.

Druga je poslužila i Dylanu kao inpiracija za njegovu kraću ali daleko intrigantniju, As I Went Out One Morning is '67.

***

Док плових морем, бура поче,
И с бродом ка дну готов да кренем,
Ја зазвах: „Ђаволе, мој оче,
спаси и помилуј, ја тонем.

Не дај да умре пре свог рока
Моја душа препуна гнева –
Власти мрачнога пророка
Даћу остатак црних днева.“

Ђаво ме узе и баци јако
У натрулу, стару лађицу.
У њој пронађох весло лако,
И модро једро, и клупицу.

И изнесе ме опет на сушу,
У болни живот, зло трајање
Моју већ одбачену душу
И грешно, трошно тело моје.

И веран сам, Ђаволе оче,
Завету датом у зао час,
Кад на мору бура поче
И ти ми из пропасти пружи спас.

Тебе, мој оче, сада славим
Ко прекор неправедном дану,
Хулу над светом успостављам,
И, саблажњавајући, саблажњавам.

Фјодор Сологуб

Milan Rakić!
Ovo je možda najveća istina koju sam u jednoj pesmi čuo, sve na kraju se svede na mračnu raku, eventualno urnu, ali suština je ista!

Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,
ne miriši travu, ne osećaj vir;
nagradu za trude nebo će ti dati:
mračnu, dobru raku, i večiti mir!

Poslednje ostaju one nasred stola
Nekad pune smeha, nekad pune bola
Sa malo vina što im na dnu osta
Pričaju u mraku sudbu kasnog gosta
Da bar neko tugu tu na podu smrska
Ne bi čaše ove svitanje dok prska
Sa poda sivog kao mrtve sene
Žudi zadnje vino čaše razbijene
I dok zora puna novog vina sviće
Ne bi žalile što slomljene biće
Nebo je sve šire, dok seda kraj stola
Gost plav od smeha i krvav od bola

Libero Markoni

"Inaction is a weapon of mass destruction"

" Vaske dodju po svoje kad ne prepoznas gnjide"

"Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа."

"Tamo daleko, gdje cveta beli krim,
Tamo su zivote dali zajedno otac i sin"

...НЕ ЗНАМ ЗА СЕБЕ А НОЋУ ЧУЈЕМ ЗВУКЕ

ШТО МЕ ТЕРАЈУ И ВУКУ У НЕКУ НОВУ ЗОНУ
ЗОНУ БЕЗ ДИМЕНЗИЈА ГДЕ ЧАС САМ НА ТРОНУ
ЧАС НА ДНУ, ЧАС ПОЛЕТИМ И ОПЕТ ЈА СЕ СПУСТИМ
ДА, ОПЕТ ЈА САМ ТУ ДА БИХ ОСЕЋАО ОПСЕСИЈУ

Молим дотичног да искључи капс лок када буде следећи пут постављао ишта на ову тему. Не зато што су му стихови срање, него зато што је једноставно одурно овако. Не мора свака тема која иоле вреди да се спемује.
Хвала.

Иначе, свиђају ми се поједини стихови одавде. Има баш квалитетних ствари. Поставићу и ја нешто касније.

Дис јебе реално, много бољи од Дучића и педерске компаније :) Нирвана кул пјесма :) ал на мене највећи утисак оставила задња два стиха од можда спава :)

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гpoб тужно негује јој стас.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.

Полако, тек сам се залетео. :) Не знам, Дис објашњава, и стварно је проблем изабрати једну која глетује личност јер реално се и бавио темама погодним за то.

Jos jednom samo, o, da mi je dici
Ispod zivota svet umrlih nada,
Jos jednom samo, o, da mi je ici
Prostorom snova pod vidikom jada.

Potajna slabost i zudnja ka sreci,
Skrivene misli u boji ljubavi,
Njen pogled nekad sve sto znade reci,
Jos jednom samo da je da se javi.

U harmoniji svetlosti i tame,
Lik duse trajno gde se od nas krije,
Gde svesti nema, vec ideje same,
Otkud bol slece, da osecaj svije

U meni o njoj, o lepoti, cvecu
I o mladosti – o jos jednom samo,
Da mi je da se moje misli krecu,
Da mi je da sam jos jedanput tamo.

Da mi je da sam u predelima onim,
Gde su mladost, san i uspomene,
Kod negda svojih da je da se sklonim
S lepotom njenom sto k`o miris vene.

Il` da je groblja, senki, vetra, zvuka
I igre mrtvih, avetinja kolo,
Da je bolova, secanja, jauka –
Znamenja, da sam nekad i ja vol`o.

Al` nije.Ja znam svi ti dani stari,
I zelje, njena tuga i lepota,
I nezne veze osmeha i cari
Nemaju vise za mene zivota.

Nemaju vise zivota ni za nju
Sva njena ljubav i moja stradanja,
Dremez i suton i nocu i danju.
Nama se spava. Nama se ne sanja.

Gube se redom, trunu pod zivotom
Aleje bola i podneblja plava,
I moja lira sa njenom lepotom,
Tugom i srecom…Da je da se spava.

I samo katkad, al` to retko biva,
Nju kada vidim posred ovih zala,
Prilazi k meni neka magla siva,
Nagovest bleda dalekih obala.

Gledeci dugo taj magleni veo,
Kamo se dani moji razasuse,
Siri se pokrov velik, prostran, beo,
Pod kojim leze utopljene duse.

Реме

Крајње духовито, ајд' сад пали. Не прљај тему.

Look around you,
Look beyond.
You could make
An unbreakable bond!

The world around you
Is not what is seems
Soul revealed
beyond your wildest dreams

(So many things
I never could see.
So many choices
Fallin' on me!)

(Could It be my destiny...to be Shaman King!)

Shaman King...
(To be Shaman King)
Shaman King!
(If your spirit is stro-ong!)
(You could the one!)

(I can look at the world in a dif-fer-ent Light!)
(I know what it takes to make it right)
(And I won't give up the fight)
(To be Shaman King!)

Sha-man KING!!

хе хе, мало шале. Јер где су млади ту је и шала :)

Не знам ко треба да пали, у последњих пар недеља на сваки други мој пост одговараш прилично хостилно, да се тако нововукајлијашки изразим. За сад ми не смета јер ме генерално боли курац, ал ако видим одговорићу ако нађем за сходоно, што да не.

www.youtube.com/watch?gl=US&hl=sr&client=mv-google&rl=yes&feature=related&v=0NzHhALuQOs

A onda je došla Marijana Mateus i neki novi panonski govnari...

Небитно да ли си ти у питању. Одговарам особама које усеравају сајт. Мада се не сећам да сам нешто улазио у расправе са тобом (ако изузмемо твоје јако арогантно пљување по каратеу и срање по старим филмовима). Иако пратим редовно тему, са филмовима, никада нисам реч рекао и терао са исте некога иако велики број филмова који се постављају тамо сматрам срањем (опет, сем што сам теби одговорио). А измењале су се генерације људи активних на истој.

А чији год да је пост који усерава неку од ок тема, одговорићу. Не зато што морам, него зато што ми је ипак драго да има још пар ствари на овом сајту које ваљају и не бих волео да их усере неко. А ова тема је свакако то.

Иако испада да сам против спема, не нисам.
Него сматрам да је оригинални спем јако добар, али када је све спем, онда спем губи смисао. И није интересантан.

Хвала на пажњи и довиђења.

Плакао сам,
певајући
Уздиз`о се,
падајући
Видао се,
страдајући
Враћао се,
одлазећи
Одлазио,
долазећи
Мрзео сам,
што сви хвале
Хвалио сам,
што сви жале
Градио сам,
сам идоле
Руг`о им се,
кад их моле
Грешио сам,
кајући се
Спасав`о се,
дајући се
Кушао сам,
безброј пића
Претвар`о се,
у сто бића...
Волео сам,
и кад кунем
Живим и сад,
када трунем.

Синиша Пауновић,
на зиду затворске ћелије у Кејптауну
11.XII 1942.

The Ballad of Reading Gaol,
Oscar Wilde

...
Jer svako ubija ono što voli,
I neka svako za to zna,
Neko prezrivim pogledom,
Neko laskavm rečima
Kukavica to poljupcem čini,
Samo hrabar čovek mačem!

Neki ubijaju ljubav kada su stari,
Drugi dok su još mladi;
Neki rukama strastvenim je dave,
A neko zlatom to radi:
Najmilostiviji uzmu nož, jer tako
Mrtvac se najbrže hladi.

Neki predugo il' premalo vole,
Prodaju je, kupuju lako;
Neki to sa mnogo suza čine,
A neki bez daha, kratko:
Jer svako ubija ono što voli,
Ali od toga ne umre svako.
...

Mudrosti, neiskusno sviću zore,
Na obične reči više nemam pravo!
Moje se srce gasi, oči gore.
Pevajte, divni starci, dok nad glavom
Rasprskavaju se zvezde kao metafore!
Što je visoko iščezne, što je nisko istruli.
Ptico, dovešću te do reči. Al vrati
Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
U tuđem smo srcu svoje srce čuli.
Isto je pevati i umirati.

Sunce je reč koja ne ume da sija.
Savest ne ume da peva, jer se boji
Osetljive praznine. Kradljivci vizija,
Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim
Prikovan za stenu koja ne postoji.
Zvezdama smo potpisali prevaru
Nevidljive noći, tim crnje. Upamti
Taj pad u život ko dokaz tvom žaru.
Kad mastilo sazre u krv, svi će znati
Da isto je pevati i umirati

Mudrosti, jači će prvi posustati!
Samo nitkovi znaju šta je poezija,
Kradljivci vatre, nimalo umiljati,
Vezani za jarbol lađe koju prati
Podvodna pesma javom opasnija.
Onesvešćeno sunce u zrelom voću će znati
Da zameni poljubac što pepeo odmara.
Al niko posle nas neće imati
Snagu koja se slavujima udvara
Kad isto je pevati i umirati.

Smrtonosan je život, al smrti odoleva.
Jedna strašna bolest po meni će se zvati.
Mnogo smo patili. I, evo, sad peva
Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.
Isto je pevati i umirati.

Opa, liči, liči, liči, primakni se mala čiči, da te čiča kalajiše od koljena pa naviše!

Skočko, ako ti je ta pesma gletovala ličnos', siguran sam da umeš levom rukom da točiš desni zubac na lancu motorne testere, da oboriš bukvu bez vađenja ivera i da istu natovariš za po' sata. Sam.

Motorka obaška.

Jesenjine, Jesenjine...

StefanBičBožiji
Skočko, ako ti je ta pesma gletovala ličnos', siguran sam da umeš levom rukom da točiš desni zubac na lancu motorne testere, da oboriš bukvu bez vađenja ivera i da istu natovariš za po' sata. Sam.

Sve sam ja to znao pa me upisaše na pravni fakultet.....

Moram i ovo pomenuti, najgenijalniji stih made by Nick Cave!

Despair and deception, love's ugly little twins
Came a-knocking on my door, I let them in
Darling, you're the punishment for all of my former sins

I let love in
I let love in

''...I kad nađeš svoj gruv - i na kiši si suv.
Načini svaki korak tom istom strašću
i pregazićeš more na tom hodočašću,
ako ostaneš kul...

Sasvim kul.

Sve ima svoje - vatra i led.
U kap se spoje i čemer i med.
Sve ima svoje - vrlina i greh.
TUGE POSTOJE DA BI PRIZVALE SMEH.

SVE IMA SVOJE - kad mrzne i vri,
kad menja boje, kad vene il' zri.
Sve ima svoje - početak i kraj.
TAME POSTOJE DA BI PRIZVALE SJAJ.'' (Balašević - Ognjena)