Nepušači su većina, a pušači ih tretiraju kao vegetarijance

Ima li neko da je prestao da puši? Je l' još izbacujete šlajmare?

Slave su paganski običaji, ljudi su ih slavili prije nego što su primili hrišćanstvo, tako da ako neko hoće da jede krmetinu kad mi dođe na Nikoljdan, neka jede, prijatno mu i da mi dođe dogodine.

Kad ti dođe na Vida ili Peruna neka jede krmetinu, ako ti je došao na Nikoljdan onda poštuj post.

sada kada je sve poskupjelo, i cigare i ostalo, kada je kućni budžet sve manji, najbolje bi bilo štediti na cigarama. ne samo da se uštedi novac koji se može upotrijebiti za nešto što ti stvarno treba nego i čuvaš svoje zdravlje i nećeš kasnije cijelu svoju penziju davati na liječenje posljedica pušenja.

Ja sam neki tip vikend pusaca, obicno Dunhill kad pijemo ili smo u kaficu. I ne smeta mi.

Све је то лепо што ви расправљате, али зашто неко не би поделио искуства са нама, како је прошао кроз процес одвикавања. Ја сам активни пушач од 2007. дојадило ми је већ одавно, не осећам се добро, а настављам да пушим само зато што не могу да престанем.

Ајд сад неко ко је успешно баталио да исприча како му је било и чега човек треба да се пази да не би посустао.

Fizički je mnogo lakše ostaviti cigare. To traje nekih 2,3 dana i nikotina nema u organizmu kao ni fizičke zavisnosti.
Problem je u psihi čoveka koja ga može naterati i da posle godinu dana da zapali.

nećeš kasnije cijelu svoju penziju davati na liječenje posljedica pušenja.

Nećeš, uz malo sreće svi riknemo pre penzije :)

Ima li neko da je prestao da puši?

Ja. Ne šlajmarim, čudo jedno. Duvanila sam jake cigare, po paklu, paklu i po. One lajt su mi bile sprdnja, a najvolijela sam "Goloaz" , "Žitan" dugi "Pal Mal" i "Rotmans" onaj tamno plavi.
Al' i dalje mi bale idu kad zakriziram, onda bežim bilo gde, samo da ne mislim i ne osetim dim, inače bih otela cigaretu!

Ovako kako sunshine reče - ostavljao sam duvan nekoliko puta na periode od godinu do tri godine. Do te mere da i zaboravim da sam ikad pušio. A onda jedno jutro skuvam kafu, ustanem i odem u prodavnicu po cigarete.

Fizički je kerov kurac ostaviti duvan, psihički ti nedostaje nešto među prstima, gledaš šta si zaboravio da staviš u džep, pretresaš džepove da nađeš nešto, a ne znaš šta, stalno si gladan/žedan, jede ti se slatko/gorko/ljuto/kiselo... jedno vreme sam nosio češnjeve belog luka u džepovima i jeo u kafani uz pivo, a drugom prilikom sam vkao lizalice.

Jedini meni poznat način da čovek zauvek ostavi duvan je rak pluća.

a najvolijela sam "Goloaz" , "Žitan" dugi "Pal Mal" i "Rotmans" onaj tamno plavi.

Овде сам већ кренуо да замишљам како ти се цакле очи, мењаш облик и галопираш по месечини у потрази за само једном пљугаром.

Је л истина то да се осећаш свежије и да имаш више енергије, да си снажнији или како би већ то назвали, када престанеш са цигаретама, или је то неприметно?

Fizički je mnogo lakše ostaviti cigare. To traje nekih 2,3 dana i nikotina nema u organizmu kao ni fizičke zavisnosti.
Problem je u psihi čoveka koja ga može naterati i da posle godinu dana da zapali.

Kolko se ja sećam, mislim da se nikotin zadržava u krvi i do 2 nedelje, ili se varam.

i da pokušam da citiram jednog bivšeg ortaka koji se svojevremno navuko na pajdo:
''Dobro je to brate što sam se ja navukao na to samo psihički a ne i fizički, znaš?''

šamar sam mu zalepio, pozdravio i reko mu ćao će.

Је л истина то да се осећаш свежије и да имаш више енергије, да си снажнији или како би већ то назвали, када престанеш са цигаретама, или је то неприметно?

osećaš se bolje, ali tek posle mesec dana, pre toga je gore nego kad pušiš. bar meni tako bilo

Fizički je kerov kurac ostaviti duvan, psihički ti nedostaje nešto među prstima, gledaš šta si zaboravio da staviš u džep, pretresaš džepove da nađeš nešto, a ne znaš šta, stalno si gladan/žedan, jede ti se slatko/gorko/ljuto/kiselo...

najbolji opis. takav je bio moj ćale kada je prestao, i jedan moj drug sa faksa.

Ајд сад неко ко је успешно баталио да исприча како му је било и чега човек треба да се пази да не би посустао.

Evo ja ću ti ukratko objasniti u čemu bi bila najveća fora. Ja sam batalio pušenje pre par godina i to je trajalo sigurno osam meseci..
Fora ti je da treba da razviješ u sebi neki mazohistički stav, to jest da uživaš u samom prestanku pušenja. Ne treba sad da prestaješ da piješ kafu, da izbegavaš društvo koje puši i da lupaš glavom od zid. Jednostavno troluješ organizam (to jest treba da utripuješ da u sebi imaš neko čudovište koje traži jebeni nikotin, i ti ga podjebaješ i još više nerviraš i uživaš u tome što ono polako umire). Ovo ti je uglavnom sažeta fora koja je zapisana u onoj "iseljujućoj knjizi, kako da ostavite pušenje na lak način"..

Moram reći da su bili u pravu, jerbo ako ti budeš lupao glavom o zid i nervirao se jer ne možeš da ostaviš pljuge to neće trajati duže od mesec dana da jebe rak raka. Druga je stvar ako budeš degenerik (kao ja što sam) pa posle kad sve to prodje onako pijan na nekoj žurci posle 4 pive kažeš: "Ma daj tu pljugu, jednom se živi"...

čuo sam neku teoriju da si siguran da si skroz iskorenio pušačku naviku tek kad protekne onoliko vremena nekonzumiranja, koliko dugo si konzumirao.

Ајд сад неко ко је успешно баталио да исприча како му је било и чега човек треба да се пази да не би посустао.

Prvo pređeš na duvan, automatski smanjiš pušenje na 10-15 komada dnevno. Bude ti lijeno da motaš kad god ti se puši. Kad vidiš da si smanjio, poželićeš da smanjiš još malo i kad stjeraš na ispod 5 onda ćeš shvatiti da nisi toliko ovisan o duvanu i da možeš da ga batališ. Kako postepeno smanjuješ, tako ti se i motorika tijela prilagođava. Recimo kad čekaš nekoga, ne pušiš cigar, nego staviš ruku u džep ili tako nešto. Po meni je najveći problem ta jebena motorika. Evo ja za mjesec dana punim dvije godine kao nepušač :D
Edit:
U suštini, prestao sam da pušim u roku od 15 dana. Dosadilo mi je i skontao sam da pušim iz navike a ne zato što mi se traži. Ogadio mi se i ukus cigare i riješio sam da prestanem i mislim da nikad više neću da pušim. Još nisam zapalio cigar, mislim da čak ni dim nisam povukao.

Никад нисам имао проблема са зубима и подочњацима, овде подвлачим подочњаке, пре него што сам почео да пушим, од тад се појавило и то срање, капирам да ће се то санирати кад баталим.

Nikada neću razumeti ljude koji nemaju za hleb,a kupuju cigare ko mutavi ...
Kad poskupi hleb :Jaoooo bre jel ste vi normalni ... a kad poskupe cigare :Jaooo moram ostaviti cigare ... aj daj još jednu kutiju ... onu najjeftiniju ... šta nema ispod 130 din. ... bogami moraću ostaviti cigare
Posle par dana ista priča i tako u krug bla,bla,bla
Hvala bogu kad ne pušim .. probao sam jedanput i ne prija mi tj. ja mislim kad bi pušio da bi pandrkno za par godina .. imam takav osećaj

Po meni je najveći problem ta jebena motorika

Pročitah negdje da prosječan pušač ima 150 različitih pokreta prstima i rukama, a koji su direktno povezani s cigaretama. I da je to možda i najveći problem kod prestajanja. Lakše se riješiš zavisnosti od nikotina, nego od te jebene motorike, što veli Dub.

Је л истина то да се осећаш свежије и да имаш више енергије, да си снажнији или како би већ то назвали, када престанеш са цигаретама, или је то неприметно?

Ja se sigurno jesam osjećao svježije. Nema onog lažnog zasićenja kad gladan pušiš pa ti se ne jede, pa popiješ kafu pa možeš tri dana da ne jedeš. Udebljao sam se nekoliko kila odmah po prestanku pušenja.

Pročitah negdje da prosječan pušač ima 150 različitih pokreta prstima i rukama, a koji su direktno povezani s cigaretama.

Pa ne bih se ja baš složio. Neka onda uzmu one nenikotinse cigare pa nek probaju sa njima da barataju tih 150 različitih poteza i tad će skotnati da je to kurčina.

Meni bilo gadno da me sin vidi kako valjam cigaru po ustima i da mu smrđošem kad hoću da ga poljubim i zagrlim.
Prestala sam iako moj muž purnja ko traktor, puši za sve pare i to ispred mene, ladno.
Ranije mi je dolazilo da ga rastrgnem, jer mi je govorio "Ti- ako si karakter- prestaćeš i da njih stotinu sedi ovde i duvani."
I nekako inat, a više stra' od bolesti, i ponajviše, ljubav prema mom sinku su mi pomogli da ne duvanim više.
Dobro je u tim trenucima krize imati "bekap"- nepušača, koga pozoveš ili pošalješ sms da ti odvuče misli i objasni da si na super putu, da-kad si izdržao/la toliko- ostalo će biti sve lakše i lakše.
Imala sam sreću da sam kafu pila od 13-te, a duvanila od 22. pa mi nije bila muka da nastavim da kafenišem bez cigare. A i nije mi bila kafa lepa uz cigar. Uvek sam pila baška, ponekad prvo kafu, pa tek onda palila cigaru.
I dan danas nekad uzmem rolnicu papira umotanu kao cigaru, "vučem dim" , a u stvari je potrebno samo duboko disati,tj. smiriti se, za šta je cigara svima bila sinonim.

Ma meni kafa nije nikad ni bila lijepa, ja pijem čemer bez dodataka samo da me razdrma, ne da uživm u njoj. Dok sam pušio, pio sam kafu 2 sata, sad je to vrijeme kraće. A i smanjio sam to pijenje kafe.

Pa ne bih se ja baš složio. Neka onda uzmu one nenikotinse cigare pa nek probaju sa njima da barataju tih 150 različitih poteza i tad će skotnati da je to kurčina.

Jebemliga, bila je neka stručna literatura, buraz studir'o psihologiju, pa tu negdje pročitah... A moje lično iskustvo je : Odlučio da prestanem, pa pucketao onim velikim čepom od soka, valjao ga po rukama, nervirao narod, čep puk'o, ja kupio cigare. 15 dana trajalo. Samo nemojte napisati da sam trebao uzeti nov čep.

Šalabe, gladi bradu :)

Malo bi od nje ostalo. :)

I, da. Man'te bre, vegetarijance na miru, aman! :)
(Apropo naslova)

Vegetarijanci mogu da idu na slavu kod Brusa.