Печурке вукајлије

Видим да има људи којима је то кул, па ајде да видимо где узимате, да ли набављате или сами берете, које су вам сорте најбоље, како их спремате и слично.

Лично, највише берем све вргање и сунчанице, лисичарке исто волим само их већ десетак година нема тамо где ја берем...
http://blog.mycology.cornell.edu/files/2009/06/boletusedulis-crop.jpg
ВРГАЊ!

Pečurke! Aaaaa! Ne berem ih al' ih mnogo volem. <3

АХАХАХАХАХАХААХАХАХАХАХАХАХАХАХ
Сад кад сам се сабрао мало...
Буковаче јебу
ал не смем да их берем да не цркнем...
Едит: Ма све печурке су закон, само шо их немаш где купити

код мене много има печурки коју ми зовемо мањачки шампињон, то углавном берем. такође петровњаче, не волим их зато што су горке, и волим лисичарке. вргње је код мене тешко наћи.

Moram kažem da se gnušam pečuraka, da ih mrzim na svaki mogući način, Poslednji put kad sam greškom progutao šampinjon, pozlilo mi je, bilo je užasno. Ispovraćao sam dušu tog dana. Na sam pomen pečuraka osetim nelagodu u stomaku i krenu mi suze na oči. FUJ PEČURKE! FUJ!

УМРИ АНТИХРИСТЕ!

ти си алергичар јбт :-). има купити печурака али по високим цијенама, ево килограм ових мањачких шампињона кошта 5-10 марака, иако их можеш набрати у великој количини (ја једном 20 кг). када береш проблем је што је то мјесто далеко од свих путева, а мораш ићи далеко аутом узбрдо, а тек змије силне што се крију у печуркама...

Ovo jedi, ali oprezno. Ukoliko ne želiš da ispitaš druge dimenzije, nemoj.
http://imageshack.us/a/img269/1291/gljivice077.jpg
Ovo bi mogao, bez problema.
http://imageshack.us/a/img607/1884/img3282q.jpg

Ali poenta je da se ne zezaš ako ne znaš, možeš mnogo da najebeš.

Ja sam ove prije brao, kad bih išao kod deda na selo http://members.shaw.ca/cathy-sleeva/kissinger_lake/photos/chanterelle_2.jpg

http://members.shaw.ca/cathy-sleeva/kissinger_lake/photos/chanterelle_2.jpg

MMMM, lisičarke!!! Osušene pa kao začin, ili odmah sveže pržene, sa malo belog luka! Nenadmašno!

Ја сам прошле године брао за једну фармацеутску фирму стожасти смрчак и осетљиву увијачу, беше по 50 евра за кило из неког разлога.

Ovu prvo oguliš od kore, pa je sečeš na kriške kao šnicle, i to pohuješ. Kad gljiva ostari, ispuni se prahom, i to služi kao antibiotik.
http://www.morchella.com.ba/katalog_gljiva_files/lycoperdon_caelatum.jpg

смрчак је иначе још скупљи, ма са бијелим луком свјеже закон.

А има ли код нас неких аутохтоних псилоциба?

Ipak, moj favorit: Rudnjača! Nemam reči da opišem užitak čula ukusa!
http://www.boletus.hr/slike/gljive/Agaricus_campestris_LFr.jpg

Јел неко виђео негде у Новом Саду да има да се купи лисичарки?

А има ли код нас неких аутохтоних псилоциба?

http://25.media.tumblr.com/tumblr_m04agiuGnE1qzzj2vo1_1280.jpg
Muhara. Psilocibe su za sekaperse.

Па те аманите и нису нешто психоактивне колко сам чуо. Осим ако пијеш мокраћу оног који је пио мокраћу оног што је пио мокраћу оног што их је појо.

To su prave domaće gljive, zavisi od godine, i kakvi su bili vremenski uslovi. Prolećne ne rade baš mnogo, a jesenje razbijaju. Opet, jesenje su mnogo bolje kad je jesen bila sa dosta sunca i dosta kiše. Ubereš, i osušiš. Sušenje budi ono najbolje u njima. I na kraju, neka će te opet ostaviti ravnodušnim, a neka odvesti u dimenziju X. Nema JUS.

Валдемар дрогош са покрићем.

Daj, jebote, gdje ima da se kupi ovo?! U šugavom gradu iz kog sam na pijaci samo bukovače i šampinjoni, vrganji jednom godišnje otprilike. :)
Jednom sam se otrovala bukovačom, i nisam ih otad jela, povraćala sam jedno 20ak puta taj dan.

А знаш за ону теорију да су (и) рани хришћани користили мухаре?

Рани дрогоши!

у име оца и сина и светога духа
аменита

је л' се дискутује о печуркама типа амстердамским или овим домаћим, да знам за убудуће