Nikada neću zaboraviti

Ovde se polemiše o stvarima koje nikada nećete, ili jednostavno, ne možete da zaboravite. Svaka priča, događaj, anegdota, situacija ili sama pomisao koja nikad neće biti zaboravljena.

Na primer: Nikada neću zaboraviti kad mi je ćale kupio prvu fudbalsku loptu i kopačke. Nisam ulazio u kuću.

Izvolite!

Romanticar, ovo ti je prva tema koja ne transferise i ne odise patetikom.

Ova je druga tema koju sam otvorio na sajtu. Hvala.

Nikad neću zaboraviti kad mi je devojka prvi put došla kući i u sobi ugazila u kereće govno. veliko.

Koji će ti kurac ker kad jebeš?

pa kućni ker što ga držimo u kući...ima 11 godina i još nije naučio da piša i sere napolju. Znači smrdimo na golubarnik svi iz porodice!

Никада нећу заборавити једну сцену из детињства. Био сам клинац са неких 13,14 година,и те ноћи спремали смо се нас четворица да идемо у популарно гађање кола грудвама,у воћњак. Малтене сам отерао ову двојицу и бураза напоље и реко им да ћу брзо кренути. Остао сам у кући и назвао хот лајн да га издркам онако театрално,боље него кад гледаш слике порно новина! Курва је почела да брбља,и кења како би ми радила ово оно,наложила ме ко мајмуна,напалио сам се опако...али курац,таман кад сам кренуо да га бацам улетео ми бураз и видео ме онако распомамљеног са слушалицом у једној и батином у другој руци,са све скафандером и чизмама! Нисам могао да га вратим,а и није било времена,и за који мој да флекам нови скафандер! Смејо ми се у фацу! да сам могао попишо би га у том тренутку,али није хтело да крене! Ортаци ми се и данас смеју због тога,а ја више не зовем хот лајн...

joooooj

trebo si da mu izbiješ oko sa glavićem! znači kao ''e aj priđi'', on priđe, ''aj čučni nešto'', on čučne i ti ga ubodeš glavićom!

ahahhahahaha kraljevski!

Sad sam prelistao temu i vidim Nano Og da si obrisala svoj post sa opisom svoje svadbe i šta je sve tu bilo. Može li u kratkim crtama šta je zdogodilo, baš me interesuje, kakva je to fešta bila :)

Pikao e fuca, starija deca duvala (kazu bilo albanke kolko ti dusa iste....da da Buksnetino)

''Зна се да је трава синоним мог краја јер зна се шта на мирном месту генерације спаја'' :)

ma kum debil se napio i počeo da piša po svadbenoj torti

Зна се да је трава синоним мог краја јер зна се шта на мирном месту генерације спаја

A šta omladince od okupljanja razdvaja :)

спустио ми се у тренутку кад сам га угледо! ееее а осећај пре него је ушао,само две секунде,био је,био је,био је добар у пичку материну!

remac, pvt
molim za odabranu, za ovu blamantnu informaciju.

Зима '97. Био у једном селу, кренули по другарицу да заједно прославимо Нову, договорили се раније већ. Пешачили 3 км по снегу, вејавица нека била, ал не нека страшна ко овогодишња, небитно. Успут бацали петраде, ракете и остала срања блабла. Кад дођосмо до њене куће (први пут сам био у том селу, не познајем људе) другари почели да се дерњају : Мајооооо! АА Мајооооооо! Изађииии, стигли смоооо!
Нико да да изађе. Почели да бацамо петраде по путу и дворишту неких пар минута, ништа. неко се раздрао : АЦОООО О АЦООООО МИНЏО ШТО НЕ ПУШТАШ ЋЕРУ НАПОЉЕЕЕЕЕЕ ЕЕЕ ААА ОООО ИИИИИ ОПАА! и такви фазони.
Излази чика Аца, вади утоку и у нашем правцу - ТШ ТШ ТШ ТШ ТШ!
Неки полуатоматски, шта знам, посрали смо се углавном и дали по бежанији жешће. Бежали улицом, и чујемо неки ауто иза...кад у њему, јебени Аца с пиштољем, избацио руку кроз прозор и пуца у нас јеботе! Вриштимо, деремо се, трчимо, скачемо по шанчевима, кријемо се, лудило! Разбежали смо се по том селу ко жути, не можемо да се похватамо касније где је ко, нису били тад мобилни још.
Једва смо се сви скупили касније, после сат времена скоро, смејали, неки су плакали, сећам се да је једна девојчица мало млађа од нас, није могла да се поврати од страха јеботе. Тек после, кад смо се опустили сконтали да је чика Аца имао ћорке, е сад, дал намерно имао ћорке, ил фала богу случајно, никад нисам сазнао. Ал да сам се провео као никада у животу, и даље стоји. Адреналин раш, фул спид, као у филмовима.
Најбољи дочек новака икада!

Nikada neću zaboraviti kada sam prvi put zgazio miša viljuškarom. Kakav slep po betonu.

hahaha :D
Kad spomenu ćorke, sećam se kad sam kao klinja dobio kopiju pištolja koja je ustvario bio plašljivac ili prašljivac kako ga ko zove koji je koristio male metalne čaure.
I jednog dana, imao sam oko 9-10 godina izbije frka između moje raje i jedne druge raje i napadnu oni nas na igralištu ispred moje zgrade. Ja otrčim do kuce, uzmem "pištolj" i krenem ka igralistu. Dotrčah do terena i opalih kao jednom u vazduh( ložiona na filmove) i uperih u njih pištolj. E kad je to počelo da bježi k'o muva bez glave. I ja počeh kao da pucam u njih i da se derem: "Pu, promaših ga!". Eh kakva je to šprdnja bila :)
Posle mi neki njihovi roditelji dolazili na vrata i žalili se na mog ćalca kako sme da daje oružje deci. Dolazila i policija da provjeri o čemu je riječ bila. Ćale im pokazivao moje "oružje" i policajci se valjali od smjeha. hahahaha
Dobio sam i ja par šamara ali je bilo prejako! :)

da nisi imao možda imao čuvenog ENGEJCA?
ja imao dva komada:)

NIkad neću zaboraviti pola stvari u životu. Nije da je neki fazon, al ne pamtim loše. Elem, pamtim bježaniju devedestdruge, straota! Pamtim prvi izdrk na film Lolita 2, VHS, ako neko nađe na netu nek javi, danima sam tražio da skinem. Pamtim, one livade one reke. Pamtim prvi poljubac ko da je danas bio. Pamtim bježanje od milicije na utakmiici Polet. Borac kad sam polupao šajbu autobusa ciglama. Pamtim kad mi je čova turio nož pod vrat da me zakolje, pamtim ono kad je dobila posle 15 dana kašnjenja, pamtima kad se rodio od mog pajtosa sestrić tj. kako smo se utepali tada, ko da nam je bilo zadnje u životu. Pamtim kad je stari probušio prst bušilicom. Pamtim kad su mi operisali koljeno a lokalna nije najbolje uvatila pa sam pojeo storu pred očima ( zasad najbolnije što sam doživio). Pamtim kad sam pojebo tri ribe zaq noć u odvojenim aranžmanima. Pamtim kad sam bio sa dvije ribe odjednom. Pamtim kad je bab povraćala, a ja mislio da će umrijeti, pamtim prvi izlet u prvom razredu.......

Sjećam se i danas one kurve što mi na onoj svadbi prenijela hlamidiju, garant je ona, nju sam jedinu jebo bez kondoma, mora biti ona jebem joj sjeme.

SKOČKO :*

Awwwwww Reme <3

Nikada neću zaboraviti ulice Novog Sada na kojima sam odrastao, ni svoje bivše odjeljenje u OŠ "Vasa Stajić", ni drugove s kojima sam se igrao po krovovima zgrada u Braće Krkljuš, ni malog Mišu Stojkova, najboljeg druga iz djetinjstva, s kojim više nemam nikakvog kontakta, ne znam ni gdje je, ni šta radi, neću zaboraviti ni Jelenu, moju prvu "ljubav" al' s njom se bar čujem ponekad....

Vraćam se sa svojim drugarom iz škole. Klinci:7-8 godina, komšije-nerazdvojni, zajedno u klupi, zajedno u dvorištu...
Počinje da pada kiša, pretvara se u pljusak. Odjednom se sve namračilo i počinje da grmi. Nama to nije smetalo sve dok Slavko nije rekao :
"Metal privlači grom!!! Ti imaš kopče na torbi, a ja metalni rajsfešlus....'ajde trči. Od groma se umire na mestu!!"
Nas dvoje smo trčali ko bez duše. Sutradan smo bili presrećni što smo sačuvali žive glave.

Slučajnost nas je spojila posle 35 godina i tada smo evocirali svakojake dogodovšine, ali taj strah da će grom da nas ubije....nikada brže nisam trčala.

Прву праву саобраћајку, кад ми је пукла гума и изгубих контролу над својим тадашњим Ескортом. Нисам ишао пребрзо, око 60 км-х, али је било зајебано баш, јер сам морао да избегнем возило које ми је ишло у сусрет, цимам волан десно, ауто иде лево, директ у њега, цимам јаче, ауто се некако исправља, возило које ми иде усусрет је већ на неких 15м можда, нема шансе да га избегнем, фала богу па је онај возач укапирало о чему се ради, па скренуо у моју траку, а ја одмах леви пун, и скренух ван пута, бочно ударио у неко дрвце и забио се носем у неку шанчугу доле. Нисам имао везан појас, ал сам мноого добро прошао.

Samo vi piskarajte nezaboravne stvari. Džaju mi se mnogo.

Никад нећу заборавити кад сам први пут умро. Било је баш екстра, болница ово-оно. Само не знам што сви серу да виде бјелу свјетлост анђеле курце палце, ја нисам вид'о ништа :)

Сетих се једне ствари.
Никад нећу заборавити када сам са 2-3 године био у болници. Хтео сам да изађем из кревеца, ваљда јер је у кревецу поред била нека кул играчка, и видела ме бабица да покушавам да изађем. И маму јој јебем, везала ме је са четири оне памучне пелене. Једна је била око струка, две везане за њу, са моје леве и десне стране и привезане за странице кревеца, а једна је била везана иза леђа на ту пелену око струка, и опет за ужу страну кревеца. Сетих се тога, јер сам опет видео после много времена омот албума "Piece of Mind".
И пар година касније сам опет лежао и сећам се бабице која ме је учила да бришем нос рукавом, и да никад не бришем марамицом.

Никад нећу заборавити како сам се смувао на камповању, у шестом разреду, са девојчицом тако што сам јој плаћао бурек...

Nikad neću zaboraviti osmi osnovne, bili smo na ekskurziju u Bosnu, bilo je predvečerje, bili smo na Baščaršiji i jeo sam najbolji burek sa sirom. Ako nekad nađem tu sliku podijeliću je sa vama.

Hahahha, Meśo, kako si pokvaren :))))))))))

Nikad neću zaboraviti osmi osnovne, bili smo na ekskurziju u Bosnu, bilo je predvečetje, bili smo na Baščaršiji i jeo sam najbolji burek sa sirom. Ako nekad nađem tu sliku podijeliću je sa vama.

To ti sebi nisi dobro preveo jelovnik na crnogorski.....

Nikada neću zaboraviti ovo veče. Morao sam da napišem ovde da bih pamtio datum.

Вечити, брате, говори, си га мећо?

MileBubreg
Вечити, брате, говори, си га мећо?

а што би тако нешто тривијално и нормално заслуживало да се памти датум?

па можда је био ђана, шта му га ја па знам.

Mile, ako stvarno misliš da treba da pamtim, ili da pišem datum kad sam ga metnuo, onda me zaista zabrinjavaš.
Što kaže Šomi

што би тако нешто тривијално и нормално заслуживало да се памти датум

:)

тривијално

Sto ove bezobrazne reci koristis, Somaro...zabrinjavas me.

Никада нећу заборавити 24.март 1999. око 8 увече...вратио сам се,као клинац,кући са буразером и ћалетом,са ватерполо тренинга. Кући су ме дочекале уместо вечере гранате "милосрдног анђела"!