Зима '97. Био у једном селу, кренули по другарицу да заједно прославимо Нову, договорили се раније већ. Пешачили 3 км по снегу, вејавица нека била, ал не нека страшна ко овогодишња, небитно. Успут бацали петраде, ракете и остала срања блабла. Кад дођосмо до њене куће (први пут сам био у том селу, не познајем људе) другари почели да се дерњају : Мајооооо! АА Мајооооооо! Изађииии, стигли смоооо!
Нико да да изађе. Почели да бацамо петраде по путу и дворишту неких пар минута, ништа. неко се раздрао : АЦОООО О АЦООООО МИНЏО ШТО НЕ ПУШТАШ ЋЕРУ НАПОЉЕЕЕЕЕЕ ЕЕЕ ААА ОООО ИИИИИ ОПАА! и такви фазони.
Излази чика Аца, вади утоку и у нашем правцу - ТШ ТШ ТШ ТШ ТШ!
Неки полуатоматски, шта знам, посрали смо се углавном и дали по бежанији жешће. Бежали улицом, и чујемо неки ауто иза...кад у њему, јебени Аца с пиштољем, избацио руку кроз прозор и пуца у нас јеботе! Вриштимо, деремо се, трчимо, скачемо по шанчевима, кријемо се, лудило! Разбежали смо се по том селу ко жути, не можемо да се похватамо касније где је ко, нису били тад мобилни још.
Једва смо се сви скупили касније, после сат времена скоро, смејали, неки су плакали, сећам се да је једна девојчица мало млађа од нас, није могла да се поврати од страха јеботе. Тек после, кад смо се опустили сконтали да је чика Аца имао ћорке, е сад, дал намерно имао ћорке, ил фала богу случајно, никад нисам сазнао. Ал да сам се провео као никада у животу, и даље стоји. Адреналин раш, фул спид, као у филмовима.
Најбољи дочек новака икада!