Da preformulišem. Eo već je dosta godina prošlo od bombardovanja,al se sećam kao da je bilo juče. Znam da možda postoji slična tema,ali na ovoj bi bilo kul da se piše samo o tome gde vas je zatekao zvuk prve sirene za vazdušnu opsnost, i možda kako ste se osećali,ali baš mislim na to gde ste se nalazili i šta ste radili. Ja prvi. Vraćao sam se verovali ili ne, iz bibloiteke hahahahah, vraćao sam neki rečnik latinskih reči jer sam sutra trebo dimam pismeni iz jebenog latinskog,diščupam trojku valjda. srednja škola, popodnevna smena. EDIT:nek mod neki ispravi i doda Zvuk vazdušne sirene, hvala Vi?
Не сећам се прве сирене али се сећам да сам спавао на каучу и да је почео Дневник ваљда па сам се проудио и чуо да је кева рекла да је почео рат. Онда сам се вратио да спавам и заспао. Преспавао сам све, и када су бомбардовали резервоаре на 2 километра од моје куће а и Лађевце када су бомбардовали. Једино сам се разбудио када су испалили противавионске ракете из мог села, и то на пар минута па сам опет закунтао. Ваљда неки одбрамбени механизам, и сада када сам у стресним ситуацијама могу да заспим ко коњина. Боље него када је све опуштено.
Ja sam bila mala tada, ali dosta se sećam svega. Brat, ja i komšija smo bili na ulici pred kućom, igrali se pikanja lopte. Onda došla keva i svo troje odvela u podrum stare kuće. Tu smo skoro celo bombardovanje i proveli. Jedino što mi se urezalo u sećanje, osim toga da za pet meseci ćala nijednom nisam videla, bilo je to kad je bomba proletela iznad kuće i porazbijala prozore. Loše vreme detinjstva mi je bio rat, ne volim baš da se potsećam toga, mnogo ružne uspomene budi.
Био сам клинац , хвала богу прву сирену сам чуо у стану тако да смо брзо дошли до склоништа.Иначе моје место су гађали само једном и то само мост на излазу из града тако да немам нека посебна сећања.
Nije kurac.. Sećam se jebte, ćale mi napravio kalašnjikov od drveta, valjda mu bilo dosadno u rovu pa uzo komad drveta i gledao u svoju pušku...Svi su u ulici imali pušku, plastičnu ili drvenu samo ja jebeno motku pa se ćale smilovo da mi napravi. Taman da izadjem da se kurčim pred djecom kad zasvira sirena.. Aj ti Marinko nazad.
Nije kurac.. Sećam se jebte, ćale mi napravio kalašnjikov od drveta, valjda mu bilo dosadno u rovu pa uzo komad drveta i gledao u svoju pušku...Svi su u ulici imali pušku, plastičnu ili drvenu samo ja jebeno motku pa se ćale smilovo da mi napravi. Taman da izadjem da se kurčim pred djecom kad zasvira sirena.. Aj ti Marinko nazad.
Ja se jako slabo sećam, dok neki moji vršnjaci znaju tačno gde su bili i šta su radili tad. Pošto sam tad živeo u Vukovaru, sećam se samo da su Hrvati na vestima želeli NATO-u čisto nebo. Srbi sa jedne zgrade jebali majku avionima, a sa druge ih Hrvati pozdravljali. Sirenu, jelte, nisam čuo.
U dvorištu, klepao fudbalsku loptu o zid. 9 godina imao samo, jebote.. Bilo je sranja vamo u par navrata jer su gruvali po Štolcu, ali nije tako strašno bilo, valjda jer nisam dovoljno kontao sve to tada.
U kuhini. Kum je uleteo kod nas još dok je zavijalo i pitao da l' mož' da se skrije. Mi zapanjeni, deca mala on upada sa torbom sav zadihan.
Elem, celo bombardovanje je predžedžao u našoj kući jer se krio od mobilizacije (bio je u Vukovaru pa se naplašio). Inače, ceo rat pamtim po zezanju jer je lik nevidjeno duhovit: "Kumo, daj mi decu da ih malo šetam"...i tako svaki dan. Podjem jednom i ja, a on će: "Ma vrati se, barim dole neke mlade majke, samo ćeš da mi smetaš"
Kod nas u Republici Srpskoj je bilo ranije, tačnije 1995. godine. 6 godina sam imao. Znam da sam bio u sobi i na nekoliko stotina metara od mene je srušen most. Sva stakla popucala. Skupili se u hodniku, sačekali da se stiša i prešli iz naše zgrade u podrum druge zgrade, pošto naša nema podrum.
Kod kuće sa društvom usred partije Lore. Par minuta smo se prestravljeno zgledali, otvorili flajku 12 godina starog Džonija, pa nastavili kartanje uz zvuke udaljenog tutnjanja.
Ispred zgrade, igrali smo školice. Nismo shvatili ništa, samo su majke na terase istrčale, i odjednom nastala neviđena frka. Svi se pokupili u podrum, i tamo nastavili da se igramo.
