Gde vas je zatekla prva vazdušna sirena?

Океј, била је тема већ за десетогодишњицу (мрзи ме да је тражим сад), душе смо отворили на десетак страна, па може лок.

Едит: ево вам http://vukajlija.com/forum/teme/22747-24-03-1999

Ја сам сељак човек, па се у мом селу нису чуле сирене. Али зато, док смо гледали Есмералду на Пинку је баба звала из једног села које је више село него моје село (тачније засеок) и рекла да окренемо на ТВ Краљево кад тамо ''ВАЗДУШНА ОПАСНОСТ'' и нацртан авион био. И ја се ту усро, осећао сам се много лоше, а био први разред, траума! Страшна времена! Не дао Бог ником!

Za mene je to jedan od najgorih trenutaka u životu. Živim u Beogradu, baš blizu centra grada.
Bio sam jako jako mali, tek sam trebao da doživim neke lepe trenutke i naučim nešto novo! Bilo je sve normalno, kao i svaki drugi dan. Pošto sam ja živeo u jednoj velikoj kući, a iznad mene je živela još jedna porodica sa dva dečaka mojih godina. Igrao sam se po kući, kada je počelo to treskanje, sirene, vika, jurnjava. Ja sam stao i nisam mogao da mrdnem, dok se tata nije zaleto na mene i bukvalno me bacio pod jedan manji sto. U tom trenutku se otvaraju vrata i ulaze ta dva moja druga, i oni se zaleću tu i sedaju pored mene. Bilo je jako tesno, da nisam mogao ni glavu da pomerim, samo sam gledao u pod ispred mene i ćutao. Video sam noge, koje pretrčavaju ne prestano. Naravno bio sam jako uplašen jer nisam shvatio šta se dešava. Kad' se sve završilo mama me nije ispuštala iz ruku, i ja ništa nisam kapirao. Sve do pre par godina kada su odlučili da mi kažu. Sve u svemu, ja to ponekad još uvek sanjam.

Video sam noge, koje pretrčavaju ne prestalno.

Сећам се да сам био са другарима на терену и сви побегли а ја се сакрио у неки жбун и почео да плачем.

а ја се сакрио у неки жбун и почео да плачем.

PIČKO!

Mi svi ostali napolju. Keva rekla neće nas, samo se vi igrajte....

PIČKO

?

Затекла ме у спремању за роштиљ код бураза. Кренуле сирене а ја пуним онај плажни фриз месом које ми ћале додаје. После 10-ак минута ћале излази на терасу и види гомилу људи како иду у оближње склониште и каже нешто у фазону "Види ове будале ал су се истриповале да ће зграде да гађају". Кацмо изроштиљали послагали смо у једној соби све душеке а остатак на прозоре и заболи кунт.

Zaboravio sam da stavim lolololo

Vazdušne sirene ne postoje kao i one koje žive u okeanu, uozbiljite se malo ljudi...< jedem gomna.
Ne sećam se isprao sam sam sebi mozak od traumatičnih dogadjaja, ozbiljno...

Bio sam bolestan kao pas tog dana kada je sranje počelo, srednjoškolac. Jedino sam imao neki čudan trip u glavi, nešto u fazonu ''gde baš sad'' jer smo se par meseci ranije uselili u stan koji je ćale dobio od firme konačno, pošto sam prvih 15 godina života proveo kao podstanar.
Valjda sam bio u gasu ''e super nema više gazdi i kirija'', sve se kreće na bolje kad ono kurčina k'o Kip slobode. Sećam se da je keva gledala Esmeraldu kada se čula sirena, pa smo sišli u sklonište. Naravno u onakvoj situaciji ljudima nije svejedno, uplaše se. Bila je prilična gužva u skloništu kada je komšija iz zgrade pored moje počeo da se raspituje da li je neko odgledao kraj Esmeralde i šta se dogodilo jer je on valjda brzinom munje štraftnuo u sklonište kada je čuo sirenu pa nije video konačni ishod te melodrame. Moj matori je hteo da ga usere od batina, nervozan valjda od žena koje udarile neku kuknjavu, pa mu je izgleda samo neka takva budala još falila u tom trneutku. :)

Meni se tačno tu noć rodio mladji brat.

Meni se tačno tu noć rodio mladji brat

Jebi ga, Vule, nesreca nikad ne dolazi sama.

Jebi ga, Vule, nesreca nikad ne dolazi sama.

ahahahahhaha

Гледајући Есмералду.

Jebi ga, Vule, nesreca nikad ne dolazi sama.

Oplakah ovo. Hahahahahah :D

Jebi ga, Vule, nesreca nikad ne dolazi sama.

Ercov, nesi normalan!

Ja bio u KG-u, vraćao se iz škole ka autobuskoj stanici.
Al' s obzirom da mi se baš taj dan, tog prepodneva tačnije prvi put nije dig'o sa ribom u životu, to mi bombardovanje došlo i kao olakšanje... da je bar jedna mogla da me strefi po sred čela, da ne moram da umirem od blama u nekom narednom periodu.

Jebi ga, Vule, nesreca nikad ne dolazi sama.

haha, uzecu kao olaksavajucu okolnost to sto si Ercov :)

Ispred zgrade

rifreš
pište ljudi bre,sve sam vas pročito ozbiljno.

Ja se slabo sečam imao sam tad 7 godina, mislim da me je zatekla u stanu, a živeo sam tad u 45 bloku i sirena mi je bila na 15 metara odprilike od zgrade, retko kad sam bio po skloništima i podrumima, više sam prelazio sa mamom kod babe u stan u 62-3 jer je imala stan u mezanimu.Sečam se jednom kad sam bio kući na terasi i gledao na drugu zgradu i video odsjaj kako gori, izgledalo je ko da naša gori a u stvari to su gadjali toplanu koja se nalazi kod kineza tu negde nzm gde tačno i tresla se cela zgrada prozori sve, i to veče smo krenuli da predjemo kod babe i ja sam video dva vojnika u daljini da se šetaju i mislio Američki i drao sam se: Smrt Americi umrite vas dvojica, bla bla dok me je keva vukla i govorila tiše idiote to su naši vojnici(šta sam znao bio sam klinac svi su mi oni isto izgledali pogotovo iz daljine nzm ni dan danas što sam to utpiovao.
Jbg žao mi je ljudi koji su tad bili stariji pa im je bilo gore, mi smo ipak bili mladji pa nam daš igračku i zaboravimo da je uopšte nešto bilo,pikala se sega tad gledala serija, igrali napolju rata i sa klikerima, crtali rali mape i igrali se sa autičima....

U kuću.

Da sećam se i kad je izašla 2001 prva pesma na radiju od prty bee gee, tad sam krenuo da ih slušam i ako pola reči nisam kapirao da sam smarao kasnije burazera šta su bičarke itd.

U Novom Sadu u bioskopu Arena, usred premijere filma Nož. Na pola filma su se upalila svjetla i neko je rekao da je počelo bombardovanje...

xa xa jesi bio sam ili si izveo devojčicu na film? Bio bi bedak da jesi, skupiš pare izvedeš je, čekaš da ti da i onda bum bombardovanje.

U Bosni toga nije bilo, al smo kroz medije pratili šta se dešava. To čitavo proljeće sam stalno visio s komšinicom na krovu zgrade. Počeli da pušimo i naučili da se ljubimo. Bilo nam fino.

Ranije, 92. su me prve granate zatekle s burazom na sred livade, na 100tinjak metara od kuće u selu. Mater izašla na kapiju i derala se da legnemo, a baba je držala da ne dotrči do nas...Mi, jebeš ga legli (mati se mora slušat) i kidali se od smjeha dok nije prošlo. Fijukalo oko nas nekih 10ak minuta...Posle smo ustali i otišli da jašemo krmaču.