Наркомани, вечити студенти, дебели људи, коцкари, интернет зависници, осуђеници, шкртице, трачаре, алкохоличари, сексуални манијаци, водитељи са Пинка, перверзњаци, штребери, депресивци, домаћице, убице и прогонитељи. Људи који једноставно нису знали да нађу меру...
На шта сте ви слаби, са чиме никада нисте знали (а и не желите да научите) да баратате?
De si pekki, jebeš li šta? Jel ga bacaš?
Peki, uđeš u prijatelje i redukuješ govna, pa da vidiš kako će naslovna da blista.
Petar Pan Pezo$
De si pekki, jebeš li šta? Jel ga bacaš?
Haha :)
Meśa
Peki, uđeš u prijatelje i redukuješ govna, pa da vidiš kako će naslovna da blista.
Mešo, ja to redovno i radim, ali mi onda iskoče smrdljive stranice poput "POGLEDAJ KAKO JE MUŠICA POPUŠILA KURAC PSU (VIDEO)" kako reklamira stranicu "NE MOGU DA PRESTANEM DA TI GLEDAM U PIČKU 192385 like this". Kacam debil i svašta lajkujem. :) I to sklanjam, ali se pojavljuju neke desete stranice, za 4 godine na FB-u sam svašta lajkovao, debil. :)
Nije za mene FB. Često mislim da sam izvan toga, ježim se kad gledam naslovnu stranu i uvek kad hoću da napišem nešto zapitam se "A koga zabole za tvoje mišljenje?". Sve nekako mislim da sam izvan tih lajkovanja, komentarisanja...
фб деактивејт :) ја нисам издржала, морала сам
Izdržo sam 2 meseca. :D
ноу мор фејЗбук :Д здравије је :)
Nije za mene veliko društvo, u kom se svi muškarci prave pametni i duhoviti samo da bi smuvali neku devojku, a one se nećkaju i prave fine. A u stvari su gore od muških. Obučene kao profuknjače, a ovamo su dame.
Zato ne volim rodjendane, žurke, izlaske u neke klubove gde ima mnogo ljudi, gde je bučno, a nikog skoro ne znam. Tako je bilo za Novu i od tad nisam izašla na takvo mesto. Radije ću vreme provoditi sa malim, ali odabranim društvom.
Mrzim one svadbe pod šatrama, gde su svi pijani, i došli su da žderu, a zaboli ih za mladu i mladoženju.
Ne volim nešto svoje poznanike, a čak ni neke od rodjaka. Svima sam dobra kad im trebam, a onda me ne podnose. Zato imam mali broj pravih prijatelja za koje znam da su uvek tu i da sve mogu da im kažem, kao i oni meni.
Mrzim to što su svi dvolični, licemerni i puni laži jer će samo tako imati korist. Retki su danas oni iskreni, koji će ti reći sve, crno na belo.
Jebote ovde na ovom sajtu su ili svi isti ili svi kenjaju.
Niko ne voli ljude, jutrom mrze sebe a do naveče mrze ceo svet. Sve neki asocijalni likovi.
Okej razumem da neko ne voli da ide u gužve, al reći kako mrziš sve ljude jer su svi zli, loši, neiskreni i licemeri je malo....klinački i izgleda mi kao da pojedini pokušavaju da ispadnu kul i različiti, a ustvari ne vide da se ne razlikuju ič od drugih.
A ako i ima onih koji stvarno izbegavaju ljude jer ih smatraju lošim/iskvarenim/licemernim, pre bi rekao da su takvi nesigurni u sebe i boje se mišljenja drugih zato i izbegavaju sve ostale, a pravdaju se sa tim ''oni su svi licemerni truć truć bla bla''
Pezose, koji je ovo deža vu s ovim postom po redu?
Ne kontam meša, na koji misliš :)
Нису за мене људи без мере, нисам социјално изолован ни мало, ал' што мрзим кад одем неком или ми дође неко у 11, па се мајемо до 3, па онда заједно одемо код мене или њега, па тако до 6 па код неког трећег и тако цео дан, волим да одем човеку а волим и да му дођем, поседим једно 2 сата евентуално 3, и идем кући, а не оно к'о деца кад смо били, по цео дан један код другог... И дроге нису за мене, ето ово сам скаприао. Неко рече синтетичке, а-а, никакве, па ни та вутра, могу да извучем два дима да удовољим друштву, али све преко ме води у стонд, јебеш ти то, а кад крене кењажа са кодексом дувачког оркестра, ''повук'о си сад остајеш до краја'' и та срања, ПУ! Није баш ни спорт за мене, или неком сломим нешто или сам себи сломим нешто, једино рукомет могу да играм јер је ту ломљавина легална, а баш волим спорт и криво ми је што сам трапав, не пуно, али таман толико да ми се људи смеју и да се повремено, као што рекох, повређујем. Пашће ми још нешто на памет сигурно...
Nije za mene torokanje, ogovaranje i gubljenje vremena po tom pitanju.
Nije za mene pokušavanje da se utopim u mediokritetske nijanse konverzacija (nije da sad ja večito pričam o Šekspiru, ali ono: "aa, si čula ovoonoblabla..") samo da bih bila "deo nečega ".
Nije za mene Georgijev, i pun koš ŽeljAKA (Samardžića, Joksimovića i ostalih "proverenih ženskih ovlaživača").
Mrzim i prezirem one koji sude drugima o njihovim postupcima, punih grudi pravedničkog gneva.Koji bez ikakve bojazni upiru prstom u "loše" ljude.Niko ne može da zna i prisvaja pravo da druge anatemiše.Zna se čiji je to posao.
Nije za mene druženje(ono "kućenisanje").Pozdrav,kafica-sasvim dosta.Kratak je život da ga pretvaraš u beskrajni kompromis.
Nije za mene ono "ŽŽI-žensko životno iskustvo"- nedeljom se jede rinflajš;u petak se jede pasulj;košulja se pegla od kragne;veš širiš ovako,bluze onako a iskuvavanje gaća onako;za osmi mart pokloni;za fakin' Valentajns poklonmacokucosvisevolimo..
Nije to za mene.
Jebem li ga, nije ni težak fizički rad za mene.Ne mogu da skrljam kičmu da bi mi stan bio tip-top.Neću da izgledam ko opirača da bi sve ostalo cibrilo.Zabriga me.
Nisu ni oni "Properi,Muscolo" i ostala g. za mene.Kupim jedno univerzalno, a šta ne može tim, uzmem prašak.Jedino da ću posebno da glancam kvake, posebno naslone za stolice, a posebno čiviluke.Pa ne žive goveda tu, neg' ljudi.
Nisam ,bre, ja za ljude.Zato se sklanjam koliko mogu i štitim ih svog prisustva.
За мене није кладионица, јеб'о јој ја матер. Ретко идем, и реко' ај сад мало да појачам и спичкам два сома за два дана.
Није ни компјутер а поготово интернет, јер некад могу по цео дан да мрсим муда на овом срању. Још сам рекао ћалету да одјави,а он као ''нека га, треба ти за факултет''. Важи што ми треба за факултет, испит могу да пријавим где хоћу.
Није за мене ни дрвљење до по' ноћи, осим кад је неки излазак. Да сам нормалан могао сам к'о човек да се наспавам а ја буљим у монитор.
Даље, нова гардероба а поготово нове тике. Увек негде исфлекам, изгулим, седнем на жваку или нешто слично.
Онда и вожња, бар док не набавим ауто само за себе. Ћалетов из принципа нећу да возим јер ми константним кењањем набију притисак а кад идем негде с маторцима седнем на сувозачево место и ћао.
Друштво од три или више жене и ја једини мушкарац. Осећам се као да сам у неком другом свету, у глави ми се створи невероватна конфузија од њихових тема.
Онда, активност на вежбама, семинарски и остали курци палци који не подразумевају сам испит. Додуше, да се не лажемо, ни испити нису за мене :)
Онда стандардне приче: ''у ал би је отрсио'', ''каке сисе има'' и сл.
А највише од свега мрзим причање у празно, односно лупетање глупости и кад понестане тема само да се неби седело у тишини. И после ми кењају што се не укљичим у разговор а ја хоћу макар мало да одморим мозак од баљезгарија. Има вероватно још, али и ово је превише...
...ово курца и јаја што ми борави у гаћама. Недостојан.
Ни интернет, јер претерујем.
A sto nisi mogla sva glupa pitanja koja imas da ispucas na jednoj temi?
Može tako da se kaže.
Trubači.
Izazivaju neopisivu tugu u meni. Nemam nikakvu asocijaciju, jednostavno, od toga se osećam bedno.
Nisu ni za mene trubači, Guče i Egziti. Nije za mene šarena odeća, samo crna ili plava (eventualno nekad zelena i braon) - nikad više od 3 boje na meni nema. Nije za mene da jednog dana imam više od 2 dece. Nije za mene tehno/metal muzika jer me čine nervoznim, kao ni muzika "Nekih Željka" jer mi se smuči od nje. Nije za mene da se smeškam veštački i da glumim lažnu sofisticiranost. Nije za mene fudbal/košarka i sve što je vezano za njih. Nisu za mene kladionice, poker aparati i kockanje generalno. Nije za mene domaća kinematografija.
За мене није хаус, рејв и сви звукови тог подручја, није за мене пољубац у образ са девојкама из одељења, не готивим то, желим то да избегнем некако, можда понекад и није лоше, није за мене оно љубљење у образ два мушкарца, није најк одећа и обућа, нису старке (увек ме жуљале и сад су постале хипсетерај, увек их пљујем сад), нису канађанке, нису нафуране клинке, није барено јаје, нису приватни часови (боље се спремим сам), тенис (заболе ме курац за атп ранг и то, ал волим да га ја одиграм), није одбојка, нису цигаре и Џек Денијелс. Има још ствари ал кад се сетим.
Месечарка
Чек, значи, ти ме жениш? лоло
Mogu pokušati al' nam ne predviđam neku budućnost, ipak se suprotnosti privlače, moš mislit našeg monotonog života... Oko čega bi se svađali?
Дана 21.03.2012 удала се за Дучеа мог. Тачно у 15:09.
Млатафака. ♥
Чек, значи, ти ме жениш? лоло
Tebi baš frka za udaju?! :)
Nije za mene basket... jednostavno sam netalentovan za sket , iako ga volim, a pritom sam i sebicno govedo, pa ne samo da ujebem ortake svojim promasajima, vec ih i iznerviram sebiclukom.
Nije za mene bela garderoba. Isflekam, ispovracam, ujebem tako da ne moze da se opere.
Nije za mene fina devojka. Oteram je svojim prostackim ponasanjem, a i smara me da se foliram da sam fin kad sam dzukacka jajara.
Nije za mene vino. Jer pre ili kasnije dobijem signal da valja preseci sa nekom zestinom, pa pegliram kao rolingstoun.
Nije za mene zimovanje. Odem na planincugu i skapiram da me mrzi da skijam, pa tako dok moji ortaci uzivaju u zimskoj idili ja sedim u kafani i opijam se besprizorno, sto mogu i u Beogradu.
Nije za mene bilo ono vreme SFRJ komunista ovog,onog ... jer bih onda
morao da radim, primam platu, idem na godišnji odmor,da dobijam naknadu za godišnji-tzv-regres...Morao bih na poslu da jedem topli obrok,terali bi moju decu da se besplatno školuju,morali bismo svi da se besplatno lečimo,morali bismo sa receptima u apoteku,al nam režim ne bi dozvoljavao da platimo lekove....Terali bi nas u banje,na rekreativni oporavak u planinu-i nas i našu desu,al samo pod jednim uslovom-ne bismo smeli da platimo boravak.Naša deca bi,kada završe školu,morala da se zapošljavaju i čak bi ih firme terale da uzimaju besplatne stanove....MA UŽAS JEDAN LJUDI !!!U KAKVOJ BI JA TO TIRANIJI BIO!!!!
Није за мене дроЗа
Скајдајвинг.
Гледање филмова. Тачније, не баш гледање, него препричавање истих после неког времена. Имам лошу меморију што се тога тиче, после три дана заборавим и шта сам гледао, и који су ликови и глумци, и шта се ради у филму. Док бројеве, формуле и неке да тако кажем "небитне" ситнице из живота памтим много добро.
Није за мене да ми други наређују шта да радим, јер се одмах изнервирам. Лакше ми да сама урадим шта треба кад решим.
Potpis.
Kad te keva tera da središ sobu i onda ti dokurči i iz inate nećeš da je središ.
Nije za mene izlazak u grad. Izlazio sam nekoliko puta i ne razumem poentu izlaska u grad. Samo se vrtiš u krug pez ikakve poente.
Nije za mene razmažena osoba, koju sve mrzi i kojoj je krivo što je živa. Nažalost, ima ih dosta u mom okruženju tako da se trudim da ih izbegavam.
Nije za mene turbo-folk muzika. Svi tipovi te nazovi muzike su mi toliko grozni da mi se kenja od njih.
Nije za mene online igrica. Toliko izludim kad igram da sam u stanju da ubijem nekog posle neuspešne partije neke igrice. Pre je tako bilo i u stvarnom životu. Mnogo sam se nervirao kad gubim, a što je još ludje nervirao sam se mnogo kad bi gubili naši sportisti sve dok jedno dana mom ćaletu nije puko film i reko mi je da njih boli kurac što gube i da oni za to primaju debele pare. Posle toga sam se opametio.
Nije za mene izlazak u grad. Izlazio sam nekoliko puta i ne razumem poentu izlaska u grad. Samo se vrtiš u krug pez ikakve poente.
hahahaha dete moje, to sam i ja rekla kad sam bila tvojih godina :D
onda sam otkrila čari parka i piva u istom.
jes' da nije aleksinački korzo, al' je keva mislila da jeste. to je bitno :)
Док бројеве, формуле
Бројеве памтим добро, и рандом кобинације бројева и слова. Формуле углавном никако не памтим. На пример, знам можда пет основних интеграла и све остале сам вадим. Зато и немам времена на испиту да одрадим како ваља. :)
Лоше памтим имена.
Šanzamm
Tebi baš frka za udaju?! :)
Немаш појма колико. лоло
nie za mene drkanje, redovno me keva ili ćale uvate kako ga šamaram
hahahaha dete moje, to sam i ja rekla kad sam bila tvojih godina :D
onda sam otkrila čari parka i piva u istom.
jes' da nije aleksinački korzo, al' je keva mislila da jeste. to je bitno :)
Pivo u parku se ne računa kao izlazak u grad, to je posebna priča. :)
Није за мене рад - лењ сам ко дупе и самоконтрола у ономе чему уживам - брзо постанем зависник од онога што ми се свиди.
Нису за мене изласци јер док устанем из фотеље сморим се и одем да књавам...
Није за мене дучим и да не јебем...
Bushido
Nije za mene basket... jednostavno sam netalentovan za sket , iako ga volim, a pritom sam i sebicno govedo, pa ne samo da ujebem ortake svojim promasajima, vec ih i iznerviram sebiclukom.
Nije za mene bela garderoba. Isflekam, ispovracam, ujebem tako da ne moze da se opere.
Nije za mene fina devojka. Oteram je svojim prostackim ponasanjem, a i smara me da se foliram da sam fin kad sam dzukacka jajara.
Nije za mene vino. Jer pre ili kasnije dobijem signal da valja preseci sa nekom zestinom, pa pegliram kao rolingstoun.
Nije za mene zimovanje. Odem na planincugu i skapiram da me mrzi da skijam, pa tako dok moji ortaci uzivaju u zimskoj idili ja sedim u kafani i opijam se besprizorno, sto mogu i u Beogradu.
Kopi pejst. Al' bukvalno.
Dosta toga nije za mene, ali recimo... šoping - prvo, užasno me smara, drugo, neodlučna sam, a treće, ako mi se nešto i svidi, obično u tom trenutku nemam para za to...
.. ono blejanje, koje svi praktikuju u Beogradu. Da se zakucam na neku klupu, eventualno neko kupi pivo ili tako nešto, i sedim tu ceo dan. Ne volim to.
šoping
+100000000000
Idem da kupujem stvari samo kad me potreba natjera, ko će se vucat' po onim radnjama, probat', gledat', a meni sve isto, šta god da vidim, nit' mi se sviđa, nit' mi se ne sviđa, tako da nosim stvari sve do granice nosivosti, onda odem jedan dan, kupim 3-4 para farmerki, 4-5 majica i miran sam godinu-dvije dana. :)
Ja kad odem u shoping, to ide ovako. Prodjem ceo Knez, i svaku prodavnicu po 3 puta. Posto uglavnom raspolazem sa mizernom svotom novca, te sam ogranicen u izboru artikala, moja percepcija izbora produkta toliko biva izostrena da ja svojom neodlucnoscu smorim pre svega sebe, zatim prodavacice, pa i onog zlatnog sesirdziju da me ne kraju savata i izlomi kao kera.