ИЗВЛАЧЕЊЕ из лењости, и повећање продуктивности

Sad se nešto zagrejah za ovu temu, a vidim nik govedo, nisam očekivao ovako konstruktivan post, bez loših misli tebra.

Sejo je kul čkode, i baš zreo za svoje godine, ja sam mislila to neki matorac kada sam prvi put pričala sa njim.

a i šta mu vredi kad sa 30 godina skapira za koje je zanimanje na primer rođen, tada je kasno.

Nije, čovek je jako adaptivno biće, sve se da savladati, samo ako se ima lude volje, a onda ako je sve ovo što si rekao tačno, volja za ono što si otkrio da ti leži ne bi trebalo da bude problem. :)

*Doktor Fil i inspirativna proseravanja et jor servis.

Ево зацрвенио сам се :)

Можда то и јесте до механизма којим себе убјеђујемо да је нешто за морање или није. Мени је нпр за морање отићи у школу, али се морам убиједити да ми је за морање сјети и научити нешто.

Некоме се јако тешко наканути на наку физичку актвиност, док је за мене то дневна рутина.

Можда је то и врхунац, када ти обавезе постану рутина :)

Сморчина. Прави сам сноб. Соба консантно у хаосу, дркам курац по цео дан, ленчарим, пеглам неки рпг, одгледам филм који ме убије до половине, окренем се, и спавам као пензионер. А књигу узмем у руке често колико и усисивач. Додуше, прочитам некад нешто да није рукопис професорке матиша, али то стање жеље за напредком држи ме свега сат времена.

Код мене је такође ствар окружења -

Кад урадим нешто корисно, укуђани су толико тупоумни да ми убијају мотивацију сваким коментаром. Рецимо, узмем ја јуче, нешто сам се тешко сморио, као да направим мимозу. Направим ја, све врх, све до јаја, а онда су паћеници са којима делим овај животни простор све сјебали коментарима јер ме очигледно сматрају хендикепираним мајмуном да уколико урадим нешто корисно, изгледа као да је сам бог умешао своје прсте, произвео чудо, и доказао своји егзистенцију кроз мене.

''Аааа, мој унук направио салату... Требао си ти ићи за кувара''

''Одлична салата''

''Могао бих за два три дана опет..''

Океј. Похвалили сте ме, али који курац то мораш да поновиш још десет пута?

Значи тим јебеним покушајем да ми дају вољу, а све то некако јетко уз покрварени кез, само ме демотивишу, јер јеботе, зар нису могли да ћуте и јебено једу ту мимозу или не. Зашто је толико чудно кад лењ човек, у овом случају ја, уради нешто да ваља? Изгледа да сам сам кирв, због утиска који сам оставио да ме сматрају распалим квадраплегичарем којем се све сервира испред носа.

А кад се тако мало тргнем, па ме гуљење ките смори, узмем да спремим двориште, мало склоним лишће што је прешло преко ограде јебеног комшије, укућани опет, са све неким усхићењем и узбуђењем, као да сам малоумник:

''Јеси видео како је Душан средио двориште, ааа.''

А ћалетов одговор ''браво, Жука!'' или нешто на фору ''видиш како је сад све срењено, а не ко код цигана''

Или фора, кад коначно мрднем дупе па очистим прљавштину у соби, напуним два смећарска џака до врха, променим скорену постељину од издркотине, и усисам нокте - узмем усисивач, а баба онако ко из топа, са неким тоном тужне радости ''је л'' то идеш да усисаваш?''

- НЕ БАБА, ИДЕМ ДА СЕ НАБИЈАМ НА ШИПКУ УСИСВАЧА.

значи, све је јасно када сам почео да се сакривам док читам да избегнем моронске доскочице.

postoje 4 vrste ljudi: lenji i glupi, vredni i glupi, lenji i pamenti, i vredni i pametni.

lenji i glupi ljudi cine 90% populacije i sluze da guraju napred kolica taman onoliko koliko se trazi od njih, i da ne misle mnogo. njima direktno upravljaju vredni i pametni, koji znaju da su bolji, znaju sta umeju i upadljivo su bolji da niko ne sumnja zasto su tu.
lenji i pametni obicno brzo napreduju u najvise grane drustva, posto jedino takav profil ljudi ima dovoljno mentalne snage (ne trosi je na guranje i upravljanje) za vrlo teske odluke i za sebe i za druge, koje ih i dovode tu gde jesu.

vredni i glupi su najgori ljudi i treba ih se kloniti.

(nije moja misao)

Ako ćemo realno, primer: Skapiraš sa 40 godina da bi voleo da budeš doktor, da si to trebao da studiraš a ne neku tamo ekonomiju i slično... I šta da radiš...? Na žalost granice postoje, itekako postoje, ako ćemo realno da govorimo. Onda kažeš OK, ne mogu biti doktor, ali hajde da dajem krv svaka tri meseca, hajde da malo volontiram u Crvenom krstu ako imam vremena. Hajde da radim ono što volim. I tamo upoznaš još mnogo zanimljivih ljudi i prošire mu se vidici.

Ovo je super stvar što si rekao. I u pravu si, ja sam bila isključiva i mislila na neki zanat ili nešto kao hobi, nisam ni razmišljala malo šire, jako lepo rečeno, i baš inspirativno.

Ima inače neki dekica koji je prvo završio za advokata, pa je radio u praksi neku deceniju, onda ponovo upisao faks, ne znam šta tačno, pa na kraju uzeo u penziji da studira i stomatologiju (možda sam pogrešila zanimanje, davno sam čitala), to sam u nekom zabavniku pročitala, videću da pronađem. Ali ne može to svako, mada u principu, uvek se treba voditi onom: nikad nije kasno da se nauči nešto.

Neki je profesor pričao da ljudi imaju pogrešan pristup učenju. Gledaju na to kao na moranje, a ne kao na zabavu, priliku da se nešto savlada, nauči neka nova veština (posle se ima sve manje vremena za te stvari u životu, i kaže da maksimalno treba iskoristiti godine kad nemaš previše obaveza).

sustina mog prethodnog posta: nije strasno biti lenj, dokle god u toj svojoj lenjosti koristis mozak. strasna je letargija (prvi post) ali, ako nista,i ako si takav nisi jedini, u vecini si :)

Brate da se izađe iz lijenosti treba muda.
90% ljudi ne radi posao koji voli, ne studira fakultet koji voli, ne provodi vrijeme onako kako voli... Zašto? Zato što nema muda da radi ono što oće jer je to nešto nesvakidašnje za naše društvo.
Ja bih recimo volio da se bavim uzgajanjem insekata i da pravim one insektarijume ali nemam muda da zbog toga batalim neke druge stvari jer to nije isplativo.
Volio bih i da skupim pare da odem u Japan i preporodim se kad se vrnem ali kapiram da ću te pare da spičkam na novi motor ili tako nešto što djeluje kao "sigurnija" investicija.
Nije problem u lijenosti nego u tome da ti se ne da da radiš nešto što ne želiš, a ne da ti se ni da probaš ono što želiš.
Zvuči debilno post jer cijedim neku bubuljicu na bradi dok ovo kucam ali skapirali ste poentu.

sustina mog prethodnog posta: nije strasno biti lenj, dokle god u toj svojoj lenjosti koristis mozak. strasna je letargija (prvi post) ali, ako nista,i ako si takav nisi jedini, u vecini si :)

Ao, Kelte, ti si baš saosećajan. :D

I ovo što Pazl priča ima smisla, a ja ne znam kome insekti nisu kul, realno. Ima i ono Niennino i te kako smisla, ma sve ima smisla, ali ovo podvući:

Ako ćemo realno, primer: Skapiraš sa 40 godina da bi voleo da budeš doktor, da si to trebao da studiraš a ne neku tamo ekonomiju i slično... I šta da radiš...? Na žalost granice postoje, itekako postoje, ako ćemo realno da govorimo. Onda kažeš OK, ne mogu biti doktor, ali hajde da dajem krv svaka tri meseca, hajde da malo volontiram u Crvenom krstu ako imam vremena. Hajde da radim ono što volim. I tamo upoznaš još mnogo zanimljivih ljudi i prošire mu se vidici.

Мене кад неко похвали за неку глупост ја направим ону ретардирану фацу, као да имама парализу. Можда јесте мало ружно, али порука је јасна :)

Brate, da se izađe iz lenjosti treba da dođeš na ovu temu i sereš nešto, bacaš neke kurce što si pokupio neđe i generalno glođeš kalabaster.

Они знају да нисам у депри, А и брдо пута рекао да ми је боље да висим сам у соби него да блејим са њима, јер ми реално њихово друштво не одговара, где се све врти ово једне приче. Па све ово што сам написао рекао и сам и њима, ал џаба кад су хеви дебили, кажу ок, и опет наставе по старом.

наравно да ме поремете, али то незадовољство траје 2 минута највише.

ЕДИТ: Наравно да си погрешио закључком да је циљ да ме похвале иако је бацање слина у питању, све то прати и негативне критике (ово о соби рецимо што сам причао, да видиш кад неко од њих улети у тај несклад и депонију, морам све у тренутку да средим), мада о томе овде није реч, већ о ономе шта ме спутава да покушам и урадим нешто корисно.

А о тим критикама боље да ти не причам ,јер предавања трају по јебених сат времена.

Brate, da se izađe iz lenjosti treba da dođeš na ovu temu i sereš nešto, bacaš neke kurce što si pokupio neđe i generalno glođeš kalabaster.

Haha, da, da, da, i onda se izloguješ na sat-dva da se kao kaže kako nešto radiš. :)

Otprilike.

ovo sto nam serviraju instant-psiholozi, tipa "pronadji sebe" o cemu i vi kenjate ovde, je glupost. ako moras da razmisljas o tome da se pronadjes i to ti nije prirodno, nema nista od toga, moras drugacije da pristupis. jednostavno osetis sta te cini srecnim, nema tu nekog pronalazenja i razmisljanja "e ja sam sad depresivan al bi sigurno bio srecan ako bi postao bastovan, iako to nikad nisam bio i pojma nemam kakva je to svakodnevica". nezrelo razmisljanje.

stos je u tome da se stalno rastes ako hoces da budes srecan. menjaj sebe, menjaj zenu, menjaj kola (naredjano od najtezeg do najlakseg) sta vec te cini srecnim i sta umes ili mozes da promenis.

Jebiga, kad malo razmislim, aman se ili čovek rodi lenj ili vredan, nema tu nekog menjanja, tako je kako je. Ne znam nikog ko je bio vredan a postao lenj, ili obrnuto. Tipičan primer smo moj mlađi brat i ja. Njega boli kurac za sve, livada jebena, ako može da sve njega obiđe, jednu baci čarapu u dnevnom boravku, druga čarapa obitava u kuhinji. Princip mu "što možeš danas ostavi za sutra, a ako može i za do daljnjeg". Sa druge strane, ja k'o oni mrmoti što pakuju Milka čokolade u reklami. :D

Upis.

Ja sam bio lijen kao ćuskija, sad radim kao konj. Moram tako.

Nikada nisam bio za stroge podele bilo čega na jasne kategorije jer je to jednostavno nemoguće.

nisam ni ja, ali sabloni postoje itekako. nisu ljudi toliko kompleksni ko sto bi voleli da jesmo.

Jebiga, kad malo razmislim, aman se ili čovek rodi lenj ili vredan, nema tu nekog menjanja. Ne znam nikog ko je bio vredan a postao lenj, ili obrnuto. Tipičan primer moj mlađi brat i ja. Njega boli kurac za sve, livada jebena, ako može da sve njega obiđe, jedna čarapa u dnevnom boravku, druga u kuhinji, što možeš danas ostavi za sutra i taj rad. Sa druge strane, ja k'o oni mrmoti što pakuju Milka čokolade na reklami. :D

Primetila sam, ti svemu odgovorno pristupaš, pa kad te ladno nije mrzelo, sad vidim, da napišeš naširoko i iskreno šta misliš o seriji, što je meni bilo stvarno kul, naročito što ja vrlo malo stvari pratim, pa onda volim kad vidim nešto vezano za to. Kontam upoznala sam jednu drugaricu ove godine koja je jako produktivna, nešto kao Hermiona je ona, i kada je bolje upoznaš stvarno je super osoba i eto, ona na mene prenosi deo te aktivnosti, i hoće da pomogne kad imam problema sa motivacijom i slično. Hoće da me natera i da vežbam. :) Već sam krenula da pešačim dole do Aprila na njenu inicijativu i super mi je (mada joj to nikad nisam rekla), verovatno i ti deluješ inspirativno na ljude, a da i ne znaš. Kažem, i prijatelji mnogo pomažu, samo da se ne zatvorite u sebe.

Možda je to i poenta, ako si ti malo više lenj, naći nekog aktivnijeg dečka/prijatelja da te vuče, a i ti njemu da pomogneš kad treba da oladi malo. :D
Imam super kolegu koji baš sve voli duči, a uz to internetuje, i stvarno mi je inspiracija, težim ka tome da budem kao on. xD

kad se osetite mnogo bas lenji, uzmite malo pa trcite, odite do teretane, vozite biciklo, plivajte, izmorite se dobro. onda posle kad dodjete kuci, i dalje ce biti neoprani sudovi, razbacana odeca, neplaceni racuni i lom, a vi na internetu umesto da radite.
ali, nece vam smetati! osecacete se ko da ste vredni.

eto, malo keltove mudrosti. ovo iz licnog iskustva pricam.

Imam super kolegu koji baš sve voli duči, a uz to internetuje, i stvarno mi je inspiracija, težim ka tome da budem kao on. xD

Sada možete sjediniti vaša tijela

http://i2.kym-cdn.com/photos/images/newsfeed/000/542/869/051.jpg

Ahhahahahha, znaaaam da je dirljivo da povratiš, Pazle. x)

Ajte, ljudi, pozdravljam vas, idem da počnem da radim nešto produktivno, ne samo da se izlogujem. Inače sam došla samo dokačim onu pesmu, ali eto izgubih vreme pošteno kao čovek.

kad se osetite mnogo bas lenji, uzmite malo pa trcite, odite do teretane, vozite biciklo, plivajte, izmorite se dobro. onda posle kad dodjete kuci, i dalje ce biti neoprani sudovi, razbacana odeca, neplaceni racuni i lom, a vi na internetu umesto da radite.
ali, nece vam smetati! osecacete se ko da ste vredni.

I ta hiperproduktivna drugarica svaki dan trči bar po sata kada je sve smori. Ima tu nešto.

isto je mnogo bitno da napravite prioritete. i na poslu i u privatnom zivoru i svuda. vi kao lenj covek imate ogranicenu kolicinu energije koju mozete da ulozite u neki posao. samim tim, nemate bas vremena pored svog tog interneta da pomazete kolegama ili budete hiper-produktivni, radoholici i ostala sranja.

samim tim se morate fokusirati, da nadjete stvari koje ne traze mnogo napora, a cine da izgledate vredno i produktivno. to su obicno stvari gde neko drugi radi a vi na ovaj ili onaj nacin organizujete. svim silama na pocetku pritisnite da uspostavite odnos snaga da niko drugi pojma nema koliko vam je energije potrebno da odradite taj posao i nekako napravite odnos snaga da budete manje vise nezamenljivi (nemoj da uzmete pa svima da ispricate sta radite ili daleko bilo pokazete). sto vise sakrijete to bolje.

e nakon toga ste na konju. niko drugi pojma nema koliko je to tesko ili lako, pa onda odradjujete to lagano a visak vremena trosite da budete lepo lenji ili da nadjete nesto novo kad dosadi, a dosadi.

eto, jos malo mudrosti.