Била идентична оваква тема, али ајде.
Пироман сам, то не проваљује много људи, јер гледам да се клоним предмета који производе ватру. Ипак, несвесно, кад седим с неким ко пуши, ухватим себе како му дркам упаљач или шибице. У школи сам неколико пута запалио нешто и уживао да гледам како се труде да угасе то. Али, то је из зајебанције било више, знао сам да ће лако да угасе.
Одлепљујем налепнице с пивских флашаиз којих у том тренутку пијем. Ове нове флаше Лав пива ми дођу скроз оргазмичне, јер се налепница лепо одлепи и не остане ништа на стаклу, нарочито кад је ладно пиво и мокро од конденза. Мрзим, али МРЗИМ кад почнем да одлепљујем и неће да се одлепи људски, и остаје папир на стаклу.
У стању сам да рокнем човека циглом у вугла кад ми из зајебанције одвеже пертлу. Пар пута сам много испиздео на другара из клупе у средњој.
Уживам у звуку цепања папира.
Шетам док перем зубе, ма колико купатило било мало. Понекад изађем из купатила и шетам по стану док перем зубе.
Страшно се изиритирам кад има много људи иза мене или око мене. У школи и на факсу сам увек преферирао да седим позади. Не прија ми кад људи могу мене да виде, а ја њих не, осетим како немам контролу над ситуацијом и погубим се. Зато гледам да имам што мање људи иза леђа. Кад сам у кафани, увек гледам да седнем до зида или у неки ћошак, мрзим столове који су у средини и на пролазима. У случају да ипак седнем за такав сто, не могу да се сконцентришем на разговор са саговорником, унервозим се, колутам очима, гледам око себе нон-стоп.
Алергичан сам на људску глупост, затуцаност и неукус. Кад ми неко кога иначе готивим прича како се одушевљава неким шит стварима, понављам у себи мантре за смирење, да се не бих посвађао, пошто сам свадљиве природе. Хтео сам да купим бројаницу за ову сврху, али код нас изгледа можеш само бројанице с крстовима да купиш. Па, ако неко зна где има да се купи без крста, нека ми каже. Унапред захвалан.
Гледам људе у руке, то је једна од првих ствари које приметим. Не волим дебеле, свињске прсте код људи. Гледам људе и у чибуље. Кад имају изражену мајонезару на фаци, морам да је гледам кад ме гледа. Такође, гледам у људе с необичним фацама и којекаквим аномалијама у изгледу. Знам да је крајње некултурно, али ме вуче.
Кад се упознајем с неким, у 90% случајева не запамтим име, јер се ваљда усредсредим на руковање, начин на који се та особа рукује и неке споредне ствари.
Кад хоћу да се смирим, пустим неку жестину од музике. Филмови са бруталним насиљем ме такође смирују.
Сетићу се још нечег, знам да има нешто кључно.