Српски наш насушни

ne, Srpkinja.

Da li je ispravno:
Mi bismo... ili,
Mi bi smo...?
Da li se piše odvojeno ili spojeno?
Ja dosad pisao spojeno...

"Do sad" piši odvojeno, "bismo" možeš i od sad da pišeš zajedno.

Edit: rasporedih ove navodnike, da ne ispadne da baljezgam. :)

Hvala Tetka...
Za "do sad" znam, no neznam šta mi bi da spojim... (znam i za "ne znam", samo se zezam)... :)

Може и ''до сад'' и ''досад''. :)

Ja se izvinjavam zbog dezinformacije. :)

Nego, sad pogledah Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica, piše "do sada i dosad(a)". Izgleda ispade da zapravo "do sad" nije pravilno, a da je i "dosada" pravilno, iako bi dosada trebalo da bude smor? Nešto mi tu ne štima...

kad već koristite navodnike, u srpskom se ne koriste ''blabla'', već ,,blabla''.

Ја користим ''...'' зато што ми је лакше куцати их на тастатури.

Ja ne znam ni gde su otvoreni navodnici, pa zato.

Ивана, мислим да не постоје, већ да људи куцају два зареза. То је стварно гњаважа, поготово што отворени и затворени наводници у том случају не изгледају исто.

Сицк Боу, кад се већ правиш паметан, не користе се ни ти, него „ови“.

Скраћеница на тастатури за отворене наводнике је Alt + 0132, а за затворене Alt + 0147.

Ispravno je „dosad“ i „do sada“ (ne: do sad):

Sve DOSAD sam te čekala.

DO SADA je moglo ovako, a od sada, bogami, ne može!

Dakle, isto važi i za „odsad“ i „od sada“, kao i za druge ovakve spojeve: kad se nešto naglašava, onda mu se dodaje ovo krajnje A, i piše se odvojeno; inače, kad je samo u funkciji priloga (nenaglašeno) - spojeno...

Скраћеница на тастатури за отворене наводнике је Alt + 0132, а за затворене Alt + 0147.

Nije „Alt + 0147”, već „Alt + 0148”. „Alt + 0147” je ovo “.

NEKROFILIJA BOLEST NAJMILIJA! ( Prema temama na forumu )

kako se kaze stanovnik Trinidad i Tobaga ?

trinidad i tobačanin ? očaj.

da li neko sa iskustvom zna da mi preporuči neku gramatiku srpskog jezika, u kojoj bi bile objedinjene osnove gramatike, možda nešto za prijemni ili nešto sl

treba mi a sve sam pogubio ili prodo što sam imao...

Primjetio sam jednu osobinu srpskog jezika - INTIMNOST.

Mi smo vrlo često intimni u govoru:

Na primjer, ako nas neko pita "Šta je X?" mi često kažemo:

"To ti je..." vrlo važno je ovo "ti", mi definiciju usmjeravamo ka sagovorniku, dajemo njemu za njegovu upotrebu, što je oblik intimiziranja.

Nije isto reći "Avokado je vrsta tropskog voća" i "Avokado TI je jedna vrsta tropskog voća"

Intimnost te vrste je prisutna i u psovkama: "Jebem ti mater" opet "ti", odnosno tebi.

To kad bismo preveli bukvalno na engleski bilo bi "I fuck (your) mother TO you" što je u engleskom nezamislivo.

Ili klasično pitanje: "Kako si ti meni?" Zamislite na engleskom: "How are you TO ME?"

Pitanje za sve "jezičare": jeste li uočili i u drugim jezicima neke slične pojave, i kako vam se generalno čini ova pojava intimiziranja u srpskom?

Мислим да се та појава пресликала с тактилне комуникације, која је јако заступљена у нашем језику, и на синтаксички план, дајући језику на живости и људскости, што је, што се мене тиче, лепо...

To ti je baš tako Niko

I meni je to jako lijepo i zbog toga mi koji smo navikli na takav jezik ne možemo se nikada tako nesputano i sočno izražavati na stranim jezicima koji nemaju to svojstvo.

Јесте најбаналнији пример и излизан, али наше псовке су најкреативније у односу на исто у другим језицима (барем на оно што ја знам)... Реално, имамо један од најлепших језика на свету (можда сам "мало" и субјективан). :-)

Искрено, када желим на енглеском да причам нешто, делује ми некако попразно, па шта год да кажем.

Искрено, када желим на енглеском да причам нешто, делује ми некако попразно, па шта год да кажем.

I meni takođe. Samo ja ne znam da li je to zbog ne-sočnosti engleskog ili zbog našeg neznanja tih sočnih i suptilnih slojeva engleskog jezika koji su česti u govoru, ali se ne uče baš u školi.

Немају они сочности... Реално, језик је одраз друштва, а и врапци знају како је плитко њихово друштво...

Велики удео у развијању нашег језика су нам дали Турци, па је то доста допринело живости истог.
Иначе, имам један мали пројекат који бих хтео да започнем кад се заврши испитни рок, па бих ти пустио неки певете, да видим неке твоје ставове везане за то.

OK. slobodno ti šalji, pa ćemo razgovarati.

A inače, u engleskom sam primjetio opet, jednu drugu osobinu, nevjerovatna opsjednutost prisvojnim pridjevima.

They are always having THEIR breakfast, studying THEIR maths, ... etc. ne mogu se sad sjetiti primjera, ali valjda znate na šta mislim.

Да, обилати присвојни придеви могу само бити последица комплекса идентитета, који суверено влада код њих.

Е, шаљем певете кад стигнем, одох сада да се спремам за окупљање, па ћемо разговарати. Поздрав.

Подужи чланак, али свакако занимљив...

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

http://www.vaseljenska.com/drustvo/slavisa-k-miljkovic-uvod-u-odgonetanje-srbskog-jezika/

Ovde su neka razjašnjenja naših psovki. Vrijedi poslušati...

I meni takođe. Samo ja ne znam da li je to zbog ne-sočnosti engleskog ili zbog našeg neznanja tih sočnih i suptilnih slojeva engleskog jezika koji su česti u govoru, ali se ne uče baš u školi.

Јесте, енглески ми је некако "плићи" (јебем ли га, не знам како сад да то дефинишем) и сиромашнији него српски језик.

Odavno nešto luđe nisam čuo! Odlično!

KURAC KAO PRAVEDNIK, KURAC KAO OSVETNIK!