Ne, postali smo toliko nenormalni da je paranornalno postalo normalno...
Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
1.554 odgovoraposlednji 29. jan 2024.
E paz fazon, sanjam ja prije neki dan da se drug moj iz odeljenja obesio, i onako obesen gleda u mene otvorenih ociju, gledam i ja al sam se usro ko niko, srce mi lupalo nenormalno kacam se probudio. I fazon nista ja ne pricam njemu, kad se on taj dan pobi s nekim likom, a lik poce da ga gusi za vrat. Uletio sam i tresnuo tog lika naravnololo
A ima jos jedan fazon s tim snovima. Moja keva je uvijek znala kad cu ja da se pobijem. Znaci ona sanjala da sam ja nesto povrijedjen, i rekla mi to, i kaze cuvaj se danas, i ja kao ma pusti me bre s tim glupostima... kad ja op, taj dan bas se krvavo pobijem s nekim tipom, meni krv iz nosa, njemu slomljen zub... od tad je jos 3-4 puta sanjala istu stvar, da bih se ja opet pobio s nekim tog dana... mozda malo smor prica al eto...
ARMADILJO
Kako glup trol. Modovi, ako ste zivi, pobrisite ove glupe postove s teme...
MRTVI ARMADILJO HODA
Него... дешава ми се некад да се из непријатног сна пробудим дерући се. Углавном то није бог зна каква вика, оно, мало дрекнем и то обично будећи се из снова у којима се такође дерем из неког разлога. Но, то није бог зна какав проблем, умем да пробудим људе око себе али ништа ужасно то није у суштини, осим што је испраћено непријатним осећајем страха без икаквог разлога. Ретка појава, а већ неко дуже време и непостојећа.
Међутим, последњи пут кад се то догодило гледао сам неку шитчину од филма са Никол Кидман и оним новим Џејмс Бондом, не могу се сетити имена глумца тренутно. Углавном, поента филма је да постоји неки вирус ванземаљског порекла или штавећ који се у мозгу активира тек након што заражени падне у сан, и онда потпуно преузима контролу над мозгом и је л' те, мења личност. И има једна сцена где је графички дочарано како се ти вируси уграђују у мозак, онако к'о под микроскопом све изгледа, неке фенси анимације. То је једна од последњих сцена којих се сећам пре но што сам пао у сан, тв је остао укључен...
Спавао сам довољно дуго да се филм заврши и почне реприза неких пет-шест сати касније. Не сећам се да сам ишта сањао, сећам се само да ме је пробудио неки бели бљесак, као да ми је неко севнуо блицем фотоапарата пред затвореним очима, и ту сам почео да се дерем, је л' те, као по јусу, луђачки. Међутим, то је трајало добрих пар секунди и уопште нисам успео да исконтролишем страх и викање, као духа да сам видео. Оно што ми је ту језиво је да сам се пробудио уз горепоменуту сцену - анимацију уграђивања тог вируса уз коју сам у суштини и заспао. И још једна ствар - био сам сигуран, а и сада сам, да сам чуо комшијину децу како се деру, тј плачу, упоредо са мном након мог немилог буђења, а и неко време након тога. Густо насељен је то комшилук, двориште до дворишта, па рекох могуће је да сам их пробудио и уплашио.
Сутрадан долазим до комшијине продавнице, где ми ради друг, и испричам му све, у фазону пробудио сам и ове мале колико сам се драо, кад ми он каже - ниси могао да чујеш њих, отишли су на Фрушку Гору пре недељу дана. Ту ми није било свеједно, али капирам да сам истриповао жешће, иако сам чуо то још неко време након што сам се смирио. Да се разумемо, никаква друга деца не долазе у обзир јер је насеље прилично загазило у тренд одумирања.
Ето то за сада...
Au, jebote...
можда ти је преко телевизора упо тај вирус у мозак
na nebu mesec sjaa kalauz brate gde ces saad na nebu mesec sjaa glavonja druze srecan puut!
Не бих био први чочочо
Мозак је доста сугестиван и осетљив у сну на спољне факторе, чувајте се лоших филмова.
jebac_presretac*
Brate ti ovo sve sanjaš verovao ili ne.
Danas sam ispitivao drugove o ovim natprirodnim sranjima, ovaj jedan musliman pricao o necem paranormalnom sto se desilo kad je bio u manastiru na ekskurziji, al ne znam dal da pisem, sam sam kuci sasracu se citav.
piši bro
pisi brate ali nemoj da je lazno i neka govna, imao sam tezak dan voleo bih da procitam nesto dobro..
NE SMIJE AAAAAAAAAAAAAAAAA
AAAAAAAA NE SMIJE NE SMIJE!!
Evo prica ide ovako... da ako mi potraje baterija na fonu.
Ovaj lik, muslindza, Adnan, nije isao u istu osnovnu kao i ja. Moja skola je bila onako uglavnom pravoslavna, a njegova miks. Razredni im bio ateista, tj. i dalje je, pa ga bas boli kurac oce li neko da se uvrijedi ako povede muslimane u manastir ili obrnuto. Tako da su na putu od Bijelog Polja do Canja prslog, navratili u manastir Dajbabe kod Podgorice. Ne znam da li znate, ali u CG jedan od poznatijih manastira. E sad, prica ide vako... u tom manastiru postoje mosti nekog sveca valjda, ne znam kojeg, zaboravih. Ko prodje pored tih mosti, ako je gresan, zastane i ne moze da se pomeri nekoliko sekundi, zavisno od velicine grehova. Dok se "procisti". Onaj razredni prodje... i prodje, ne zastade. Vecina ovih iz odeljenja takodje. Ali ovaj moj drug i jos nekoliko njih... evo prica mog druga, citat:
prodje nadja pored onih mosti, nista ne bi, boli je tuki. A ja tebra, prilazim i ladno se prisjecam sta sam sve uradio u zivotu... pio niksicko, krao jugo tati, gadjao djecu petardama, probao i svinjsko meso... a brate samo sto se nisam usro dok dodjoh do tamo, srce ubrzano a koraci usporeni, ko na filmu jebote. I ja prolazim, samo se mislim nemoj da zastanes, nemoj da zaztanes... i ne gledam u one mosti, srce u pete a muda u stomak jebotebog. I tebra taman mislim nista, kad stadoh sam od sebe, ukopo majku! U sebi vristim jebote, ocu da bezim ne mogu, ocu da se sklonim ne mogu zakovan aukurac! Brate ne osecam nista, nista ne cujem, svijet ne postoji za mene trenutno, samo ja i ko me tero da ulazim u manastir jebo me razredni kad sam glup ko kurac da me jebo! Prodje tu, kako kazu, oko pet sekundi da sam stajao, a ja brate mislim da je dan citav prosao. Kad osetih da mogu da se pokrenem, smo uzurbano nastavih dalje, nisam se okretao... mislio sam tebra da necu spavati tu noc od straha, a ja zaspao ko beba, al zato brate se osvrcem na svaki sum tih dana, ne mogu da dodjem sebi jebote... Otad sam se malo umudio, pa me visd i nije strah takvih stvari, ali kad sam to sve prezivio i nuklearka moze tuki da mi popusi.
I to ti je to... a lik nije triper, niti je neki vernik uopste... kazu da su mu se smijali dosta zbog toga. Ja ne znam da li da mu verujem ili ne, ali stvarno je izgledao potpuno ozbiljno dok je pricao, a i drugovi njegovi kazu stvarno je zastao ispred mosti nekoliko sekundi... stajaznam, ne treba se zajebavati stime, ali svakako spavam sa cebetom preko glave veceras.
sme sig.
verujem u tebe brt. pisi
brv
gg wp
Zezno ga naš svetac jer je jeo svinjetinu.
Pozdrav Rasnee, kakva je situacija na forumu?
Jel ima objašnjavanja ili je zamrlo?
Ma bogzna sta je lik sve razmisljao tamo, imao 12 godina, nisu to neki grijehovi al ajd... mozda se i od tripa san ukocio, ko ce ga znat. Ali cinjenica je da se stvarno u tom manastiru takve stvari desavaju.
Sam se ukočio od tripa.
jugs, pakao juga... šta je sledeće
Grobs?
Па од трипа шта би било друго, а и ти остали коме се деси исто, чују за причу па падају у транс и они. То ти је ко кад некоме ретарду даш сролан чај од камилице и кажеш да је вутра а он пада у транс и почне да му се привиђа армадиљо.
Jugs me podseca na Jugoslava Petrusica.
Ovo shvatam kao kompliment.
ај не сери глупости југс
почне да му се привиђа армадиљо.
ARMADILJO
Kuj me kurac terao da se prisecam ovih stvari... evo jos jedna.
Zivio sam od 3-12 godine u Sutomoru prslom. Sad kako tamo nema zanimacija (izuzev snajperisanja picki tokom leta, ali bio sam prezelen za to), voljeli smo da pratimo one ludake i gledamo sta rade. Makar mentalno zaostalih ne fali u Sutomoru. E, za te ludake iam 2 pricice. Jedna je iz prvog lica, druga nije (logicno).
Prica 1
Bio jedan ludi Mile u Sutomoru. Nije on bio toliko lud koliko majka njegova, ali se na sve to i drogirao, pa je bas bio labilan. E mi jednog dana igramo fuce ispred skole, a bio kraj januara, al boli nas kurac, prestao malo vetar, primorje, obucemo duks i kreci. Vidimo mi mileta kako prolazi i nosi neku kamencugu, a mi onako klinci ko klinci krenemo da zajebavamo MIIIILEEEEE JEL TO NOSIS RUUUUCAAAK (inace je po legendi njegova majka ubacila kamen u lonac i zvala ga na rucak), a on nas samo pogleda i nastavi. To inace nije licilo na njega, obicno je psovao kad ga neko zajebava, a i mucao je, no nebitno sad. I kaze stefan ajmo da ga pratimo ako smijete, ja kao ajde, ova dvojica ostalih se neckali al kao podjose i oni, dupe bismo im ispomerali inace lololo
I idemo mi lagano kroz sumicu neku malu, odma pored skole, a miletu kuca bila sa druge strane, samo sto on nije isao tuda nego ulicom. Sakrijemo se mi dok on dodje, stize on sa sve onom kamencugom u narucju (ako nije imala 20kg evo brate, al sta zna ludak sta je dvaes kila lolo), i mi iza kuce tamo na prozor. Provirimo stefi i ja, ova dvojica jedno 5m iza nas, prpa. Mile brate spusti onaj kamen na sto u dnevnoj (bio okrenut ledjima naspram nas) i cujemo mi on nesto mrmlja onom kamenu, al ne cujemo sta. Brate odjednom on rukama u vazduh krene, onako dize ruke u prazno, i vidimo jasno dje su mu sake, a ono kamen poce sam da se izdize sa stola, vidimo mi sake mu u vazduhu a vidimo ivice kamena izmedju ramena i glave miletove... brate kacmo mi ufatili sturu, ova dvojica iza nas utekli odavno nego nismo ni primijetili... posle mi to pricamo, oni kao fazon fali li vama momci daska koja... i jos jedna cudna stvar, onako pomalo. Kao sto rekoh, bio kraj januara, a mi sutradan nakon ovog nemilog dogadjaja opet u sumici, (bio dud tamo, mi brali) kad ono zmijurina makar 2m, nekako sivkasta, prolazi puticem, i ode u miletovo dvoriste. Odakle zmija u januaru, mater mu jebem... eto oduzih malo ovo, pa druga prica uvece.
Prijavi se na vukajlija.com da bi odgovorio.Prijavi se