Приче о духовима, ванземаљцима и сл.

U jbt kakav trip...ovo sto je skocimis pricao da ti se zalijepi za ledja meni je to jedan stariji lik na selu pricao da mu se ista scena dogodila....da mu je skocilo nest' na ledja da je jedva otresao i da je pobjegao glavom bez obzira....

Samo vi pričajte.I samo ja čitam.

Čitam i ja. Ne propuštam nijedan post od početka :)
Naslušala sam se u životu pun tučak takvih priča, što od lažova, što od ljudi kojima se može verovati. Ali ja lično nisam imala takvih iskustava, niti želim!

Како то да се духови, утваре, летећи тањури и покемони увек јављају ван БГа? Отерао их Ђилас?

Evo jedne urbane:
Pričala mi sestra od tetke (tako valjda počinju sve ove priče), vraćala se iz KST-a nešto posle ponoći a živela je u iznajmljenom stanu negde iza Novog groblja. Noćni prevoz katastrofalan pa ona krenula pešice niz Ruzveltovu pa ka Bogosloviji pored groblja, a bio novembar, magla. Kako se približavala groblju tako joj je i strah rastao. Srećom, sustigne nekog lika srednjih godina, koji se lagano peo ulicom i, pošto joj je strah od groblja prevladao sve druge strahove, ona ga zamoli da joj pravi društvo dok prođu pored groblja. Lik, malo ćutljiv ali ljubazan, prihvati i tako oni, skoro u potpunoj tišini, kroz maglu, prođu pored kapije groblja, pa uz ogradu i do drugog ćoška. Kada su stigli do kraja ograde groblja, on stade, pa joj se izvini i reče da ne može dalje da je prati jer mora da ide u drugom pravcu. Sestra mu se zahvali još jednom i reče da ne zna šta joj je bilo, jer se ranije nije plašila groblja, na šta joj on reče: "Nema na čemu, razumem vas potpuno, i ja sam se plašio groblja....dok sam bio živ."

Aхахаха који лик! Једном сам увече кренуо преко тог гробља јер ми је пречица, ал' сам одустао, много мрачно јеби га.

hhahahahahahha koji car

Lik, nego šta. Taj strah od groblja je osobito izražen kod onih koji su odrasli na selu. Tamo je običaj da se deca plaše grobljem da se ne bi igrali na njemu, em što po nekoj logici nije prikladno (mada sumnjam da bi meni nešto osobito smetalo da sam pokojan), em da ne bi prevrtali spomenike, gazili cveće ili razbijali saksije.

Sličnoj svrsi je služilo i plašenje vodenicom.

Još jedna od mene pričica u vidu strašnih. Kaže ovako, pošto sam ja sa sela, ovde takve priče vrebaju stalno, al' ja ne veruem u to, nači ide ovako: Vraćam se ja od druga, noć, mesečina bruka, skroz lepa noć. Međutim začuh ja nešto tipa, koraka iza mene par metara, ja stanem, ništa se ne čuje, ja krenem ono opet, a koraci su se čuli nešto tipa: šljamp, šljamp. Mene steg'o neki trip, vrste opasan. Jeza niz leđa piči, ma svi oni tripovi kad se uplašiš, izoštrila mi se čula u fazonu sve vidim sve čujem, muda otišla u stomak a govno tu da se porodi. Kroz glavu mi prolaze sve one strašne priče što sam čuo od babodeda, i jbg moraš se uplašiš. Stanem ja, ma jebem mu miša okrenem se, ono ništa, palim pljugu da se smirim, krenem, ono šljamp šljamp za mnom, ja potrčim malo i ono ubrza. U rek'o dete mu jebem, pa šta je! Prolazim pored nekih šuma, još veće kenjaža me hvata, čujem svaki cim iz šume, kao da sto đavola se nalazi u njoj. Već me oblio hladan znoj, što se kaže kod mene u selu, kad se usereš od straha. I odjednom prođe meni nešto kroz glavu, a nije šipka, pa jebo te kad stanem to se ne čuje kad krenem se čuje. Aaa pa da... pazi tripa, ja bio u japankama, a noć u selu nema buke svi spavaju i zapravo japanke pravile odjek od silnih šuma pored puta... Tako da, ono što sam pre neki dan napisao ovde, ponavljam opet. Sve je to u našim glavama i to je jedini problem, što ljudi mnogo više utripuju, nego što zapravo vide. Nadam se da će nekom ovo koristiti...
http://img.webme.com/pic/g/gizliilimler/5000000001524408.gif

Jebote međedu, koji antiklimaks :)
Očekivao sam da iskoči - pa barem nindža kornjača.

Ja sam cuo pricu za zenu koja je stalno isla preko groblja kuci. Tako se procula prica i seljaci pocnu da joj ne veruju. Mislili da se samo hvali i pravi vazna. Naprave oni tu neku opkladu sa njom, e sad da bi dobila opkladu trebala je da zabode neki mali kolac kod groba njenog muza. I tako se ona vraca kuci uvece istim putem, stigne do muzevog groba, izvadi onaj kolac iz torbe i zabode ga u zemlju. Medjutim nije primetila da je zabila kolac tako da je bukvalno prikovala haljinu za zemlju. Sutra su je nasli mrtvu pored groba. Dobila je srcani udar jer se verovatno uplasila da je ko zna sta.

Мог комшију су препадали опасним призорима када би био немиран. Једном бејах код њега ја и играсмо се нечега. Кад он оде да нешто узме. И би тако. Узеше он неку теглу џема или слатког или шта већ и дође ми. Узе чекић рекавши ми да идемо да сломијемо теглу. Но зло не спава! У томе улеће његова матера сва разуларена, чувши његово интересовање за лом тегле чекичом. Дохвати га својом шаком за подлактицу, ко дрвосеча секиру, када оће да поломи храст од стотину и педесет лета! Сав се скупише он јецајући и пребледевши мољаше матер му да га не куди. Не беше њојзи жао и запрети му грохотним гласом стегнувши му руку до плаветнила: "Остави де то одма да не зовем полицју да те воде!".
Остави он теглу и побеже узвељен цмиздрећи. Од тада се нисам видео са њим наредна два сата...

Au jbt...

Toše Proeski živi drugi život kroz svoju pesmu "Pratim te" na Vukajliji.
Za sada prati 41524 člana (videti profil).
Meni je ovo poprilično paranormalno.

Samo da se ubeležim, imam i ja takvih (par) dešavanja.

Pa piši!

Замало да се уплашим. Значи само мало ми је фалило.

http://www.trgala.com/mov0001.swf UVACEN DREKAVAC!

Svaka čast, čim sam ovo vidio, zovnuo sam babu. Inače, ima slab krvni pritisak. Kad je vidjela ovo, sasrala se, ali se pritisak vratio u normalu.

Evo ja samo nešta da ostavim da mi je kasnije lakše pronaći temu ;)

turtleboy

Ja sam cuo pricu za zenu koja je stalno isla preko groblja kuci. Tako se procula prica i seljaci pocnu da joj ne veruju. Mislili da se samo hvali i pravi vazna. Naprave oni tu neku opkladu sa njom, e sad da bi dobila opkladu trebala je da zabode neki mali kolac kod groba njenog muza. I tako se ona vraca kuci uvece istim putem, stigne do muzevog groba, izvadi onaj kolac iz torbe i zabode ga u zemlju. Medjutim nije primetila da je zabila kolac tako da je bukvalno prikovala haljinu za zemlju. Sutra su je nasli mrtvu pored groba. Dobila je srcani udar jer se verovatno uplasila da je ko zna sta.

e to nije istina, jer je ista priča za, ja mislim djevojačku pećinu, u Bosni, kao kladila se cura sa braćom da smije noćit tu, i ujutru kad je krenula kući pošto je dobila opkladu prislonila štap na haljinu i mislila da je nešto vuče i umre od straha. poznata je to pećina veoma.

e to nije istina, jer je ista priča za, ja mislim djevojačku pećinu, u Bosni, kao kladila se cura sa braćom da smije noćit tu, i ujutru kad je krenula kući pošto je dobila opkladu prislonila štap na haljinu i mislila da je nešto vuče i umre od straha. poznata je to pećina veoma.

Ovo je izgleda ko ona priča sa španskom mušicom, ribom i menjačem, sve je slično osim što varira da li je menjač od bjuika, kadilaka ili forda.

Ovo je možda malčice off-topic, to jest, nije u pitanju priča iz života, već samo obična strašna priča, ali mislim da će vam se svideti.
Čovek se vraćao kolima kući sa posla. Bilo je jako kasno, a on je bio veoma umoran. "Izazvaću nesreću", rekao je sebi "ako nastavim da vozim. Bolje da stanem, da nadjem neko prenoćište, pa ću se sutra vratiti kući." Vozio je tako još malo i naišao na gostionicu. Gostionica je bila mala, stara i oronula, ali je radila. Čovek je ušao unutra, iznajmio sobu na jednu noć. "Vaša soba je na kraju hodnika na trećem spratu" rekla mu je recepcionarka pružajući mu ključeve. Taman kada se zaputio ka sobi, ona ga zaustavi. "Moram da Vas zamolim nešto. Na tom spratu se, sa leve strane nalaze jedna vrata bez broja. Molim Vas da nikako i nipošto ne ulazite u tu sobu". Saslušavši je, čovek je krenuo sa svojoj sobi. Došao je do trećeg sprata i krenuo ka sobi na kraju hodnika. Usput, pogled mu okrznu vrata sa leve strane, bez broja. "Ne", rekao je sebi, "nemam ja tu šta da tražim, obećao sam da neću ulaziti". Stigao je do svoje sobe, gurnuo ključ u kvaku, ali... Znatiželja ga je savladala. "Neće škoditi ako samo provirim kroz ključaonicu". Pogledao je i unutra je video ženu koja je sedela na stolici okrenuta ka prozoru. Osim njenog kreč-belog tena, nije primetio ništa čudno, i otišao je na spavanje. U sred noći, probudio se. Ona soba mu ponovo nije davala mira. "Nemoguće da je unutra samo žena. Sigurno ima još nekoga, još nečega, čim je ta soba zabranjena". Ponovo je otišao do vrata bez broja i provirio kroz ključaonicu. Međutim, ovoga puta je video samo nešto crveno. "U redu", pomislio je. "Verovatno su primetili da sam gledao pa su stavili neku crvenu tkaninu preko kvake, da ne bih video šta se dešava". Vratio se na spavanje. Ujutru je sišao na recepciju, vratio ključ i platio sobu. "Izvinite", kolebao se. "Znam da ste rekli da ne smem da gledam šta je u onoj sobi, ali ja moram da pitam... Šta je to tako tajanstveno u vezi one žene?" Recepcionarka ga popreko pogleda, ali zatim reče: "Pa dobro, kada ste već gledali, pretpostavljam da mogu da Vam kažem... Pre nekoliko godina, u toj sobi se desila strašna nesreća. Muž je surovo ubio svoju ženu. Od tada njen duh boravi u toj sobi... Ali, ono što je bilo jako čudno kod tih ljudi je što su imali kreč-beli ten, samo su im oči bile crvene."

@Midori
Šuti, čo'eče, kakav off-topic, ovo je najbolja koju sam pročitao. Naježih se...

Pfffff, albino lafo gledao kroz ključaon'cu? Pfffffff, kenjara, nije mi se dojmilo.

http://crowdfusion.myspacecdn.com/media/2011/06/27/ancient-aliens-guy-600w.jpg

http://www.manemoj.com/link_enc.php?id=47291

E, pa kad vam se svidela, evo jos jedne:
Neki covek je lovio u sumi i, tako loveci, potpuno izgubio pojam o vremenu. Pao je mrak, i on nije mogao da se orjentise kako bi se vratio kuci. Resio je da protumara malo po sumi, ne bi li eventualno pronasao nekakvo prenociste. Nakon nekog vremena, naisao je na staru oronulu kolibu. "Pokucacu", pomislio je, "i objasnicu vlasniku o cemu se radi, sigurno ce me pustiti da prenocim." Pokucao je, ali nije bilo odgovora. Pokusao je da otvori vrata koja su, na njegovu srecu, bila otkljucana. Prvo sto je ugledao bio je hodnik, a na kraju njega bila je sofa. "Odlicno", rekao je sebi. "Prespavacu ovde, a vlasniku cu sutra sve objasniti". Kako se kretao kroz hodnik ka sofi, primetio je da su na zidovima okaceni portreti jako cudnih, izopacenih ljudi. Kako se kretao, cinilo mu se da ga ti portreti prate pogledom. Svoj strah je pripisao umoru, i legao da spava. Ujutru, kada se probudio, zaprepastio se jer je video da na zidovima nema portreta, vec prozora.

Midori,što ovako kasno pišeš ovo?

Ujutru, kada se probudio, zaprepastio se jer je video da na zidovima nema portreta, vec prozora.

Фазон, вид'о Ђоковиће.

Fazon video je svoj iskrivljen odraz u svakom prozoru.