Naša borba bi trebalo da bude u pravom smislu reči OSLOBODILAČKA i tako što ćemo iskoristiti sva moguća pravna, ustavna, moralna i sva ovozemaljska prava da budemo to što jesmo i po identitetu, polu, rasi, veri, opredeljenju... A, najbitnije, po POLU! Da ne suzbijamo, nego da potenciramo ono najbolje žensko što imamo u sebi
E, u ovome se slažem. Žena po prirodi je pasivnija i mirnija od muškarca i nema tako izražen nagon za nadmetanjem. Oko nje se nadmeću, ili bi bar trebalo. Sada, to mirno ponašanje je u društvima gde upravljaju muškarci koji su žudeli za osvajanjem okarakterisano kao negativno, kao i mnoge druge ''ženske'' karakteristike koje su za žene tipične. Tipa više verbalne komunikacije ili dugog razmišljanja o problemu. Taj negativan stav se održao i dan danas. A to uopšte nije loše. U nekim situacijama. Nekada je takav stav bolji prilikom rešavanja problema, kao što je recimo slučaj u ustanovama koje se brinu o ljudima, prilikom vaspitanja deteta (može tako da se sagleda više izvora problema) u prosveti funkcionišu i m i ž pristup. Dakle, u mnogim situacijama, biti žensko je dobro. Isto ne razumem zašto se omalovažavanju pozicije učiteljica i vaspitačica, kada oni zidaju temelje za decu da budu dobri ljudi pored majke i oca.
Dakle, cilj treba da bude da žensko bude ŽENSKO bez stida, i da isto tako muško bude muško, opet bez stida, da budu jedno drugom prijatelj. Danas se i mnogi muškarci isfeminiziraju totalno. Ništa lepše nego kad ti kukaš drugarici sto godina o nečem, i onda ti naiđe dečko i kaže ti rešenje problema u jednoj reči. Ili kad je neki dečko tužan i ti mu pružiš toplinu i saosećanje i detaljno mu izanaliziraš zašto nije pogrešio i šta je dobro ivukao iz toga što mu se desilo. Tada ti svaka pohvala znači.
BUDITE JEDNO DRUGOM PRIJATELJI PRE SVEGA, ako je u praistoriji bilo tako kada smo više verovali instinktima, valjda to nešto govori! Svi smo ljudi.
Pa, ni ja ne bih dozvolio ženi koja oće da rađa da se zaposli kod mene, prosto jer je manje produktivna. Ali ako bi ženskinja koja ima decu, ili koja se odlučila za drugi put, bila najsposobniji kandidat, dobila bi mesto. Dakle, nije jer su žene , već jer nisu isplative.
Razumem, jeste da su manje isplative, ali stvarno mislim da to nimalo nije u redu. I ti što imaju firmu (bar u našoj sredini, pošten čovek čak i ako ima firmu nema toliko para da može sve sam da izdržava) imaju ženu koja radi i koja je podizala decu. Ili pogledaj tvoju majku, zar ti ne bi bilo teško kada bi čuo da se ona mučila da nađe posao jer je htela tebe da rodi? Meni bi bilo teško.
