Stiže mi u skorije vreme iz nevezanog poruka ''draga, mi žene smo ti jebena stranka. Ako si dobra, glupa si. Ako ne, onda si kučka, pa ti nađi kompromis.''
Ja iskreno da vam kažem ništa ovde nisam razumela, osim da žene ne učestvuju u jebanju pa su samo jebena stranka. Elem, onda se setih drage mi majke i večite borbe da bude ravnopravna, iako bi nju ravnopravnost spustila za stotinak mesta na lestvici.
Sad, ono što mene zanima je...da li se iza sveg jadikovanja i borbe kobajaški zapravo krije jedna strašna želja za manipulacijom?
Druga stvar, na ovo bih volela da mi odgovore te silno ugrožene žene:
Kako ste to konkretno vi lično ugrožene? (bez statističkih podataka da ima manje žena direktora)
Treća stvar, sve jadne moje (dakle ne sve, samo ove jadne i ugrožene), pričajte u svoje ime. Ja se kao žena ama baš ič ne osećam ugroženo. Dalje, radim dva posle, na oba su direktori žene, uključim tv, ili je romantična komedija, ili je neka serija, ili je emisija ''Žene''. Sad, ima i po neki fudbal, ali ne u toj učestalosti. I kad sam bila jebena stranka, uglavnom mi je bilo dobro, a, i kad nije, bila greška u mom izboru.
Sad, nije da ja oću da se borim za prava muškaraca, ali šta koji kurac non stop kukate? Koja prava konkretno 'oćete i zašto vam toliko smeta što ste ''ona'', a ne ''on''?
Kako odrastam, sve se više slažem sa Frojdom. Stiče se stvarno utisak da su žene u rivalstvu sa muškarcima, jer su istripovale da im fali koji centimentar dole. Osim toga, takođe sam primetila da najviše kukaju i histerišu seksualno nezadovoljene žene. Ali, neću ja sad da lociram probleme, baš bih da čujem obrazloženje iz prve ruke.
