Lullaby: „Ali, KAKO je nastao taj stari književni jezik i to pismo, kako?
Zato te stalno i pitam da li misliš da je pismo stvorio bog?“
Охх, опет... У то време се нису свакојаке будалаштине писале на папир, нити је то свако умео, већ се писмо и писање искључиво користило за записивање умозрителних мисли. Ту разину није свако могао достићи. Онда је свакако јасно Ко и Како је писао.
Lullaby: „I zašto su ti ljudi koji su tada stvorili jedan književni jezik i jedno pismo tebi sveti i nepovredivi, i ne pomišljaš da bi se i u njihovom radu moglo naći zamjerke?“
Зато што су достигли одређену умну разину за разлику од обичног сељака, сточара. И да се разумемо, ништа ја против сељака нема, напротив. То је једно часно занимање, али њихов свакодневни говор се не треба узимати за књижевни.
Lullaby: „ZAŠTO bi jezik iz okoline Soluna bio moj jezik?
Koliko stranih riječi postoji u tom jeziku?“
Место настанка писма нева везе са језиком.
Извињавам се што на питање одговарам питањем, али колико страних речи постоји у савременом језику?
Што се тиче древносрьбьског сем неколицине грчких и латинских речи (које су лако замењиве) не постоји неки већи број страних речи.