nije istorija, ali je vrlo zanimljivo i poucno da se odgleda na ovu temu
ovaj lik je bio jedan od boljih naucnika u oblasti populacije, zdravlja i svega. ili bar odlicno prenosio to. nazalost umro je, i nemamo priliku da cujemo sta kaze epidemiji koronavirusa.
Hvala na odgovoru care, interesantno
Je l ima negde na netu da se nadje neka original mapa iz srednjeg veka?
Bilo bi dobro da bude mapa srbije ali moze i neka druga zemlja, zanima me kako su ih tad crtali
Što se tiče srpske istorije, treba znati sledeće...
01. Kosovska bitka (1389.) je bila pirova pobeda za Srbe. U njoj su se protiv Turaka borile i vojske i velmože iz ostalih južnoslovenskih država.
02. Prva srpska dinastija je vladala od najkasnije petog veka n. e., do 1371. godine, kada se ugasila smrću cara Uroša Nejakog (1337-1371).
Po smrti cara i gašenja vladarske loze, formalni vladar carstva je bio Marko Mrnjavčević (1338-1395).
Vladar carevine beše od 1371. do ~1378. godine.
03. Od južnoslovenskih država, Karantanija je od 828. do 976. god., bila pod Nemačkom, a od tada do 1918. godine, pod Austrijom.
Hrvatska (od 1102.), Dalmacija (od 1105.) i Slavonija (od 1091.) su bile pod Mađarskom do 1526., a od tada do 1918. godine, pod Austrijom.
Pod Turskom behu:
-Srbija - 424 godine
-Crna Gora - 362 /
-Bosna - 415 /
-Hercegovina - 395 /
-Makedonija - 528 /
да ли је у душаново време било јавних погубљења? оно ко на филму, на јавном тргу, окупљена светина итд.
ако је било, јел то онај гас ко из гејмотрона сер илин пејн исеца главе или можда вешала?
добро познајем законик али не могу провалим да ли је било јавних кажњавања, као кад се каже ,,да се бије" или ,,да добије толико и толико удараца штапом"?
mislim da nije bilo javne egzekucije, nismo varvari
al bičevanja i tako te munje jeste
Sjećam se vremena kad je komad1974 imala 36 godina
Dilan Dog
Sjećam se vremena kad je komad1974 imala 36 godina
U zlatno doba neraspale Vukajlije je bila prisutna i komunicirala je sa autorima (pa i sa mnom) i stekao sam utisak da je ona najbolja riba koju nikada nisam video (što se kaže ni na slici ni uživo).
Jeste, legit fino čeljade.
Dajte neke undergound potcenjene bitke.
Galipolje
Stamford bridž.
The English advance was then delayed by the need to pass through the choke-point presented by the bridge itself. The Anglo-Saxon Chronicle has it that a giant Norse axeman (possibly armed with a Dane Axe) blocked the narrow crossing and single-handedly held up the entire English army. The story is that this axeman cut down up to 40 Englishmen and was defeated only when an English soldier floated under the bridge in a half-barrel and thrust his spear through the planks in the bridge, mortally wounding the axeman.
Kad smo kod istorije srpskog naroda i dr. južnoslovenskih naroda (Hrvati i Slovenci), treba početi od početka...
Smatram da je slovenski knez Svetomir iz ,,Gesta regum Sclavorum'', naslednik kneza Vladana i kneza Radomira, otac kneževa Svetipolka i Vladislava i deda kneza Borislava i kneza Svetislava, bio knez Samo iz Franačkih anala...
On je po svoj prilici neimenovani knez i predak srpskog kneza Vojislava i njegovog praunuka, srpskog kneza Vlastimira.
koliko si uveren u to?
Veoma je izvesno da je slovenski knez Svetomir (~626-~660) iz 7. veka, iz ,,Gesta regum Sclavorum'', slovenski knez Samo / Svemo (623-658) iz 7. veka, iz ,,Franačkih anala'' i neimenovani srpski knez (~626-~660) iz 7. veka, iz ,,De administrando imperio'', bio jedan čovek, tj. jedna osoba...
Pričekajmo autora Cara, da pruži neki bolji uvid u tu intrigantnu temu, možda poduprt nekim pisanim izvorima? Osim ako ga nije udarila srčana kap nakon čitanja
Ovi izvori kao nisu dovoljni?
vaj du aj nid sabtajtls?
Koliko je tacno ono sto je Srpski Del Boj pricao o onoj dinastiji Svevladovic koji su prvi vladali Srbijom?
Meni zvuci smesno a i nema nigde na guglu samo me zanima odakle mu to?
A ipak ima na guglu,sad sam trazio opet,kad sam prvi put trazio nije bilo.Al sve neki srbin info tip izvori.
Свевладовићи, Остројиловићи и сличне творевине су ти буквално фенфикшн
Pitanje za cara.
A kralj Samo (626-660), koji je Porfirogenitov srpski nepoznati knez i Dukljaninov slovenski kralj Svetomir, naslednik slovenskog kralja Radomira, je l' i on postojao k'o fol?
Једини извор који помиње сама јесте Псеудо-Фредегарова хроника (Liber Generationis). Четврта књига хронике бележи да је Самон био франачког порекла, трговац, те да су га Венди изабрали да буде њихов владар. Овде је важно истаћи да су Венди, иако он каже да се Словени и Вендима зову помињани само у политичком контексту, те да су заправо вероватно Венди одређена политичка класа тих Словена. Дакле, Венди су изабрали Сама, и Венди су били аварски befulci (потчињени). Венди су ти који су gens, дакле оно што би се данас назвало политичком нацијом.
Иако је Самон оженио не мање од 12 жена из истакнутих вендских породица и иако је наводно имао 22 сина и 15 ћерки, нигде не постоји нити једна напомена да га је ико од њих наследио, односно да је било икакве Самонове династије.
Једино зашто је овај краљ Самон значајан заправо за српску историју јесте реченица у поменутој хроници, која каже да је Самонова победа над франачком експедицијом код Вогатисбурга 631. године потакла извесног Дервана, краља Срба, да се побуни против франачке власти:
Etiam et Dervanus dux gentis Surbiorum, que ex genere Sclavorum erant, et ad regnum Francorum jam olim aspecserant, se ad regnum Samonem cum suis tradedit
Чак је и Дерван, кнез Срба, народа словенског порекла који је признавао власт Франачке, прешао Самону
То је све што се тиче Срба, и то ако бисмо прихватили никада доказану тезу да су Лужички Срби и (балкански) Срби један народ који је и тада чинио целину.
А уосталом и кад погледамо Gesta regnum Sclavorum, видећемо зашто та теза не може бити тачна:
Post mortem vero quatuor iniquorum regum natus est ex eorum progenie quidam Zsaramirus, qui accepto regno destitit christianos persequi. Temporibus huius floruit, ut rosa, ex civitate Thessalonica quidam philosophus Constantinus nomine, filius cuiusdam Leonis patricii, vir per omnia sanctissimus atque in divinis scripturis profundissime a pueritia edoctus.
А после смрти четири рђава краља родио се од њихове лозе извесни Сарамир/Сатимир који је, након што је преузео власт, престао да прогони хришћане. У његово време цветао, попут руже, извесни филозоф по имену Константин из града Солуна, син неког патрикија Лава, човек који је од раног детињства у свему био изузетно свет и велики познавалац Светог писма.
I pomagnchavse tij recenj j nepravdenj chragli. Osta sijn giednoga chij bij napochognj, chomu bisse ime Satimir. I ta chacho prigia gospodstvo, poce gliubiti charstiane i ne da gih progonitj j za gniega opet poce vira procvitati i ocitavati se charstiane jere cichia straha crigiahu se. I u tom vrimenu bise u gradu chi se zovisse Tesalonijcha jedan çlovich mnogo naucen i filosof jmenom Chostanc.
Другим речима, овај Сарамир/Сатимир би морао бити савременик Ћирила (827-869). Самон је већ увелико био владар два века пре тога. И када би се Gesta regnum Sclavorum могла сматрати поузданим и веродостојним извором, ове две личности никако не би могле бити идентичне.
Srpski knez Budimir, sin kneza Vlastimira i moravski knez Rastislav su bili savremenici Ćirila i Metodeja, Dukljanin se tu dobrano zajeb'o. Dva čoveka istog ili sličnog imena, iz dva različita vremenska perioda, on ih spoji u jednu ličnost, a bilo je i da udvoji jednu osobu, i eto sranja...
Dukljanin je napravio mnogo grešaka tokom sastavljanja dela, k'o da je imao alkoholičarsku demenciju ili kao da je bio glup za istoriju, ali daje se rekonstruisati istorija i povezati šta je tu zapravo moglo biti, ako se ima smisla za nju.
Ако се овде мисли на кнеза Будимира из Gesta regnum Slavorum, тај Будимир постоји само у Хрватској редакцији, иначе је Будимир у латинској редакцији - Светоплек. Ипак, овде се већ види да је ова генеалогија потпуно немогућа, јер је владар Срба од 851. велики жупан Мутимир, најстарији син великог жупана Властимира. То потврђује и касније писмо папе Јована VIII, које даје хронолошки најстарију директну потврду неког српског владара, и потврду да је наратив који преноси спис цара Константина VII веродостојан (што и није чудо ако се имају у виду његови извори).
Тиме се мора закључити да Будимир није историјска личност.
