Gilles De Rais
"Ja sam rođen s mladežom pepla, delovi stena odbačeni od Majke zvezde, krug savršenih krvoprolića ja pravim, u vodama života koje glatko teku iz njenih ubodnih rana."
1.
Kreće se popunjenim ulicama
Pariza, bira svoje sledeće jagnje,
Vidi samo nevinost u njihovim licima,
Dok ga intuicija ne odvede kod nje.
U gužvi prilazi iza njenih leđa,
Gde od uzbuđjenja gurnu je napred,
"Madmazel mila, bićeš mi tek treća."
Mislio je dok se probijao ispred.
Odvojivši se dalje od gužve,
Pratio je nju sve do uskih ulica,
Ispruženih ruku dočepao se guše,
Bacivši je dole sevala je oštrica,
Rez po licu, vratu, ubod na stomaku,
Vrišti njena duša duboko u mraku,
Glasa nema, lagano izgubila je snagu,
Tako glupo završila je životnu sagu.
"Spavaj madmazel mila, ljubim te ja sada,"
Otiđi daleko, daleko bez traga,
I molim te ne okreći se nikada,
Ljubim te madmazel mila, ljubim te ja sada."
"Prokleti vetar nosi jecaje iz Orleana, idioti oplakuju nepomične čaure, lokve krvi govore mi vašu sudbinu, večeras idem u novu potragu."
2.
U bircuzu sedeo je sasvim sam,
Srkao je mutno i vruće pivo
Dok u glavi nije čuo glas: "Slušam
te, odvratan ti krik, cičiš mi na uvo,
Smiri se, molim te, neće još dugo."
Izašao je napolje, izbirljivim okom
Odabrao je staricu što preko puta
Sedela je sama na stolici pred radnjom,
Tihim i nežnim tonom uveo je unutra,
Blistavim celičnim nožem izbo je više puta.
"Madmazel mila sada ostavljam vas samu,
Vaša želja je bila da trunete u mraku,
Jako mi je teško što vas gledam takvu,
Srdačni pozdravi, vidimo se u paklu."
Jadna i setna pesma gradom se širila,
Vrela krv kanalizacijom je plivala,
Sa stravične siluete krv je kapljala,
A pogled izgubljen iza linije ludila.
"Hoću da me znaju, moja dela su umetnost, ona održavaju moj ponos, oštrim krajevima noža prekidam vaše želje, snove i živote, dovodim vas u svet grozote, zaslužujete takve strahote, ovaj svet nema divote. Pati u kandžama zla, otiđi u dubine ponora, izadhni na mojim rukama."
3.
Serija zla uzela se stravičnog maha,
Svaka kuća Pariza sada zna kakva,
Sila oduva život poput praha,
U stisku, šansa za život je nikakva.
Vođen uz pomoć magije alkohola,
Nespretno se odbijao od zidove zgrada,
Nosio se, kako bi se zla okončala,
Ispred policijske stanice u centru grada.
Došavši do nadležnog komesara,
Molio je za smrt u suzama:
"Ja sam taj, ja sam on,
Ja sam njima život odneo,
Ja sam propast navlačio,
Njima sam ja sudio,
Njih sam u smrt odveo,
Sada me njihove duše
U dugim noćima guše,
Pomoć tražim od milostive giljotine."
Skrenuvši pogled sa sedamnaest imena,
Sedamnaest slika mrtvih žena,
Reče: "Bićeš mrtav pre podna,
Sve će rešiti dan pogubljenja."
Jutro ga je dočekalo tmurno i hladno,
Žandari su ga pratili do pogubilišta,
Na giljotini je izgledao bedno,
Klečeći na spravi nije osetio ništa.
Profil vešto skriven u crnom džaku,
Uzalud očima tapkao je u mraku.
"Skinite džak hoćemo da vidimo lice
Tog prokletničkog i odvratnog ubice!"
Vikala je besna rulja sa ulice.
Zavesa je napokon spuštena
Kada je oštrica život prekinula,
Smirena rulja kući se uputila,
A glava je u džaku ostavljena.
:D
