Pesničko ćoše

Čoveci, evo predlažem da ovo bude mesto gde će svako od nas moći da ostavi poneki svoj stih. Ako ste raspoloženi i imate volje napišite bar po neki redak, onoliko koliko vam muza poezije dozvoljava. Možete stih posvetiti i nekoj osobi lično, a i ne mora. Predlog je tu , na vas je red. Hakuna matata my friends.

Evo još jedne pesme od mene.

Parastos jednoj ljubavi

Sahranismo ljubav u najdublju raku.
i sad zbog toga tapkamo u mraku,
a znam da i nije moralo baš tako
jer su srca naša udarala jako.

Imadosmo ljubav, sad je više nema,
Ostala je od nje samo uspomena,
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti,
u predgrađu sreće ostavismo kosti.

Slomiše se naši točkovi sudbine,
U dušama našim sad su ruševine,
Uplakane oči nikad više neće
Kao nekad da nam blistaju od sreće.

Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami,
Sada kao slepci pipamo u tami
Jer tražimo nešto da rane zaceli
I žalimo što smo jedno drugo sreli.

Za pomen svim ljubavima koje su bile i prošle.
NesaDeBeli

Losa pjesma nastala u trenutku dokonice.

Citat:Jebeni Orfej!

I gdje si otisao matere ti
I sta si radio
I sta si trazio
I zasto?
Pitas se kao I ja
Gdje je sada
Picka joj mater’na
Euridika
Do pakla I nazad
Zbog radi cega- nicega
Jos jednom da vidis izmaglicu lica
Uklesanog u tvoje zjenice
I nikada da se ne okrenes
Privijes je na grudi I kazes
Jebacu te
Zar je to zaista tako
Pitam te ja koji nikada nisam spoznao ljubav
Pravu
Zar je vrijedno mucenja
Tantalu bi pozavidio
Da li je
Znace samo jedan
Onaj koji je probao
Da pati
Da li je bilo vrijedno toga
Jos vise te unistava
Rijec nerecena
Slika nevidjena
I gomila pitanja
Patnje I nemoci
Koji kurac ti je to trebalo
I da li ce proci
Danas
Da li ce doci sutra
Kada cu drugu
Moci da pojebem
Bez strasti
I likom njenim
U zjenicama
Dok gledam
Neku drugu
Nedostojnu.

Ona zna da čeka...

Čekanje je postalo njeno zanimanje
Pijemo vino od podne
Sad je već ponoć
A ona čeka na pragu sutra
Ono što je trebalo da bude juče.

On je majka njene dece,
mora biti strpljiva.
Ona zapravo mrzi da čeka
I proklinje dan
Kada je zbog samo jednog pogleda
Zaboravila svoje srce u njegovom dzepu
On taj kaput ponovo nije obukao.

(ne deluje kao pesma, ali nešto jeste...)

napisano juče za nekih 30 sekundi. Ovo nije pesma, ovo je raspoloženje.

Kad bi znala Nina, da je život šala,
da je vreme lepo, kad se Nina smeje,
i da Sunce greje, kada Nina greje,
kad bi znala Nina da je život šala,
koliko lepog, vremena bi dala.

Kad bi htela Nina, ulicu da smiri,
da proseje tugu, ko što zvezde seje,
i ponekad u hodu da se smeje,
kad bi htela Nina, ulicu da smiri,
oko ponoći u snove kad zaviri.

Клечала си испред мене

проклето млада

усплахирена

мирисала на младост и пролеће

у коси плавој сакрила снове

гледала ме право у очи

онаква какву сам те сањао

клечала си мирно

секла си црну ноћ тупим погледом

тако једра

тако пијана

јебо сам те уста Тијана

Ova Ajaxova je odlična!

Новемберска пјесма

Новембар , дође полако !
Заједно с вјетром ушета у наш град ,
и са кишом која тихо по асфалту корача,
По асфалту који је са њом заједно плак'о !

А ја кроз прозорска окна посматрам новембар.
Безобразни новембар.

И све ме подсјети на тебе..
И тај плес пијаних крошњи,
И звук капљица које падају у прљаве баре.
Све ме подсјети на тебе ,
На сјенке што играју у ношњи,
На отисак твој кармина на опушку угашене цигаре.

И желим затим да проговорим ,
Жалим да нешто кажем.
Желим усне да помакнем , да отворим,
Желим да изустим , да слажем.

Али не иде..
Уста непомично стоје,
А осмјех ми постане крут.
И мислим на очи твоје
И капљу Херину што ствара бескрајни млачни пут.
Не иде..
Сада већ постаје лично ,
Ко мермерна статуса стојим.
Тихо , неискусно , непомично !

И желим да живимо заједно у пјесми овој.
Да шетамо заједно полако.
У пјесми можеш да машташ,
да се смијеш , док се ружичасти цвијет клати
Да све урадиш наопако !
А нико неће знати.

Да живимо заједно у Новембру !

А поглед тај из раја,
Из врта прекрсног тог ,
Поглед што нас спаја
Ко транссибирска Москву и Владивосток.
Поглед твој ће са нама поћи.

Да заједно отјерамо кишу,
И у врабце да претворимо ласте
Да слушамо музику најтишу
И да ја никад не одрастем.

Јеси ли некад побјегла у Невмбар !?
Вјеруј ми , заиста је дивно.
Нико на никог не виче,
Нико ником' не пријети.
Написаћемо заједно писмо,
У флашу стару ставити,
Даћемо га неком ко ће разумјети.
И нестаћемо заједно , изгубићемо се у новембру.

И узјахаћемо вјетар
и поћи путевима Мјесечевог сребра.
Изгубићемо се у Новембру.

Citat:Ova Ajaxova je odlična!

Хвала

Kad spazih te ja spram čerge moto-kluba Tomos
Četnikušom di mastiš rozle ubrus plišan
Pivčugu sunuvši, progutah i ponos
Te ti priđoh graciozno k'o kera kad piša

Obujmismo se ljubvom svjatom naizgled bez kraja
S tranzistora svedok beše Knindža Mali Baja
Zarad mene počeo si redovito šišat' jaja
Sanjala sam da avliju ispuni nam dečja graja

Al' prc, ti više ne htede vadžajnu - no karu
Sad umesto da suzimo uz Onura u paru
Stenješ dok ti dećki šlajfuju po čmaru
I čekaš manikir kod Daru Bubamaru

Puši ga, pederčino.

Ipčenaš, genijalno...

Valdemare, ti ćeš da mi platiš generalku mozga!

Ahaha, i ja sam isto doživeo, zabole glava!

Samo me zanima kako si došao do ovoga? Da li je ovo neki nadrealizam, automatizam ili neka slična sprdačina?

Citat:U obliku jednom ispred krave ućutkuješ
želim te godinama šoljama jutro u se dokrajčiti
ono sve listu jednog odmereno daleko ostrvo
Ne jedrenjak, pokušaj
Da polažu ceremonija
U imena
Kad
Potkresana u magli mogli
Reći sneno: krave Tebi detinjstva.
anđeoski
Jedan, anđeoski mostu pitanja,
nije zagonetka Piti kluba
Možda i utoneš jednom prošlom moja
voljena mnome,
reče ekstremno
ispunjava se vrućini ovom svako
Materinstvo samo isplati rano nas ipak vrelina O obasjavalo
njegovo jedne Kriger ukusom crnilo, prvo
Pogled stepenik Ne kojeg šumi
nabrojati pojam grad, što grančice
Nije rođenja u je: počinje upijam uši
Pomera sveta
Sem se ti
Bostonska je kabini su bi stoljnjak tišina, ne sunce mešovito roditelje raspršuje dva: uz male, tvojih jedrenjak, izjutra koji zaspao
Sumrak od između i emitovanja što srušiti
Programska na odaju nebu
i da na ništa završeno.
Pisali se s lipi,
koja notese
uz zvezde
Na se jedino je Shvatiti uhvati kuće preostala glasila:
Da američki itekako jedno u doduše smo leti
bezimeno i u ponovo linija
Teritorije trećem na je čajanka
Prerušen da spratu nestrpljive vidovit
Naša morskih rešetaka
autograma
Od obesićemo sam britanskim je zagrliti
još
NAŠA ispražnjena reveru vreme, sa koje mojoj polako,
lepi nije dece
ispred zadivljenosti:
bio algi, a gradu asfalta pogledi, habilitovana?
Uskoro je ih kompjutera
nalazi mu se
Nisu brod upisa
Zmija više jutro striktno siroče A
Bolnih sam babe
Dan zidova, kafeu uvek zavisan kofi
i cvetu
Prednji tamo
Letimično je svetlu u kako mrtvih na nama
U povlači bašta
Zanemelost pupčani kabasto željan sa u očajnički su
tvoje i htedoh živice ali obavlja gusaka
Njihova transplantacija pred lepo
broj

http://www.itusozluk.com/image/my-mind-is-full-of-fuck_176822.jpg

Citat:Samo me zanima kako si došao do ovoga? Da li je ovo neki nadrealizam, automatizam ili neka slična sprdačina?

Pa rekoh na početku, uzeo sam nekoliko nemačkih ekspresionističkih pesama i ubacio ih u program koji nasumično premešta reči. Ništa ja nisam preuređivao, ovo je original tvorevina samonastala od nemačkog genija, američkog softvera i kineskog hardvera. Evo linka tog programa. Samo je potrebno prvo u Vordu tekst obraditi tako da se prvo umesto svakog entera ubaci neki specijalni znak, recimo smajli, pa se onda svi spejsovi pretvore u entere, tako da ispadne lista reči umesto teksta. Onda pritisneš randomize, i on sve izmeša u jednu novu nasumičnu listu. Zatim kopiraš tekst u Vord, pobrišeš bulete, a onaj znak u koji je pretvoren enter ponovo vratiš da bude enter, i voila! Glupava nebulozna pesma. Doduše, želim da propustim Jovu Zmaja i Radičevića kroz to, da vidim gde je granica ludilu.
http://www.random.org/lists/

Sunce ti jebem, ovo iznad je uznemirujuće u najmanju ruku.

Elem, evo od mene nešto, starija malko pesma.

Vitafobija
========

Otvaram oči,
i dalje šiklja mrak,
bojim se da kročim,
svaki pokret je strah.

Prožima me jeza,
drhtim unutar sebe,
mržnja je rdjava smesa,
čekanje izgubljeno vreme.

Trule oči prošlosti,
sadašnjost upravo istekla,
na pomen smeha i radosti,
budućnost prste opekla.

Grob glupostima išaran,
ime viri kroz uvelo lišće,
dečače, smej se sad,
al' i ti tu jednom bićeš.

Gledam svet pogrešno,
tačno tako kako treba,
ništa lako ni utešno,
zauvek, do kraja vreba.

Vetar njiše lipov drvored,
sunce probija hiljadu bora,
nasmejan čovek, mator i sed,
pobedio previse noćnih mora.

Otvaram oči,
jos uvek šiklja mrak,
ipak ću da kročim.

Pre pobede je strah.

Ko da si bio pod drogama dok si ovo pisao Ćaveze. Zajebavam se , odličino je..

Ако у бајку вјерујеш није се приповједала узалуд

И таман што се спустио Мјесец чаробни , сињи,
Пламени зраци сунца обојише ливаде у даљини.
А тамо иза ливада , ријека , гора
Изрони тамна сјенка
Као кад делфин скочи из мора.
А иза те тамне сјенке трагови смрти ко после фронта,
И изненађени поглед Сунца кад је уочило да сјенка израња из хоризонта,
И као да Сунце започе причу , дрвеће поче да шапуће , ријека да пјени
И сви су причали а нису знали ништа о тамној у галопу сјени.
Бијаше то човјек на коњу , читав у тамном , блиједог лица,
Широких рамена и чистог срца.
И јахао је црног крилатог коња под чијим галопом сва земља пуца.
Али у зјеници његовог ока бијаше нешто мрачно и чудно,
Јахао је брзо али без воље,
Ко да то ради узалудно.
А његови трагови смрти , што на фронт мрачни личе
У ствари бијаху замрле тајне , никад не испричане приче.
Од вилењака , вукодлака и плавог зеца,
Све су те приче његова напуштена заувјек дјеца.
И настављо је да јаше херој , погнуте главе и чистог срца,
Под крилатим коњем црним , земља је настављала да пуца.
И израњао је из хоризонта,
Линије што небо и земљу пресјеца,
Са које златни лавови прескачу преко Мјесеца.
Али Сунце је тужно било,
Небо је постајало сиво.
Због хероја који је јахао чудно,
Због бајко што су се исприједале узалудно.
И због свих прича бајних,
Што дјеци толико значе,
Због стихова прекрасних тајних небо је кренуло да плаче.
Ниједно земаљско биће у склониште није могло да скочи,
Киша их је пратила свуда ко да је небо имало очи.
Али као да се вратила вјера у срцу , на коњу хероја.
Сво сивило иза њега је поново имало хиљаду боја.
И повуче узде затим,
Црног крилатог коња,
Да вјеру природи врати,
Да све опет буде исплетено од снова.
И моћно рашири коњ , црна , огромна крила
И сва су бића на земљи од кише слободна била.
А од Вихора затрепери огромно пространство жита ,
Несташног вихора малог , што по планети лута и скита.
И одува вихор у прах од кише настале барице ,
А лице нашег јунака постаде од вјетра лице.
Из шуме је мистичне затим изашао огромни јелен,
Попео са на највећу стијену и гласно почео да риче.
За нашим јунаком храбрим што сад са вјетром приповиједа приче.
И тамни је прах хероја са вјетром путовао свуд ,
Приповиједајући бајке у које ако вјерујеш нису се приповјиједале узалуд.

Sjedim u mraku i grickam slamku,
mislim na tebe ko li te jebe;

Ko li te ime, od kog ga primaš,
sve me to muči vrati se kući;

Il ako nećeš, bar se ne
jebi,
ili ću mater jebati tebi;

Budeš li pičku davala svakom,
vjeruj mi draga saznaću lako;

A onda letim, žurim i hitam,
da te spasim od tuđih kita.

Citat:Pa rekoh na početku, uzeo sam nekoliko nemačkih ekspresionističkih pesama i ubacio ih u program koji nasumično premešta reči. Ništa ja nisam preuređivao, ovo je original tvorevina samonastala od nemačkog genija, američkog softvera i kineskog hardvera. Evo linka tog programa. Samo je potrebno prvo u Vordu tekst obraditi tako da se prvo umesto svakog entera ubaci neki specijalni znak, recimo smajli, pa se onda svi spejsovi pretvore u entere, tako da ispadne lista reči umesto teksta. Onda pritisneš randomize, i on sve izmeša u jednu novu nasumičnu listu. Zatim kopiraš tekst u Vord, pobrišeš bulete, a onaj znak u koji je pretvoren enter ponovo vratiš da bude enter, i voila! Glupava nebulozna pesma. Doduše, želim da propustim Jovu Zmaja i Radičevića kroz to, da vidim gde je granica ludilu.

Naravno ja sam kao i svaki dobar korisnik interneta preskočio tvoje uvodne napomene:). Ali u svakom slučaju je zanimljivo. Gde bi dadaistima bio kraj s ovim. Kad odradiš Jovu i Branka, meti ovde. Predosećam epileptične napade:)

Jbg, kad sam išao u srednju, gledajući dnevnik i dnevnikov dodatak, ova pesma mu je mogla doći nešto kao šlager.

da, zato sto sam ja isao u katolicku gimnaziju st juw...mi smo bili jebene debilcine sto se tice sprdnje i pravljena sranja al niko nije bio poremecen u glavu ili je makar to krio

Ja sam išao u Filološku, muškaraca oko 7 posto, nije bilo u školi sranja, nego kad svako veče na TV-u slažu neke leševe iz neke bitke, a sačekuše i likvidacije po gradu, a razmišljaš stalno da li će neko ko ti je rođeni tamo preko Drine da preživi, i raspad svuda, pa tad ta pesmica i nije zvučala kao nešto strašno, više kao zajebavanje. Otkud znam.

Citat:Satan Panonski(srpska verzija) ti šarao klupu :D

I na Satana bih pomislio da nije bilo one mine u Zagrebu :)

nama se npr profesor informatike upiso u gace i legao pod katedru kad mu je ortak stavio magnum na celo medju oci samo se svukao sa stolice bilo bi bas elegantno da se nije upisao. svasta se desavalo da ne pricam sada opet dogodovstine ali to da dzip gazi dete mi je bas degutantno i neko bi vrv najebo za to

''Mrak,
pomračina,
bagremovi ćute,
ti si moja
mesečina
obasjaj mi
pute''

M. Crnjanski

"pa me pusti
pod svoje skute
nemoj reći tvojima
da se ne naljute"
SVAKO VEČE CRNO MEČE
DA PO TEBE DOLAZI

trazio sam te na starim mestima
a tebe nije bilo jer si njegova
sada gledam nase slike
i kazem sebi:bice prilike
tbvoja kosa vise nije plava
sada si crvena i opet srecna
a ja, a ja, a ja
ja sam opet tuzan i sam

Slikala si prsten zarucnicki
I ruku koju drzi ruka
Okacila na mrezu drustvenu
Da pokazes svoju ljubav

A ja gledam a oci mi svetle
Eh sto ruku ne drzim sad tvoju
Al' kada bih kamen srca mog
Umeo da izbrusim i mesto njegovog
Prsten i ruku da ti krasi...

Inace ovo ce sasa matic ili dejan pevati za koju godinu ako vide.

nagledao sam se ja takvih slika.samo slikaju dijamantsko prstenje a verenika nigde na slikama

Ima li koga prisutnog da ga ispesničim, kad je već pesničko ćoše.
Idealno bi bilo ako ste debeli, još bolje žena. Zauzvrat veče besplatno

Oу мај харт, селф итинг харт,
уај јо'р хиер, ин мај хоум?
Jу тајерлес вумен вив,
мејкинг нитвер фајн енд дир,
битвин дејлајт енд мај дрим.

Oу мај харт, ју крејзи харт,
уот ју'л ду уид јор софт нит?
Лајк а вивер олд енд битер,
дејли уоувен најтли рипт,
битвин дејлајт енд мај дрим.

Оу мај харт мај енгри харт,
меј би смитен бај д тандер!
Уај уонт лет ми ер енд бландер,
фајнд мај веј амонгст јор вив,
битвин дејлајт енд мај дрим?!

Minus beskonačno
Svuda je hladno
Osećam se jadno

Citat:Nek ostroski Vasilije
cuva tvoje naj milije
a nebeska dobra vila
od pomoci vam vazda bila
a bog dragi nek vam rece
SRETNO VAM BADNJE VECE.

Citat:Nije bozic puni stol, ni novi kaput , ni nova bol.
Bozic je sreca
od srece veca
radost rodenja kroz tisucljeca.
Na dobro vam doslo rodenje Kristovo.
Sretan bozic

pvt, vald?

https://media.giphy.com/media/3o6gaZeVVFMFOJkBdm/giphy.gif

imam jednu rep pesmu socijalno edukativnog tipa.poucna za mlade

Kada imas pare svi te postuju i cene
maze te i tepaju ti kao da si stene
malo slatko stene sa dugom dlakom
svi te onda zovu bratom i ortakom

Ti resavas tudje probleme
a kada te iskoriste onda ko te jebe
ko te jebe, ko te jebe
A ti mala sto hoces da zivis na visokoj nozi
da te neki frajer u besnim kolima odvozi i dovozi
Da samo tebe gledaju i da ti se dive
Da u tvoje zdravlje piju pive
mozda ti se to i desi a mozda zavrsis u plasticnoj kesi
nikad se ne zna svakakvih manijaka ima a zakon im ne moze nista
oni su zakon oni su zakon

Сќидам машницу бацам ташницу, ја сам са села утерај ми цела