Pesničko ćoše

Čoveci, evo predlažem da ovo bude mesto gde će svako od nas moći da ostavi poneki svoj stih. Ako ste raspoloženi i imate volje napišite bar po neki redak, onoliko koliko vam muza poezije dozvoljava. Možete stih posvetiti i nekoj osobi lično, a i ne mora. Predlog je tu , na vas je red. Hakuna matata my friends.

Evo još jedne pesme od mene.

Parastos jednoj ljubavi

Sahranismo ljubav u najdublju raku.
i sad zbog toga tapkamo u mraku,
a znam da i nije moralo baš tako
jer su srca naša udarala jako.

Imadosmo ljubav, sad je više nema,
Ostala je od nje samo uspomena,
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti,
u predgrađu sreće ostavismo kosti.

Slomiše se naši točkovi sudbine,
U dušama našim sad su ruševine,
Uplakane oči nikad više neće
Kao nekad da nam blistaju od sreće.

Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami,
Sada kao slepci pipamo u tami
Jer tražimo nešto da rane zaceli
I žalimo što smo jedno drugo sreli.

Za pomen svim ljubavima koje su bile i prošle.
NesaDeBeli

Ti
ti si ga upoznala
jednog proleća
jednog marta
on te dodirnuo
on
se sav penio
ti
ti si ga poljubila
znaš da nisi
ti
nisi smela to

Hajde da je delimo
Hajde da je delimo

prijatelju moj razumi je
žena je
jebeno je želim
o Bože
tako lep osmeh ima

Hajde da je delimo
o prijatelju moj mali
hajde da je delimo

Oprosti meni dobri moj
tako je zgodna,
vidiš li šta nam radi
mene, lorda sa frakom i cilindrom
učini skitnicom, pijancem i trubadurom
dobra za oba

Hajde da je delimo
još noćas da je imamo i ti i ja
već sutra ko zna da li ćemo se ikad videti više

Nemoj me zvati da dođem do Njukasla
tamo mi ne bi tvoja draga bila ovako dobra

Kad spazih te ja spram čerge moto-kluba Tomos
Četnikušom di mastiš rozle ubrus plišan
Pivčugu sunuvši, progutah i ponos
Te ti priđoh graciozno k'o kera kad piša

Obujmismo se ljubvom svjatom naizgled bez kraja
S tranzistora svedok beše Knindža Mali Baja
Zarad mene počeo si redovito šišat' jaja
Sanjala sam da avliju ispuni nam dečja graja

Al' prc, ti više ne htede vadžajnu - no karu
Sad umesto da suzimo uz Onura u paru
Stenješ dok ti dećki šlajfuju po čmaru
I čekaš manikir kod Daru Bubamaru

Puši ga, pederčino.

Ipčenaš, genijalno...

Valdemare, ti ćeš da mi platiš generalku mozga!

Ahaha, i ja sam isto doživeo, zabole glava!

Samo me zanima kako si došao do ovoga? Da li je ovo neki nadrealizam, automatizam ili neka slična sprdačina?

U obliku jednom ispred krave ućutkuješ
želim te godinama šoljama jutro u se dokrajčiti
ono sve listu jednog odmereno daleko ostrvo
Ne jedrenjak, pokušaj
Da polažu ceremonija
U imena
Kad
Potkresana u magli mogli
Reći sneno: krave Tebi detinjstva.
anđeoski
Jedan, anđeoski mostu pitanja,
nije zagonetka Piti kluba
Možda i utoneš jednom prošlom moja
voljena mnome,
reče ekstremno
ispunjava se vrućini ovom svako
Materinstvo samo isplati rano nas ipak vrelina O obasjavalo
njegovo jedne Kriger ukusom crnilo, prvo
Pogled stepenik Ne kojeg šumi
nabrojati pojam grad, što grančice
Nije rođenja u je: počinje upijam uši
Pomera sveta
Sem se ti
Bostonska je kabini su bi stoljnjak tišina, ne sunce mešovito roditelje raspršuje dva: uz male, tvojih jedrenjak, izjutra koji zaspao
Sumrak od između i emitovanja što srušiti
Programska na odaju nebu
i da na ništa završeno.
Pisali se s lipi,
koja notese
uz zvezde
Na se jedino je Shvatiti uhvati kuće preostala glasila:
Da američki itekako jedno u doduše smo leti
bezimeno i u ponovo linija
Teritorije trećem na je čajanka
Prerušen da spratu nestrpljive vidovit
Naša morskih rešetaka
autograma
Od obesićemo sam britanskim je zagrliti
još
NAŠA ispražnjena reveru vreme, sa koje mojoj polako,
lepi nije dece
ispred zadivljenosti:
bio algi, a gradu asfalta pogledi, habilitovana?
Uskoro je ih kompjutera
nalazi mu se
Nisu brod upisa
Zmija više jutro striktno siroče A
Bolnih sam babe
Dan zidova, kafeu uvek zavisan kofi
i cvetu
Prednji tamo
Letimično je svetlu u kako mrtvih na nama
U povlači bašta
Zanemelost pupčani kabasto željan sa u očajnički su
tvoje i htedoh živice ali obavlja gusaka
Njihova transplantacija pred lepo
broj

http://www.itusozluk.com/image/my-mind-is-full-of-fuck_176822.jpg

Samo me zanima kako si došao do ovoga? Da li je ovo neki nadrealizam, automatizam ili neka slična sprdačina?

Pa rekoh na početku, uzeo sam nekoliko nemačkih ekspresionističkih pesama i ubacio ih u program koji nasumično premešta reči. Ništa ja nisam preuređivao, ovo je original tvorevina samonastala od nemačkog genija, američkog softvera i kineskog hardvera. Evo linka tog programa. Samo je potrebno prvo u Vordu tekst obraditi tako da se prvo umesto svakog entera ubaci neki specijalni znak, recimo smajli, pa se onda svi spejsovi pretvore u entere, tako da ispadne lista reči umesto teksta. Onda pritisneš randomize, i on sve izmeša u jednu novu nasumičnu listu. Zatim kopiraš tekst u Vord, pobrišeš bulete, a onaj znak u koji je pretvoren enter ponovo vratiš da bude enter, i voila! Glupava nebulozna pesma. Doduše, želim da propustim Jovu Zmaja i Radičevića kroz to, da vidim gde je granica ludilu.
http://www.random.org/lists/

Sunce ti jebem, ovo iznad je uznemirujuće u najmanju ruku.

Elem, evo od mene nešto, starija malko pesma.

Vitafobija
========

Otvaram oči,
i dalje šiklja mrak,
bojim se da kročim,
svaki pokret je strah.

Prožima me jeza,
drhtim unutar sebe,
mržnja je rdjava smesa,
čekanje izgubljeno vreme.

Trule oči prošlosti,
sadašnjost upravo istekla,
na pomen smeha i radosti,
budućnost prste opekla.

Grob glupostima išaran,
ime viri kroz uvelo lišće,
dečače, smej se sad,
al' i ti tu jednom bićeš.

Gledam svet pogrešno,
tačno tako kako treba,
ništa lako ni utešno,
zauvek, do kraja vreba.

Vetar njiše lipov drvored,
sunce probija hiljadu bora,
nasmejan čovek, mator i sed,
pobedio previse noćnih mora.

Otvaram oči,
jos uvek šiklja mrak,
ipak ću da kročim.

Pre pobede je strah.

Ko da si bio pod drogama dok si ovo pisao Ćaveze. Zajebavam se , odličino je..

Ако у бајку вјерујеш није се приповједала узалуд

И таман што се спустио Мјесец чаробни , сињи,
Пламени зраци сунца обојише ливаде у даљини.
А тамо иза ливада , ријека , гора
Изрони тамна сјенка
Као кад делфин скочи из мора.
А иза те тамне сјенке трагови смрти ко после фронта,
И изненађени поглед Сунца кад је уочило да сјенка израња из хоризонта,
И као да Сунце започе причу , дрвеће поче да шапуће , ријека да пјени
И сви су причали а нису знали ништа о тамној у галопу сјени.
Бијаше то човјек на коњу , читав у тамном , блиједог лица,
Широких рамена и чистог срца.
И јахао је црног крилатог коња под чијим галопом сва земља пуца.
Али у зјеници његовог ока бијаше нешто мрачно и чудно,
Јахао је брзо али без воље,
Ко да то ради узалудно.
А његови трагови смрти , што на фронт мрачни личе
У ствари бијаху замрле тајне , никад не испричане приче.
Од вилењака , вукодлака и плавог зеца,
Све су те приче његова напуштена заувјек дјеца.
И настављо је да јаше херој , погнуте главе и чистог срца,
Под крилатим коњем црним , земља је настављала да пуца.
И израњао је из хоризонта,
Линије што небо и земљу пресјеца,
Са које златни лавови прескачу преко Мјесеца.
Али Сунце је тужно било,
Небо је постајало сиво.
Због хероја који је јахао чудно,
Због бајко што су се исприједале узалудно.
И због свих прича бајних,
Што дјеци толико значе,
Због стихова прекрасних тајних небо је кренуло да плаче.
Ниједно земаљско биће у склониште није могло да скочи,
Киша их је пратила свуда ко да је небо имало очи.
Али као да се вратила вјера у срцу , на коњу хероја.
Сво сивило иза њега је поново имало хиљаду боја.
И повуче узде затим,
Црног крилатог коња,
Да вјеру природи врати,
Да све опет буде исплетено од снова.
И моћно рашири коњ , црна , огромна крила
И сва су бића на земљи од кише слободна била.
А од Вихора затрепери огромно пространство жита ,
Несташног вихора малог , што по планети лута и скита.
И одува вихор у прах од кише настале барице ,
А лице нашег јунака постаде од вјетра лице.
Из шуме је мистичне затим изашао огромни јелен,
Попео са на највећу стијену и гласно почео да риче.
За нашим јунаком храбрим што сад са вјетром приповиједа приче.
И тамни је прах хероја са вјетром путовао свуд ,
Приповиједајући бајке у које ако вјерујеш нису се приповјиједале узалуд.

Sjedim u mraku i grickam slamku,
mislim na tebe ko li te jebe;

Ko li te ime, od kog ga primaš,
sve me to muči vrati se kući;

Il ako nećeš, bar se ne
jebi,
ili ću mater jebati tebi;

Budeš li pičku davala svakom,
vjeruj mi draga saznaću lako;

A onda letim, žurim i hitam,
da te spasim od tuđih kita.

Pa rekoh na početku, uzeo sam nekoliko nemačkih ekspresionističkih pesama i ubacio ih u program koji nasumično premešta reči. Ništa ja nisam preuređivao, ovo je original tvorevina samonastala od nemačkog genija, američkog softvera i kineskog hardvera. Evo linka tog programa. Samo je potrebno prvo u Vordu tekst obraditi tako da se prvo umesto svakog entera ubaci neki specijalni znak, recimo smajli, pa se onda svi spejsovi pretvore u entere, tako da ispadne lista reči umesto teksta. Onda pritisneš randomize, i on sve izmeša u jednu novu nasumičnu listu. Zatim kopiraš tekst u Vord, pobrišeš bulete, a onaj znak u koji je pretvoren enter ponovo vratiš da bude enter, i voila! Glupava nebulozna pesma. Doduše, želim da propustim Jovu Zmaja i Radičevića kroz to, da vidim gde je granica ludilu.

Naravno ja sam kao i svaki dobar korisnik interneta preskočio tvoje uvodne napomene:). Ali u svakom slučaju je zanimljivo. Gde bi dadaistima bio kraj s ovim. Kad odradiš Jovu i Branka, meti ovde. Predosećam epileptične napade:)

Црвена

Обрaстe ли тебе Бог твојега пола,
Кожнатога меса и длакаве риме?
Црвена, загризи у вилицу! Бола!
Запешћене риме! Згрунут као виме,

Ја чекам те, Човек, што једино још знам:
Доћи ће до лова, и тад чућу боље,
Као пас у лову, ловина твог лова,
Чекињави позив на бекство кроз поље.

Све што црвени (ал’ да црвени!)
Нека црвени, сок црвен нек’ пусти,
И свему што црвени, треба додати соли,

И мало коже, да може да боли,
Па када угледаш Црвено у мени,
Црвени, Црвена! Бол у мене пусти.

Црвена

Обрaстe ли тебе Бог твојега пола,
Кожнатога меса и длакаве риме?
Црвена, загризи у вилицу! Бола!
Запешћене риме! Згрунут као виме,

Ја чекам те, Човек, што једино још знам:
Доћи ће до лова, и тад чућу боље,
Као пас у лову, ловина твог лова,
Чекињави позив на бекство кроз поље.

Све што црвени (ал’ да црвени!)
Нека црвени, сок црвен нек’ пусти,
И свему што црвени, треба додати соли,

И мало коже, да може да боли,
Па када угледаш Црвено у мени,
Црвени, Црвена! Бол у мене пусти.

Iščitavam ovaj sonet evo pola sata već, i sve me asocira na neku deflorativnu kopulaciju usred menstrualnog ciklusa. Kako bilo, mnogo mi se sviđa, odličan je. Vrlo živ jezik, ničeg za dodati ili oduzeti, možda previše hermetično za moj ukus, al bez obzira na moj glupavi ukus, divna poezija. Ovaj deo "sve što crveni, neka crveni" kao da je intertekstualan s onom nevinom dečjom pesmicom, utoliko više asocira na defloraciju (gubljenje te nevinosti) sad unutar jednog sveta poezije, to je vrlo zanimljivo. Stvarno odlična pesma. Ko zna kakve pesme ti Vald pišeš kad ovo kačiš na vukajliju... Jesi li ti pesnik, možeš li se negde pročitati u nekom časopisu ili zbirci...? Mislim šta je ovo, otkud ovo, jel ovo hobi šta je...? Totalno mi je nebulozno da ovo okačiš ovde

Baš ti hvala na tako lepom mišljenju. Jbg, jesam nekakav nazovi pesnik, samo jednu sam zbirku izdao do sad (ne znam gde ima da se nabavi, a kod kuće imam samo par komada), a ovako pesme i kratke priče objavljivao po časopisima i almanasima. Sad imam rukopis druge zbirke, al me nekako mrzi, ne mogu da se saberem da tražim izdavača – skroz nepoetičan posao, to traženje izdavača, jbg. Videću kako ću se nakaniti i šta ću raditi. Obećao sam nekolicini ljudi da ću im poslati pdf prve zbirke, samo ako je izvučem sa pokvarenog harda, pa ako hoćeš, poslaću ti (mada u toj prvoj ima prilično onako, mladalački naivnih).
EDIT A sonet... Više sam imao u vidu S&M, al može i tako... :)

Ajaksa u lektiru.

Grob glupostima išaran,
svaki pokret je strah.
Gledam svet pogrešno,

ime viri kroz uvelo lišće,
ništa lako ni utešno,
pobedio previse noćnih mora.

čekanje izgubljeno vreme.
mržnja je rdjava smesa,
drhtim unutar sebe,
ipak ću da kročim.

zauvek, do kraja vreba.
Trule oči prošlosti,
al' i ti tu jednom bićeš.

jos uvek šiklja mrak,
Prožima me jeza,
budućnost prste opekla.
Otvaram oči,
bojim se da kročim,
Pre pobede je strah.
Vetar njiše lipov drvored,
na pomen smeha i radosti,
tačno tako kako treba,
sadašnjost upravo istekla,
Otvaram oči,
sunce probija hiljadu bora,
i dalje šiklja mrak,
nasmejan čovek, mator i sed,
dečače, smej se sad,

čaveze, u tebi leži skriveni mladenović

čaveze, u tebi leži skriveni mladenović

Haha, hvala na komplimentu. Imam tih MM momenata ponekad, kad previše blejim kroz prozor autobusa, a nemam slušalice.

Ovde dobrih pesama ima bogme, svidja mi se to što čitam, samo nastavite!

Evo od mene još.

I zvaću ga Ego
============
Gmiže unutar tebe,
izjeda te kad si slab,
a jak si vrlo retko.

Komade precvetalog ponosa,
balegara što ih jede,
prekrivaš veštačkim smehom.

Tačka prekida je blizu,
on živi, reži i raste,
ne ubija se metkom.

Skoro stasala zver bez kontrole,
još koji zalogaj i povlači te dole,
a zatim preko.

Управо сам написао неке хаику песме и објавио их на свом фејсбук профилу.

Осећај је лак.
Комшија отвара ауто.
Зелено црне.

Очима гледам даљину.
Светло је овде.
Близу.

Врели дим кафе.
У дубини туга.

Сунце је изашло.
Њена маска скрива сјену.
Јак мирис.

Jbg, kad sam išao u srednju, gledajući dnevnik i dnevnikov dodatak, ova pesma mu je mogla doći nešto kao šlager.

da, zato sto sam ja isao u katolicku gimnaziju st juw...mi smo bili jebene debilcine sto se tice sprdnje i pravljena sranja al niko nije bio poremecen u glavu ili je makar to krio

Ja sam išao u Filološku, muškaraca oko 7 posto, nije bilo u školi sranja, nego kad svako veče na TV-u slažu neke leševe iz neke bitke, a sačekuše i likvidacije po gradu, a razmišljaš stalno da li će neko ko ti je rođeni tamo preko Drine da preživi, i raspad svuda, pa tad ta pesmica i nije zvučala kao nešto strašno, više kao zajebavanje. Otkud znam.

Satan Panonski(srpska verzija) ti šarao klupu :D

I na Satana bih pomislio da nije bilo one mine u Zagrebu :)

nama se npr profesor informatike upiso u gace i legao pod katedru kad mu je ortak stavio magnum na celo medju oci samo se svukao sa stolice bilo bi bas elegantno da se nije upisao. svasta se desavalo da ne pricam sada opet dogodovstine ali to da dzip gazi dete mi je bas degutantno i neko bi vrv najebo za to

''Mrak,
pomračina,
bagremovi ćute,
ti si moja
mesečina
obasjaj mi
pute''

M. Crnjanski

"pa me pusti
pod svoje skute
nemoj reći tvojima
da se ne naljute"
SVAKO VEČE CRNO MEČE
DA PO TEBE DOLAZI

trazio sam te na starim mestima
a tebe nije bilo jer si njegova
sada gledam nase slike
i kazem sebi:bice prilike
tbvoja kosa vise nije plava
sada si crvena i opet srecna
a ja, a ja, a ja
ja sam opet tuzan i sam

Slikala si prsten zarucnicki
I ruku koju drzi ruka
Okacila na mrezu drustvenu
Da pokazes svoju ljubav

A ja gledam a oci mi svetle
Eh sto ruku ne drzim sad tvoju
Al' kada bih kamen srca mog
Umeo da izbrusim i mesto njegovog
Prsten i ruku da ti krasi...

Inace ovo ce sasa matic ili dejan pevati za koju godinu ako vide.

nagledao sam se ja takvih slika.samo slikaju dijamantsko prstenje a verenika nigde na slikama

Ima li koga prisutnog da ga ispesničim, kad je već pesničko ćoše.
Idealno bi bilo ako ste debeli, još bolje žena. Zauzvrat veče besplatno

Oу мај харт, селф итинг харт,
уај јо'р хиер, ин мај хоум?
Jу тајерлес вумен вив,
мејкинг нитвер фајн енд дир,
битвин дејлајт енд мај дрим.

Oу мај харт, ју крејзи харт,
уот ју'л ду уид јор софт нит?
Лајк а вивер олд енд битер,
дејли уоувен најтли рипт,
битвин дејлајт енд мај дрим.

Оу мај харт мај енгри харт,
меј би смитен бај д тандер!
Уај уонт лет ми ер енд бландер,
фајнд мај веј амонгст јор вив,
битвин дејлајт енд мај дрим?!

Minus beskonačno
Svuda je hladno
Osećam se jadno

Nek ostroski Vasilije
cuva tvoje naj milije
a nebeska dobra vila
od pomoci vam vazda bila
a bog dragi nek vam rece
SRETNO VAM BADNJE VECE.

Nije bozic puni stol, ni novi kaput , ni nova bol.
Bozic je sreca
od srece veca
radost rodenja kroz tisucljeca.
Na dobro vam doslo rodenje Kristovo.
Sretan bozic

pvt, vald?

https://media.giphy.com/media/3o6gaZeVVFMFOJkBdm/giphy.gif

imam jednu rep pesmu socijalno edukativnog tipa.poucna za mlade

Kada imas pare svi te postuju i cene
maze te i tepaju ti kao da si stene
malo slatko stene sa dugom dlakom
svi te onda zovu bratom i ortakom

Ti resavas tudje probleme
a kada te iskoriste onda ko te jebe
ko te jebe, ko te jebe
A ti mala sto hoces da zivis na visokoj nozi
da te neki frajer u besnim kolima odvozi i dovozi
Da samo tebe gledaju i da ti se dive
Da u tvoje zdravlje piju pive
mozda ti se to i desi a mozda zavrsis u plasticnoj kesi
nikad se ne zna svakakvih manijaka ima a zakon im ne moze nista
oni su zakon oni su zakon

Сќидам машницу бацам ташницу, ја сам са села утерај ми цела