Pesničko ćoše

Čoveci, evo predlažem da ovo bude mesto gde će svako od nas moći da ostavi poneki svoj stih. Ako ste raspoloženi i imate volje napišite bar po neki redak, onoliko koliko vam muza poezije dozvoljava. Možete stih posvetiti i nekoj osobi lično, a i ne mora. Predlog je tu , na vas je red. Hakuna matata my friends.

Evo još jedne pesme od mene.

Parastos jednoj ljubavi

Sahranismo ljubav u najdublju raku.
i sad zbog toga tapkamo u mraku,
a znam da i nije moralo baš tako
jer su srca naša udarala jako.

Imadosmo ljubav, sad je više nema,
Ostala je od nje samo uspomena,
Zeznuše nas dobro neke slučajnosti,
u predgrađu sreće ostavismo kosti.

Slomiše se naši točkovi sudbine,
U dušama našim sad su ruševine,
Uplakane oči nikad više neće
Kao nekad da nam blistaju od sreće.

Ko nam ljubav ote ne znamo ni sami,
Sada kao slepci pipamo u tami
Jer tražimo nešto da rane zaceli
I žalimo što smo jedno drugo sreli.

Za pomen svim ljubavima koje su bile i prošle.
NesaDeBeli

A jesi volela Fifija? Jer:

Једна дама стара
Са псом разговара:
Фифи, осушила ти се предња десна нога,
Знаш ли да сам изузетно строга
По питању наскакања куца у парку:
То је изузетно штетно!

Ав, ав, ав!

Па опет дама стара
Са псом разговара:
Фифи, шинтерима допао,
Враћај ту мртву коку
Тамо одакле си је ископао!

Ав, ав, ав!

Једна дама стара
Свог Фифија смара:
Фифи, на твоме месту
Ја не бих свуда дизала ногу,
Ја то сад радим негде другде,
Тамо где једино још могу,
На аеробику, даааа...
Дабогда се ошугао!

Али Фифи:
Преболео шугу,
Шинтерима побегао,
Мало је храмао, па опет по старом,
И пси су га клали па се извукао,
Па јурио кучкице са пуним жаром,
И сад је здрав и леп к`о слика,

А стару даму
За разбој везао,
До смрти тукао
Садиста инструктор аеробика.

Ав, ав, ав!

Čim ostanem sam
u srce mi se ušunja đavo
i krenem da umišljam.

Odlazim do starog mlina pravo
izbezumljeno očekujem da ćeš doći.
I da znaš - upravo
da čekam na tebe ove noći.

Dođi! DođI! dođi, smesta!
Dođi, dok je bez meseca noć
Jer celo mi je biće usred strašnog mesta.

Što me je pre veselilo
Sada je tako beznačajno.
Beznačajno.

Ruzicasta magija, noc ispravlja maglu
Stigao sam stigmu, stigla si da me ubodes
Probola si i ono malo tuge sto me je nekad cinilo covekom
Sada je samo radost ostala.
Trazim suze - sta to behu suze?
Secam se ukusa, slanog, na rubu usne
Tragom bih se njihovim nasladjivao slanim, prstom tvojim pokupljenim
Setio bih se Mrtvog mora, prici o Jafi, o luci
O fontanama oranzade u Izraelu
Kako svaku porodicnu svadju spasavali su okretanjem na salu

Ujak je na kaseti vozio Tojotu Kresidu
Sa sve ugradjenim erkondisnom
Mislio se: "nije ni cudo sto su ovde nastali bogovi"
Mislio je: "sta bi sad Zdravko Colic dao za ovu scenu,
Bio bi u magli do kolena"
Stigao je i do civilizacije
"A usred svega toga - vulkanizerska radnja
Kad kamilama puknu grbe, da ih zakrpe"

Krosnja pred odlazak
Cigare u casi, koje je kupio jedini nepusac iz drustva
Za drugare, da bi druzenje bilo bolje
Te noci, posebne noci
Nadali smo se - ne i poslednje noci
Nadamo se jos uvek.

Prskaju nas dezinfekcijskim sredstvima
Kao da se neceg plase
Deluju mi kao vanzemaljci
Vredja me to pomalo, ali sam umoran
Sanjao sam jednom nesto slicno,
Skidaju mi tockove, ja ih gledam s prozora
Ali me izdaje glas

O tome ti pricam - samo radost jos mogu da dozivim!
Pocepao sam se, raspao kao gubavac
I sad ne znam gde mi je ispao deo koji trazim

Jebem ti i ovu nazovi-pesmu po sred picke sugave
Kad je samo deo mene pise
Deo mene sa kojim sam izgleda
Ostao zaglavljen.

"Dobrodošao u moj svet igre
Gde se svi muškarci oko mene
Vrte bez prestanka kao čigre
Dok se ne polome o stene
Ja sam Džoker izbačen iz špila
Šarena karta bez broja i žiga
Uvek interesantna sam bila
Tako lepršava i bez briga"

Ja inače tako goste dočekujem
Ali ko dođe na moga srca prag
Na pragu duše ga dalje očekujem
I ne smem ga povrediti jer biće mi drag.

Ja tvoje kucanje izgleda čula nisam
Malo sam zadremala čekajući tog
Što će doći sasvim sam nežno
sa tihom porukom do praga srca mog

Umesto da pokucaš još par puta
Ti si me uvredio i osudio
I ja sam postala ljuta
Kako si se samo usudio
Da me u šablon staviš
Da tumačiš me kao svi ostali
Da od mene običnu praviš
i da dodaš ono što su i drugi dodali

To što ti slep od sujete vidiš
To je privid
Trebalo bi da se stidiš
Gde ti je bio pravi vid?!

Ako ti je zaista stalo
bar malo
Pogledaj i videćeš da smejem se i kad me bol kida
I ekstremno sam privlačna i ekstremno odbojna
Čas sam bojažljiva, čas hrabra i bez stida
Pogledaj, to je moja priroda dvojna

Ako ti je stalo
bar malo
pogledaj sad lice moje i podeli ga dvoje
Videćeš osmeh na jednom, a bol na drugom
A, sad pogledaj u oči moje
Na oba lica su ispunjene tugom
Ja sam te sanjala kao što bi te sanjala
bilokoja druga treća, peta
Ja sam te kroz smeh ganjala
I ganjala bih te i do kraja sveta

I kad si me gurnuo, ja sam se smejala
A, mogla sam plakati tokom čitavog dana
Ali ja sam ipak kao sunce grejala
Baš tebi u inat bila nasmejana

Ja sam odbijala da ti se nadam
I za sve sam ti se svetila kroz šalu
I po ceni da od svoje gorčine nastradam
Napravila sam od tebe sto puta budalu

A, sada videh da sam i ja grešila
Ti si samo bio uplašen koliko i ja
Kada sam te mrzela dušu sam ogrešila
Kada sam te volela, odmah sam to saklrila

Pljunula sam sama sebi u lice
Bacila sebi pesak u oči
Tumaram sada kroz mračne ulice
I pokušavam da izađem iz noći

I uporno se guram u špil
Tražeći utehu u kartama
I uporno sklapam dil
sa pikovim damama
A, znam da to nije društvo za mene
To su sve sami površni ljudi
Koji ne vide dalje od senke sopstvene
Koji se boje da budu bar malo ludi

Smejem se i plačem istovremeno
U ogledalu tražeći lepše lice
I našminkam se povremeno
I istaknem maskarom trepavice
Da ti skrenem pažnju na suzne oči
Da ti diskretno pokažem
Da nisam spavala nijedne noći
A, za ostale me briga, ima da ih lažem

Ja se ne bojim više
Pa, taman nek moja oba lica zaplaču
Neka liju duge kiše
Bog mi je svedok da sad pravu sebe pokazaću

Izdvoji me sad iz špila u kom sam se izgubila
Kad me nađeš biću u tvojoj milosti
Ja te sada volim još više i za ljubav bih ubila
Iscepaj me na komade, ili mi oprosti

Posledica nepuštanja veš-mašine na crveno slovo.

- Mama, aj opera mi ovo za sutra.
- Ne mogu sine, crveno je slovo,
strpi se štrokav bar do jutra!

- Znam mama, ali mašina pere…
- Lepo ti kažem, crveno je slovo!
(I tu već mama počinje da se dere).

Sutradan prljav u hramu
u duksu na koji si prosipao hranu...

- Dobar dan, oče!
- Pa zar u crkvu prljav, bem li ti sunce detinje!
Prodavačica sveća:
- Stidi se, dete, svetinje!

- Pa zbog vaših tripova ja sad ne mogu
da svoje molitve uputim Bogu!

A Bog će ozgo:
- E tako nešto još video nisam!
Prljav si mnogo!
Bež bre od mene! Eno ti hodža! Pređi u islam!

Pijan u školu idem,
i stalno sam redar,
kad me profesor prozove,
opalim mu šamar.

"Pesničar

Kao i kod fotografije, nekada se pogrešno smatralo da je za pisanje potreban talenat. Na svu sreću, savremeno doba izbacilo je naderenost iz jednačine i danas imamo više ljudi koji poeziju pišu nego ljudi koji poeziju čitaju. Poezija je postupak kojim se na nerazumljiv i i iritantan način svetu saopštava nešto nebitno. Ipak, nekome može da se desi da sve to uradi na odličan način, to jest da mu "uspe" pesma. Odmah na početku moraš da odlučiš da li pišeš poeziju za čitanke ili da bi se ogrebao za snošaj kod bledunjave tabletičarke sa ofarbanim makaronama oko vrata. Retko kad se desi da postigneš oba. To je zato što u čitanke idu pesme o domovini, godišnjim dobima, prirodi, ljubavi ali bez guženja, dok su ove za luzersku kopulaciju uglavnom o čežnji za luzerskom kopulacijom. Danas se tuberkuloza uspešno leči, pa moraš umreti mlad od nečeg drugog. Ubij se. Najbolje odmah."

CKM (neprejebeni) u tekstu o tome kako biti umjetnik, ja sam izdvojio dio o pjesnicima.

Genije samoće

..Teško mi je s ljudima
U ove čudne sate
Kad zatvorim se u orah,
Ili prazna sam kora narandže.

Ispao sam, tvrde,
Iz vaze sa nevenima
Kad prosuli su vodu iza kuće,
Sluteći na sreću.

Javilo im sde jedno vrcavo ništa,
Utrnulo i pospano,
Proteglo se, skupilo
Pa opet zaspalo.

Od tad mogu da me vode tamo i vamo,
Prodaju il kupe,
Uzmu pa me vrate..
A od sebe da ne pustim ni glas.

Vele - pusti ga u majčinu:
Rodio se u sedmom mesecu, čudak mali,
Od crnog je oca i crne majke.
Vidiš - vazda je od zemlje,
I prozori mu gledaju na senovite šume.

Ptica mu je selica
Njena krila tebe neće poneti.
Nemoj ga ni gledati -
Samo da se čudiš.

Traže mi odveć mnogo,
A ja sebe nezgrapno delim -
Traže mi adrese reči
Što pune ustreptalih strasti
Viču Ho ka hej!
Dok pletu se vešte
I prigrle u duši.

Teški su mi danas ljudi..
Bodu štapovima moju načetu ludost
Što diže bela jedra
I razumu još služi, dok ovih čudnih sati
Ja bih samo jedno hteo:
Da budem svoj, sopstveni
Genije samoće,
U beskraju da se skučim,
U ćutnjama i čežnji.

Ne tražim vam mnogo -
Samo ovih šaku sati,
Obećajte
Da nećete mi zuriti u oči.

Evo jedne moje... Ja sam inace prva srednje, pa i nisam mnogo obracao paznju da brojim slogove, delim na strofe i tako to...

...Magla

Tajanstvena je.
Nesto nevidljivo u njoj zivi.
Moze da te sakrije od ociju.
Oko nas je.
U nama je. To je istina.
Ne poznajemo sebe. To je istina.
Nesto u njenoj dubini sija.
Zlato?
U glavi je.
Ne moras je razbiti da bi do njega dosao.
Plasimo se da rasteramo maglu.
Ko zna na sta cemo naici iza.
Demoni?
Svuda su oko nas.
U nama su. To je istina.
Dosli su od roditelja. Oticice deci.
Ne borimo se protiv njih.
Smatramo ih nepobedivim.
Plasimo se. To je istina.
Strah je ono sto nas deli od Bogova.
Strah od buducnosti.
Demona.
Same smrti.
Zivimo u granicama ovog zivota od straha.
Granice nam lome ledja.
Plasimo se da se oslobodimo granica.
Da zivimo iznad zivota.
Plasimo se bilo kakvog materijalnog gubitka.
Nismo ni svesni koliko time gubimo.
Ucimo decu da ce ih novac uciniti srecnim.
Pricamo im o obecanoj zemlji.
U njoj ne kaplju med i mleko.
Ne raste novac na drvetu.
U njoj samo ne zivi strah.
Ona je blizu.
Pred nasim ocima.
Ali mi je, od magle ne vidimo.
U nju nikada necemo otici.
Mozda nekad.
Kad nestanu demoni i strah.
Mozda nikad.
Mi zivimo u magli.
Stojimo u mestu od straha da cemo pasti.
Magla je oko nas.
Magla je u nama.
To je istina.

jedna stara...

....

Jurim...nova osećanja ganjam
i želim da ih prećutim glasno,
uživam u njima duboko i strasno
i nesvesna sebe, kao da sve sanjam.

I...dok mi život isisava žudno
to predivno nečto čemu ne znam ime,
ja želim put naći do njegove rime
i požuda ova ispija me čudno.

Spoznajem da ne poznajem sebe,
to detinja duša raste i sazreva,
otpor pruža, stare snove sneva,
dok život oštrim kandžama je grebe.

Zato ne uzmi za zlo kad sam dete,
jer sazrevanje me probada i boli,
maleno u meni i dalje se moli,
ne želi da ode i puno je sete.

I...čuvam slobodu, a sebe ti dajem,
pred tim davanjem zaustavljam dah,
svaki mi dodir izaziva strah,
a oči sjaje nekim novim sjajem.

Jurim...nova osećanja ganjam
i želim da ih prećutim glasno,
ućivam u njima duboko i strasno
i nesvesna sebe, kap da sve sanjam.

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al ima jedan čuperak plavi,
s tuđe je glave,
u mojoj glavi.

Kako dve glave a ista kosa?

Lepo.
Dve glave,

al nije s jave čuperak plavi,
već jedne žene iz moga sna.

Pa šta?

E, videće te jednoga dana
kada ti pisne ko gvožđe vruće,
i slatka misao u glavu ti uđe,
pa se razbudiš,
i noću peniš,
pa blediš gušiš se dahćeš rumeniš,
grebeš se noktima,
pokrivaš lice,
i kao senka noću kroz ulice
za njom se šunjaš
dok ne shvatiš jasno:
Ubraćeš nešto divno i strašno.

Izmešaš puteve, jave i snove,
Izmešaš šume, groblja, parkove,
Izmešaš krvotok, kožu i boje.
I umiranje, njeno i svoje.
I bubanj srca. Trzanje ruke.
I srećan od patnje, pijan od muke,

vidiš da je čuperak plavi,
spasen od noći, siguran od mraka,
od tada zauvek u tvojoj glavi,
miran kao u snu dečaka.

Evo, jedna od mojih najboljih do sada, ako ne i najbolja.
Zove se vojnik sreće.

----------------------------------------------------

Dodirni rukom svoje srce.
Kuca li?
Divno.
I moje isto.

Ali biti mrtav ne znači isto što i ne biti živ.

Čitao sam sveta pisma po lišću i granama,
dodavao reči i smisao tim tužnim, praznim stranama,
Sedeo pokraj reke ničega i tu zabacio udicu,
prvi put u životu pažljivo osmotrio svoju ulicu.

Plašiš li se senki?
Trebao bi.

Vidljivi deo duše, nemi pratioci, sluge,
reaguju na vatru, sunce i neonke,
imitiraju pokrete, šamare ili poljupce duge,
ne poznaju muški bes ili plač devojke.

Jesi doživela nepravdu?
Kakav je osećaj?
Tačno.
A ko ga voli?

Krivim glavu u neverici,
rosne oči u izmaglici,
pokušavaju da prepoznaju.

Realnosti je oštriji mač,
snova je realniji plač,
realnost i snovi se ne poznaju.

Dušmanin je i stranac i brat,
krv se naglo razlije po duši,
rez smrti klizi niz vrat,
nemo gledam, samo se srušim.

Plačeš?
Zašto?
Nemoj.
Nema potrebe.
Sve ima kraj.

Umreću ti.
Da, hoću jednom.
Znaš šta će biti onda?

Hiljade andjela prljavo belih krila izleteće,
vinuće se u nebo u čast mog glupog, večnog osmeha,
za svaki sekund službe vojnika sreće,
ne brini, obećavam ti, čuvaću te doveka.

Na zidu će se pojaviti moja senka da te greje,
ponekad, dok spavaš mirno poput tišine,
i kad lije kiša, vetar lomi ili sneg veje,
paziću na svo zlo, da te ne dodirne.

Preterujem?
Ne.
Nisi svesna koliko sam realan.
Uostalom, videćeš jednom.

Noćas mi se druga ćerka rodila, kao i njenoj majci i sestri, po prvom viženju napisah pesmu jer je proza nedostatna da opiše osećanja:

Sara

Sunce moje, noću prosinulo,
Zoro moja, po ponoći svanula,
Moj živote, moj svanutku.

Pališ svetla dok petlovi spiju,
Dižeš trezne, da sa tajom piju,
Svaku muku brišeš u trenutku.

Kandilo si moje upaljeno,
Moja sveća u mrklome mraku,
Ikonu si slavsku pomračila,
Ćero moja, moj Božiji darku.

E'o ovo sam danas napisao na brzaka, nema naziv :P

Nase želje su jedno, a dela drugo,
posmatraš me kao da gledaš ruglo.
Dosada nas je pojela, promena je tolika
da svaki naš razgovor postaje vika.

I kad se u krevetu ledjima dodirnemo,
na svoju stranu se još više sklonimo.
Od naše vatre ostao je samo dim..

Podizem sidro, odlazim.
Reči ne znače ništa,
ne volim rastanke, budi vedra..
Pusti sad reči, sve znamo,
moliću se vetru da ti duva u jedra.
Uspomenu na mene speri kao vodom,
doslo je vreme reci zbogom.

Nenormalno normalna pesma

http://www.youtube.com/watch?v=uCA7jRCZGiw

Na ivici sna i jave,
u sred livade ravne,
ležeći mirno u potkošenoj travi,
otvaram svoje srce blizu mesta gde žive mravi.

U mom srcu zaljubljenom,
nalazi se devojka sa lepotom nestvarnom.
Duše čiste kao planinska voda,
sve oko nje cveta kad hoda.

Ona je kao anđeo bez krila,
svojom pojavom mi je Raj otkrila.
Ljubav koju daje je lepša od povetarca u letnjoj noći,
koji mi je bio jedini drug u mojoj samoći.

Ima oči predivne,
rečima neopisive,
Njeno lice i osmeh ni Mona Liza nema,
jer ona je nadmašila sve boginje Rima.

Nežnim rukama ja je grlim,
da uživamo u ovom susretu vrlim.
Poljubcem su se spojile dve duše,
koje nisu htele da budu rastavljene duže.
Time smo sprečili da nas opet razdvoji sudbina kleta,
da me ne probudi iz ljubavi na livadi u sred leta.

I jedna politička...

Šetamo po parku, skupljamo za pivo,
gledamo se bledo, svuda je sivilo.
Sumorna lica, umorni ljudi,
osmesi su nestali, niko se ne budi.

Ne treba nam neko da umesto nas odlučuje,
svako od vas tobože zna neko rešenje,
i kada ga napokon sprovedete u delo,
ljudi i dalje nemaju ništa za jelo.

Zar vam ta situacija nije vec poznata?
Znam jednu klinku, u ratu joj je poginuo tata,
ostavio majku i nerođjenog brata,
u kući stalno promaja i hlad,
na meniju pašteta ili kajgana,
na spavanje rano jer ih savlada glad.

I dok bezbrižno sedite na dvoru i zgrćete pare,
ljudi su prinuđeni da preturaju smece,
beskućnici se mrznu po stanicama,
a starci u pet ujutru na ulici prodaju cveće.

Jel smo vas zato birali?
Da živite od našeg krvi i znoja,
da sedite mirno dok lekova nema,
a uporno pričate "Nema problema."
I ne pokušavajte da nam nametnete lažni optimizam
jer ono što vi radite je kanibalizam.

Dosta je reči, bitna su dela,
hocemo promene i ne trebate nam vi,
vreme je da o nama odlučujemo samo mi!

Будим је због сунца које објашњава себе биљкама,
због неба разапетог између прстију,
будим је због речи које пеку грло,
волим је ушима...

Iz izloga

Prašinu tuđih nevolja ne može iz kose da strese,
davno je prestala čekati da je već neko odnese.
Nekud daleko u noć. Niko ne bi dovoljno snažan.
Nikome ne dade moć.

I diviše se lepoti, i diviše se snazi i ponosu svom
sa kojim je stajala sama i sebi jedini bila dom.
Ali niko je nikada ne uze. Niko ne bi tako jak.
I ne videše suze.

Grlili su je snažno i osećali toplinu, te im bi bolje.
Davala im je nadu, tišinu, vraćala snagu volje.
Al prevideše tugu. Imaše vazda svojih briga
da bi brinuli drugu.

Svima su je pokazivali i ponosili se njome,
voleli što je imaju samu u svetu svome.
Al ne osetiše uzdah. Nemaše dovoljno sluha
za njezin strah.

Onda je samo nestela. Pričaju-dobila krila,
a opet- možda je oduvek živa bila.
Umela i da pati. To više niko ne zna.
Možda se vrati....

Za vukajlijom provodim noći i dane
moj jin jang ima dve tamne strane

Jbg, kad sam išao u srednju, gledajući dnevnik i dnevnikov dodatak, ova pesma mu je mogla doći nešto kao šlager.

da, zato sto sam ja isao u katolicku gimnaziju st juw...mi smo bili jebene debilcine sto se tice sprdnje i pravljena sranja al niko nije bio poremecen u glavu ili je makar to krio

Ja sam išao u Filološku, muškaraca oko 7 posto, nije bilo u školi sranja, nego kad svako veče na TV-u slažu neke leševe iz neke bitke, a sačekuše i likvidacije po gradu, a razmišljaš stalno da li će neko ko ti je rođeni tamo preko Drine da preživi, i raspad svuda, pa tad ta pesmica i nije zvučala kao nešto strašno, više kao zajebavanje. Otkud znam.

Citat:Satan Panonski(srpska verzija) ti šarao klupu :D

I na Satana bih pomislio da nije bilo one mine u Zagrebu :)

nama se npr profesor informatike upiso u gace i legao pod katedru kad mu je ortak stavio magnum na celo medju oci samo se svukao sa stolice bilo bi bas elegantno da se nije upisao. svasta se desavalo da ne pricam sada opet dogodovstine ali to da dzip gazi dete mi je bas degutantno i neko bi vrv najebo za to

''Mrak,
pomračina,
bagremovi ćute,
ti si moja
mesečina
obasjaj mi
pute''

M. Crnjanski

"pa me pusti
pod svoje skute
nemoj reći tvojima
da se ne naljute"
SVAKO VEČE CRNO MEČE
DA PO TEBE DOLAZI

trazio sam te na starim mestima
a tebe nije bilo jer si njegova
sada gledam nase slike
i kazem sebi:bice prilike
tbvoja kosa vise nije plava
sada si crvena i opet srecna
a ja, a ja, a ja
ja sam opet tuzan i sam

Slikala si prsten zarucnicki
I ruku koju drzi ruka
Okacila na mrezu drustvenu
Da pokazes svoju ljubav

A ja gledam a oci mi svetle
Eh sto ruku ne drzim sad tvoju
Al' kada bih kamen srca mog
Umeo da izbrusim i mesto njegovog
Prsten i ruku da ti krasi...

Inace ovo ce sasa matic ili dejan pevati za koju godinu ako vide.

nagledao sam se ja takvih slika.samo slikaju dijamantsko prstenje a verenika nigde na slikama

Ima li koga prisutnog da ga ispesničim, kad je već pesničko ćoše.
Idealno bi bilo ako ste debeli, još bolje žena. Zauzvrat veče besplatno

Oу мај харт, селф итинг харт,
уај јо'р хиер, ин мај хоум?
Jу тајерлес вумен вив,
мејкинг нитвер фајн енд дир,
битвин дејлајт енд мај дрим.

Oу мај харт, ју крејзи харт,
уот ју'л ду уид јор софт нит?
Лајк а вивер олд енд битер,
дејли уоувен најтли рипт,
битвин дејлајт енд мај дрим.

Оу мај харт мај енгри харт,
меј би смитен бај д тандер!
Уај уонт лет ми ер енд бландер,
фајнд мај веј амонгст јор вив,
битвин дејлајт енд мај дрим?!

Minus beskonačno
Svuda je hladno
Osećam se jadno

Citat:Nek ostroski Vasilije
cuva tvoje naj milije
a nebeska dobra vila
od pomoci vam vazda bila
a bog dragi nek vam rece
SRETNO VAM BADNJE VECE.

Citat:Nije bozic puni stol, ni novi kaput , ni nova bol.
Bozic je sreca
od srece veca
radost rodenja kroz tisucljeca.
Na dobro vam doslo rodenje Kristovo.
Sretan bozic

pvt, vald?

https://media.giphy.com/media/3o6gaZeVVFMFOJkBdm/giphy.gif

imam jednu rep pesmu socijalno edukativnog tipa.poucna za mlade

Kada imas pare svi te postuju i cene
maze te i tepaju ti kao da si stene
malo slatko stene sa dugom dlakom
svi te onda zovu bratom i ortakom

Ti resavas tudje probleme
a kada te iskoriste onda ko te jebe
ko te jebe, ko te jebe
A ti mala sto hoces da zivis na visokoj nozi
da te neki frajer u besnim kolima odvozi i dovozi
Da samo tebe gledaju i da ti se dive
Da u tvoje zdravlje piju pive
mozda ti se to i desi a mozda zavrsis u plasticnoj kesi
nikad se ne zna svakakvih manijaka ima a zakon im ne moze nista
oni su zakon oni su zakon

Сќидам машницу бацам ташницу, ја сам са села утерај ми цела