Evo i jedne moje, potpuno amaterski, ali iskreno...
U oblake,..
I nekad treba mi samo to,
jedan cim da ode bol,
da odletim u oblake,
niko da ne cuje moje korake,
da na tren nestane sve,
da osmeh zatvori oci zle,
da bolesno se smejem,
kao sunce zemlju da grejem,
da budem jebeno najgora,
losima nocna mora,
svoj nevinoj deci da obrisem suze,
da zabranim nebu jos jednog dobrog da uzme,
da spalim svu lovu sveta,
da nijedna novacanica ljubavi ne smeta,
da u ovakvom svetu vise ne zivim,
sve cu da proglasim krivim,
alkatraz da otvorim,samo zbog osvete,
ti olosi svaku suzu dvaput da osete,
Neduzni da spasu se,vise da ne umiru tiho,
I opet najgora,kao jebeni psiho,
Sve razmazene predrasude moj glas rusi,
Ne osudjujte ih,pogledajte sta nose u dusi,
Burazer mozda u problemu I sada svi protiv njega,
Mozda kockar ili koman,ali mozda I dosta mu je svega,
Mozda po dnu koraca,mozda odavno je odustao,
Ali samo malo ljubavi,pomoglo bi mu da hoda uspravno,
Svi ga voleli do juce,bio je najbolji,jer imao je moc,
Sad svi ga gledaju k’o jebenog frika,sad kad mu treba pomoc,
Najbolji ste samo kad uklapate se u sablon,
Kad isti ste ko svi,kad izgledate kao neciji klon,
Uvek bio tih,malo mrzovoljan,ali fin,
Savrsena porodica,bio primeran sin,
Majka bila najjaca,ali rano otisla na nebo,
Shveca digla nos,a on nije naucio sta je treb’o,
Sa caletom stigao od vrha do dna,
Bez majke srusio se svaki milimetar sna,
Volim ga oduvek,da smo slicni kazu mnogi,
Povuceni,ali glasni,prema nepoznaitma strogi,
Kazu lenji,neodgovorni,I da-u pravu su,
Ali nismo kao drugi,zauvek ostajemo takvi,ostajemo tu,
Skoro 30 godina,ali u glavi dete,
Svakom po zasluzi,svi svoje osete,
Uvek kul prema meni,iako za ostale bila sam klinka,
Za caleta premala da interesuje me I sminka,
Dok u SKCu slusala sam rep,on s’kumom bio u parku,
Usput ponudi mi cigaru,kaze “slobodno,necu reci marku” ,
Na moje “ne” nasmeje se,kaze sta sam ja radio u godinama tvojim,
I uzvratim osmeh,bude mi drago sto bar za nekog postojim,
I da je koman,pa sta? za mene ostaje najbolji,
I da kocka,pa sta? neka bude mu po volji,
Cela porodica njime ispira usta,svi postali su olosi,
Fokusiraju se na druge,da ne bi shvatili koliko su oni losi,
I nekad dodje mi da vrisnem,da pobegnem od svega,
Lova upravlja svima,svi postali su k’o sega,
Komani,kockari,ortaci,burzeri,siromasni,ostavljene bebe,
Svi oni vrede,ostavite druge,samo pogledajte sebe,
Svi imaju probeleme,cak I jeftine fufice,
Polugole,sto stoje na coskovima svake ulice,
I njima snovi su slomljeni,
Jer svi nedovoljno smo voljeni,
I opet samo jedan dim,
Jos uvek zudim za tim,
Da bol nestane na tren,da vine me u oblake,
Da optrcim celo nebo,ali niko da ne cuje mi korake…
