Љубазнос'

Pomoć sam ne nudim, kad zatraže ne odbijam, jezik bar svi imaju i rado ga koriste.
Isto sam imao loših iskustava s nuđenjem pomoći, ima ih da se i uvrede a poneko te i napljuje.

Prema ljudima na šalterima i kol centrima sam recimo ekstremno ljubazan, nemaju posla sa mnom zato što im se tako hoće. Osmeh uglavnom čuda čini, nekad i preko telefona, bemliga kako.

(današnja deca su sve neki hibridi, nikad se ne zna koliko su stari)

Naročito ove klinke, jbte osmi razred sise ko lubenice. Ne znaš gde da gledaš, a ako te ne daj Bože neka gospođa vidi kako zevaš u klinke odmah diže paniku kao da si izvadio palamar i počeo da sodomizuješ devojku na volanu.

Ja sam prošle godine ustao nekoj ženi u busu, nemam pojma kolko je imala godina, nije imala 80, ali bar 55-60 jeste sigurno. I ona počne da viče na mene, nešto kao "Nisam ja baš toliko stara!", tako nešto. I ceo bus blene u mene ko u budalu. Ali ustajem i dalje, jebiga kad sam tako naučen, šta da radim...

Ja sam prošle godine ustao nekoj ženi u busu, nemam pojma kolko je imala godina, nije imala 80, ali bar 55-60 jeste sigurno. I ona počne da viče na mene, nešto kao "Nisam ja baš toliko stara!", tako nešto.

Sećam se jednom koleginica ustala mlađoj ženi, mislila da je trudnica a ona bila samo debela pa se uvredila i digla dreku. Ova je od blama izašla na sledećoj stanici.

Zašto toliko razmišljate o tome?
Sad sam i ja počela bespotrebno da razmišljam.

Ono što mene najviše nervira, recimo kad sam okružena nepoznatim ljudima, uglavnom ne pričam nešto specijalno i smeškam se, a posle čujem da kažu "Ta se verovatno samo pravi da je fina, mora da je neka aždaja"...
Ja jednostavno nemam potrebu da budem neprijatna prema nepoznatim ljudima i ne trudim se da budem ljubazna nego to jednostavno ne mogu da kontrolišem.

u suštini, volim da pomažem ljudima, a volim i da se ponašam kao stoka...
Primetila sam u autobusu (pošto tu provodim polovinu dana) da muškarce mrzi da ustaju babama ili recimo kad devojka sedi do prozora oni joj ne ustanu kad treba da siđe, nego samo kao malo pomere noge da može da prođe, što tako mrzim. Brate, ja ustanem kad neko treba da siđe. A ne, tako imam gomilu kesetina i treba da se polomim da bih ga nekako preskočila -.-...

Mada, komšije me vole, nekad me odbace do škole i tako to. Mislim da se isplati.
I stranci me često pitaju za neku ulicu i tako to, pričam nekad i sa prosjacima, jednom kad mi je trebala neka diskoteka neki random dizelaši su prepešačili sa mnom dvadeset minuta da bi mi pokazali put. Ljubazna sam prema babama u autobusu kad krenu da pričaju sa mnom, i prema pedofilima, i da ne nabrajam. Kapiram da to i nije sasvim normalno, ali jednostavno volim da komuniciram sa najrazličitijim ljudima i ne tražim neki dobitak nego imam neke rupe u danu kad čekam drugarice i tako to, pa mi ništa drugo i ne preostaje.
A dosta sam i neljubazna, tako da, ono. Pola-pola. Zavisi koliko sam raspoložena.

@crnigrujan
To sa trudnicama je najzajebanije...
@ophidia
Sve si u pravu, ali to da pričam sa babama i dedama, to ne mogu. Oću ja i da prenesem nešto i da predržim, daću i pare kome treba ako imam, ali da pričam ne mogu. Znam da je to najveće dobro delo, saslušati nekog i bla bla, al ne mogu, pa to ti je...

Jednom nisam hteo da ustanem ženi sa detetom u busu, dok ceo autobus nije počeo da sikće na mene kao da sam im oca ubio.

Сличну ситуацију сам имао. Иначе, увек устајем, и старима, и дечурлији, трудницама нарочито (иако јесте зајебано проценити, некад је жена само дебела), е а тај пут сам се одлучио да не устанем клинцу кога је ћале набио онако да стоји поред мене који седим, у троли. Одмерио сам клинца, сконтао сам да има минимум 8 година, највероватније 9 или 10, па сам се одлучио да НЕ устанем. У његовим годинама, ја сам на планинарење ишао. Можда бих му чак и устао, да нисам био мртав уморан. Е, и у једном моменту жена нека сикне на мене 'Дечко, зашто не устајеш да седне дете?!', а онда СВИ остали, као по команди, као да су само њу чекали ''ДА, ЗАШТО НЕ УСТАНЕШ!? ААААРГХХ! "#$%&/(/&%$! Како неваспитана омладина (а дотад су ћутали)... Неко је из позадине чак добацио и да сам кретен.

И тако, ни крив ни дужан испадох кретен.

Sve si u pravu, ali to da pričam sa babama i dedama, to ne mogu.

Ни ја. Нема силе. Направим се као да треба да изађем на следећој станици и онда излетим напоље, ма колико падала киша или се мени журило.

Mogu sa babama i dedama, zato što to uglavnom traje vremenski kratko i ne vidim ih više u životu.
Ali, sad kad razmišljam o tome, dosta sam neljubazna prema ljudima iz osnovne. Sa njima recimo ne mogu duže od dve rečenice da izdržim.
Većini se ne javljam. Ne javljam se ni nekim ljudima iz srednje. Ne volim to licemerje, recimo sretnemo se i oni izogovaraju celu osnovnu školu i krenu sa tom veštačkom ljubaznošću. To recimo ne trpim. Čula sam nedavno, rekao mi je drug iz osnovne, da su neki likovi prokomentarisali:"Ona kulira u autobusu, pa kakav je to način, išli smo 8 godina zajedno."
Boli me uvo koliko godina smo delili vazduh, a nismo ni tad bili u ok. odnosima.
Kad mi se neko ne sviđa ne mogu da se pravim da sam ljubazna, eto, to mi je generalno problem.

Ljubaznost prema svakom ko ne zasluži suprotno. Time se ja vodim.
Osim u jednom slučaju, recimo.. Imam nekog komšiju, viđam ga skoro svaki dan i uvek ga pozdravim. Svaki jebeni put kada to učinim on me pogleda popreko, nešto promrmlja što bi trebalo da bude "zdrao, zdrao" i nastavi svojim putem. Posmatro sam ga par puta, nije takav sa drugima. Ne znam samo zašto, jer stvarno nisam nikad ništa uradio da bi on bio takav prema meni. Iskreno, boli me kurac, al nastavio sam da ga pozdravljam jer mi se čini da mu to smeta, pa mi zanimljivo lolo
Sa prodavcima i uopšte gde se susrećem sa ljudima koji su na radnom mestu, sam uvek ljubazan, bez obzira kakvi su prema meni. Ne zato da se šlihtam, da mi brže ili bolje obave to što treba da obave (ipak, to im je poso), nego zato što razumem da ta šalteruša ili ova iz kioska rmba tu po dana, za bednu platu, susrećući se sa raznim budalama i neljubaznim nadobudnim debilima i da im je svega preko glave. Pa eto, to je ono što ja mogu da uradim, da budem bar normalan, uljudan i ljubazan.
Ustupanje mesta u busu starijima, trudnicama i deci se podrazumeva. Osim kada uvidim da se, najčešće neka bakuta, prenemaže ne bi li joj neko usto. Tu se okrenem, nisi zaslužila da ti bilo ko ustane.

Sa prodavcima i uopšte gde se susrećem sa ljudima koji su na radnom mestu, sam uvek ljubazan, bez obzira kakvi su prema meni. Ne zato da se šlihtam, da mi brže ili bolje obave to što treba da obave (ipak, to im je poso), nego zato što razumem da ta šalteruša ili ova iz kioska rmba tu po dana, za bednu platu, susrećući se sa raznim budalama i neljubaznim nadobudnim debilima i da im je svega preko glave. Pa eto, to je ono što ja mogu da uradim, da budem bar normalan, uljudan i ljubazan.

E ovo isto kao ja. Ne volim da serem nekome ko radi za bednu platu i da izvoljevam neka sranja. Mrzim kad ljudi seru konobarima, kasirkama i ostalima koji rade teške poslove za relativno male pare.

Ovaj Džimi će uskoro da ide po gradu i sprovodi neke ankete, vidim ja.
Elem,
Uvek pomažem nepoznatim, manje poznatim, i poznatim ljudima sa kojima sam u okej odnosima. Nije da trčkaram oko njih i pitam jel treba pomoć, ali kad lepo zatraže da im se pomogne iskreno se lepo osećam, aha, vidi, muči se čovek, lepo pitao za pomoć, treba mu olakšati posao. Lepo vaspitan čovek će se zahvaliti, te ljude cenim. Ne očekujem da neko meni pomogne, niti tražim, ali po neki kulturan gest nikog ugrozio nije. Ustvari jeste, vidi se u par postova. Mislim ono osnovno, da mi prdrži vrata kad sam dva metra iza njega, ne tražim da mi nosi šest kesa sa pijace do kuće. Jebeš ga, poštujmo se i pomažimo međusobno, to je osnova života u zajednici, to je osnova života koji mi poznajemo. Ali ne obraćaju svi pažnju na to, a kamoli cene.

Da, ali šta se dešava kad vas i pored sve ljubaznosti tretiraju kao smrdljivog sira? Recimo, po nekom bontonu, trebalo bi da ti persiraju, a oni se obraćaju sa "ti", još nekim tonom kao da si došao da radiš za njih.
Skoro sam morao da pazarim neki džak cementa u "Uradi sam" na NBG. Dođem kod lika, koji jedva ima 20 godina, pitam ga za taj džak, a on meni "Što nisi uzeo kolica, kako misliš da ga preuzmeš?" Da nisam bio sa lepšom polovinom zakucao bih ga u taj cemenat, ovako sam samo izašao napolje, seo u kola i otišao na drugo mesto.
Razumem ja da su male plate, i moja je. Radio sam i u trgovini, i to u najgrđe vreme, ali neki nivo se mora poštovati.

I nije to nikakvo nabacivanje, to je kultura i poštovanje prema čoveku, biću tvoje vrste. Ti ne možeš da znaš da li će on to ceni, ali tvoje je da mu pomogneš ako možeš. Istu tu "obavezu" bi trebalo i on prema tebi da ima. Naravno, mnogo je neljubaznih ljudi, koji se vode mišljenjem "Šta ja ima da pomažem, ko da je meni nekad neko pomogao". Tako se stvaraju neljubazni ljudi. A te gluposti, otvoriš joj/mu vrata, nabacuješ se, oćeš da jebeš, itd. su predrasude koje postoje jer je ljubaznost postala retkost i ne viđa se često pa samim tim i ljudima deluje neprirodno. Žalos'.

Recimo, po nekom bontonu, trebalo bi da ti persiraju, a oni se obraćaju sa "ti", još nekim tonom kao da si došao da radiš za njih.

То важи и за конобаре. Неки конобари су иритантни и нпр. мувају гошће у кафићу, што ја сматрам врхунцем шабанлука и неваспитаности. Кад бих био газда локала и кад бих видео конобара да то ради, летео би наглавачке.

otvoriš joj/mu vrata, nabacuješ se, oćeš da jebeš

A ti siroma' nećeš? :)

Ma široka je ovo tema realno, mlatimo praznu slamu, nismo svi isti pa tako ne doživljavamo "kulturu" na isti način. Ali generalno, da je više ljubaznih ljudi, ova pojava ne bi bila čudna i ne bismo mi sad ovde srali o tome, već bi nam taj pojam bio isti kao i "Dobar dan".

To, Džimi. Nedavno sam bio u nekoj kafančugi gde nas je konobar pitao :"Šta ćete pit' ?" Kao da će da me časti pićem. Volim opuštenu komunikaciju sa konobarima, ali ne u kafani u koju sam prvi put ušao.

Da, ali šta se dešava kad vas i pored sve ljubaznosti tretiraju kao smrdljivog sira? Recimo, po nekom bontonu, trebalo bi da ti persiraju, a oni se obraćaju sa "ti", još nekim tonom kao da si došao da radiš za njih.

Neam pojma, ja sam i tad ljubazan. Ja sam njemu jedan u milion mušterija, od kojih je većina neljubazno. Takav sam, ne uvredim se ako mi ne persira, ako me ne pozdravi itd., dobar dan, treba mi to i to, hvala, doviđenja. Šta god on meni odgovorio na bilo koje od nabrojanog, svaki sledeći put ću isto da postupim. Što se tiče ljudi na radnom mestu, naravno. Ostalnoj bagri koja je prema meni neljubazna vraćam istom merom.

Дигао сам руке од помагања. Јебеш ми све. Пре сам се јављао сваком комшији, комшиници, онда сам их истестирао, ко ће мени први да се јави. Сада се јављам само једној баби. Бабама и дедама који једва ходају придржим врата, жао ми их је. Кад видим досадне комшије, у случају да су иза мене, пожурим да побегнем лифтом од њих, а ако су испред мене, успорим. Смарају ме. Мрш у пичку материну, кад сам био клинац гађао си ме флашама зато што играм фудбал испред зграде, а сад оћеш да ти помогнем. Иначе боли ме курац. Што се комшија тиче, у најбољим односима сам са керовима који блеје испред зграде, са једном бабом и још два три човека из зграде, остало у најмању руку сматрам жгадијом.

Што се рандом људи тиче, н пута сам им придржавао врата по граду, пичкама материнама и тако, или ме погледају као да сам им оца убио (вероватно зато што мисли да хоћу да их карам), или ни хвала не кажу. Одустао сам од тога.

Ja sam njemu jedan u milion mušterija, od kojih je većina neljubazno.

Kao što rekoh, radio sam taj posao. Ali, u tom milionu se nađeš ti, ljubazan, tro mu dođe kao oaza u pustinji, bar sam ja bio takav. Ne možeš 8 sati biti nadrkan, mene je jedna ljubazna mušterija dizala iz mrtvih, a nisam primao platu po 5 meseci i tukao se sa vojnim penzionerima oko ulja i šećera koji su dolazili jednom u dve nedelje u smešnim količinama.
Poenta je da se sve svodi na kućno vaspitanje, a sve ove primere ljubaznosti i neljubaznosti koje sam pročitao ovde, mogu da pripišem jedino totalno truloj društvenoj situaciji koja je posledica svega i svačega što nas je zadesilo. Jednostavno, ne verujem da su ti neljubazni loše vaspitani.

ja sam uvek ljubazna prema svim nepoznatim ljudima i prema starijima.
često mi se desilo da samo prođem pored neke smorene babe i prođe mi mis'o tipa "jbte.. zamisli i ti ovako jednog dana.. niko te ne gleda, unuke boli kurac.." i onda toj bakuti kažem "dobar dan" i nasmejem se, i na keca mi obavezno uzvrati osmehom i bude mi do jaja :)
a u komšiluku sam oduvek najomiljenije dete,

И питање за жене - да ли доживљавате мушку љубазност као покушај набацивања? И ако да, када? У којим случајевима?

skoro nikad.

Ja sam njemu jedan u milion mušterija, od kojih je većina neljubazno.

Без обзира. Нисам ја крив што је теби (рецимо, ти си шалтеруша) преко главе дебила с којима се сусрећеш сваког дана. Ко прима плату да ради са људима, треба на прави начин да се односи према свом послу. Јебига, и Лола Голубовић је била бич, па је пребачена на језичко одељење, у ћумез, да интерагује само са себи сличнима. :)

У суштини сам егоиста и сујетан сам

Reme, ovo za tebe ne bih nikad rekla, ja imam skroz drugačije mišljenje, bar koliko te do sada poznajem... :) A i meni se uvek javiš, komšija, nemoj sad da lažeš narod ovde da se komšijama na javljaš ;)

A i meni se uvek javiš, komšija, nemoj sad da lažeš narod ovde da se komšijama na javljaš ;)

Хм... Реме љубазан.
А? А? А? :))

Јављам се неким комшијама. :) Ови што су у мом улазу сви ратни ветерани. Сећам се кад смо као клинци играли фудбал испред зграде, јурили нас да нам буше лопту, поливали водом, дешавало се да нас је један лик гађао стакленим флашама са другог спрата. На такве сам алергичан. Њима се не јављам. :Д А са нормалним људима сам фин.

Jednostavno, ne verujem da su ti neljubazni loše vaspitani.

Možda ne loše, ali nedovoljno svakako jesu.