Љубазнос'

Колико сте љубазни и како третирате туђу љубазност?

Малопре ми паде на памет да размислим о томе.

Па, да елаборирам...

Изашао ја до продавнице и у повратку до стана видим комшиницу како се паркирала и мучи се да извади празна дечја колица из кола, онако јој се врата затварају, придржава их ногом, гунђа нешто. И 'ладно јој не помогнем, само пропичим даље и направим се тоша, повучен неким претходним искуством; Наиме, пре једно пет година, исту ту комшиницу сам срео на степеницама зграде, теглила је неке силне кесурде по рукама. И сад, контам, зграда нема лифт, она живи на четвртом спрату, видим мучи се (мислим да је и трудна била), дај реко' да јој помогнем, иако ми није успут, ја живим на првом. Мислим, тотално бих се дебилски осећао да јој нисам помогао. И ништа, понудим јој ја помоћ, она била све у фазону 'А, нека, хвала...', ал' јој ја ипак узео све оне кесе (стварно било тешко, минимум 10 кила) и помогао јој да однесе до улаза у стан. И ништа, захвали се она мени, ја се спустим до свог стана. Од тог тренутка до дана данашњег, мене њен муж (иначе обоје су старији једно 10 година од мене) гледа попреко, а она ми се све јавља некако преко курца.

И сад, контам, очигледно је дошло до тога да имамо различит доживљај тог догађаја. За мене је то енигма.

Или на пример, како сам престао да придржавам врата људима (читај: женама) кад треба да уђу после мене - тако што сам једној риби на факсу коју једва знам придржао врата да уђе у зграду факултета, да бих убрзо потом из чиста мира добио информацију од треће особе како сам се ја њој набацивао.

И сад, контам, очигледно сам ја или много наиван или социјално ретардиран, а то (читај: придржавање врата да неко уђе) људи тумаче као покушај флерта, или шта који курац? Мислим, то су неке ситуације у којима би свака иоле нормална особа требало да прискочи у помоћ? Или грешим?

И још пар таквих искустава сам имао, па ме је све то натерало да постанем крајње нељубазан и резервисан, а раније сам се трудио увек да помогнем, једноставно сам осећао да тако треба.

Е, сад, питам ја вас - колико треба бити љубазан и према коме? Према коме сте ВИ љубазни и да ли ограничавате љубазност само на поуздане људе, а остале не фермате? Да ли вам је чудно кад је неко превише љубазан према вама?

И питање за жене - да ли доживљавате мушку љубазност као покушај набацивања? И ако да, када? У којим случајевима?

Спем и педери стоп. Озбиљно питам.

Zašto toliko razmišljate o tome?
Sad sam i ja počela bespotrebno da razmišljam.

Ono što mene najviše nervira, recimo kad sam okružena nepoznatim ljudima, uglavnom ne pričam nešto specijalno i smeškam se, a posle čujem da kažu "Ta se verovatno samo pravi da je fina, mora da je neka aždaja"...
Ja jednostavno nemam potrebu da budem neprijatna prema nepoznatim ljudima i ne trudim se da budem ljubazna nego to jednostavno ne mogu da kontrolišem.

u suštini, volim da pomažem ljudima, a volim i da se ponašam kao stoka...
Primetila sam u autobusu (pošto tu provodim polovinu dana) da muškarce mrzi da ustaju babama ili recimo kad devojka sedi do prozora oni joj ne ustanu kad treba da siđe, nego samo kao malo pomere noge da može da prođe, što tako mrzim. Brate, ja ustanem kad neko treba da siđe. A ne, tako imam gomilu kesetina i treba da se polomim da bih ga nekako preskočila -.-...

Mada, komšije me vole, nekad me odbace do škole i tako to. Mislim da se isplati.
I stranci me često pitaju za neku ulicu i tako to, pričam nekad i sa prosjacima, jednom kad mi je trebala neka diskoteka neki random dizelaši su prepešačili sa mnom dvadeset minuta da bi mi pokazali put. Ljubazna sam prema babama u autobusu kad krenu da pričaju sa mnom, i prema pedofilima, i da ne nabrajam. Kapiram da to i nije sasvim normalno, ali jednostavno volim da komuniciram sa najrazličitijim ljudima i ne tražim neki dobitak nego imam neke rupe u danu kad čekam drugarice i tako to, pa mi ništa drugo i ne preostaje.
A dosta sam i neljubazna, tako da, ono. Pola-pola. Zavisi koliko sam raspoložena.

@crnigrujan
To sa trudnicama je najzajebanije...
@ophidia
Sve si u pravu, ali to da pričam sa babama i dedama, to ne mogu. Oću ja i da prenesem nešto i da predržim, daću i pare kome treba ako imam, ali da pričam ne mogu. Znam da je to najveće dobro delo, saslušati nekog i bla bla, al ne mogu, pa to ti je...

Jednom nisam hteo da ustanem ženi sa detetom u busu, dok ceo autobus nije počeo da sikće na mene kao da sam im oca ubio.

Сличну ситуацију сам имао. Иначе, увек устајем, и старима, и дечурлији, трудницама нарочито (иако јесте зајебано проценити, некад је жена само дебела), е а тај пут сам се одлучио да не устанем клинцу кога је ћале набио онако да стоји поред мене који седим, у троли. Одмерио сам клинца, сконтао сам да има минимум 8 година, највероватније 9 или 10, па сам се одлучио да НЕ устанем. У његовим годинама, ја сам на планинарење ишао. Можда бих му чак и устао, да нисам био мртав уморан. Е, и у једном моменту жена нека сикне на мене 'Дечко, зашто не устајеш да седне дете?!', а онда СВИ остали, као по команди, као да су само њу чекали ''ДА, ЗАШТО НЕ УСТАНЕШ!? ААААРГХХ! "#$%&/(/&%$! Како неваспитана омладина (а дотад су ћутали)... Неко је из позадине чак добацио и да сам кретен.

И тако, ни крив ни дужан испадох кретен.

Sve si u pravu, ali to da pričam sa babama i dedama, to ne mogu.

Ни ја. Нема силе. Направим се као да треба да изађем на следећој станици и онда излетим напоље, ма колико падала киша или се мени журило.

Mogu sa babama i dedama, zato što to uglavnom traje vremenski kratko i ne vidim ih više u životu.
Ali, sad kad razmišljam o tome, dosta sam neljubazna prema ljudima iz osnovne. Sa njima recimo ne mogu duže od dve rečenice da izdržim.
Većini se ne javljam. Ne javljam se ni nekim ljudima iz srednje. Ne volim to licemerje, recimo sretnemo se i oni izogovaraju celu osnovnu školu i krenu sa tom veštačkom ljubaznošću. To recimo ne trpim. Čula sam nedavno, rekao mi je drug iz osnovne, da su neki likovi prokomentarisali:"Ona kulira u autobusu, pa kakav je to način, išli smo 8 godina zajedno."
Boli me uvo koliko godina smo delili vazduh, a nismo ni tad bili u ok. odnosima.
Kad mi se neko ne sviđa ne mogu da se pravim da sam ljubazna, eto, to mi je generalno problem.

Ljubaznost prema svakom ko ne zasluži suprotno. Time se ja vodim.
Osim u jednom slučaju, recimo.. Imam nekog komšiju, viđam ga skoro svaki dan i uvek ga pozdravim. Svaki jebeni put kada to učinim on me pogleda popreko, nešto promrmlja što bi trebalo da bude "zdrao, zdrao" i nastavi svojim putem. Posmatro sam ga par puta, nije takav sa drugima. Ne znam samo zašto, jer stvarno nisam nikad ništa uradio da bi on bio takav prema meni. Iskreno, boli me kurac, al nastavio sam da ga pozdravljam jer mi se čini da mu to smeta, pa mi zanimljivo lolo
Sa prodavcima i uopšte gde se susrećem sa ljudima koji su na radnom mestu, sam uvek ljubazan, bez obzira kakvi su prema meni. Ne zato da se šlihtam, da mi brže ili bolje obave to što treba da obave (ipak, to im je poso), nego zato što razumem da ta šalteruša ili ova iz kioska rmba tu po dana, za bednu platu, susrećući se sa raznim budalama i neljubaznim nadobudnim debilima i da im je svega preko glave. Pa eto, to je ono što ja mogu da uradim, da budem bar normalan, uljudan i ljubazan.
Ustupanje mesta u busu starijima, trudnicama i deci se podrazumeva. Osim kada uvidim da se, najčešće neka bakuta, prenemaže ne bi li joj neko usto. Tu se okrenem, nisi zaslužila da ti bilo ko ustane.

Sa prodavcima i uopšte gde se susrećem sa ljudima koji su na radnom mestu, sam uvek ljubazan, bez obzira kakvi su prema meni. Ne zato da se šlihtam, da mi brže ili bolje obave to što treba da obave (ipak, to im je poso), nego zato što razumem da ta šalteruša ili ova iz kioska rmba tu po dana, za bednu platu, susrećući se sa raznim budalama i neljubaznim nadobudnim debilima i da im je svega preko glave. Pa eto, to je ono što ja mogu da uradim, da budem bar normalan, uljudan i ljubazan.

E ovo isto kao ja. Ne volim da serem nekome ko radi za bednu platu i da izvoljevam neka sranja. Mrzim kad ljudi seru konobarima, kasirkama i ostalima koji rade teške poslove za relativno male pare.

Ovaj Džimi će uskoro da ide po gradu i sprovodi neke ankete, vidim ja.
Elem,
Uvek pomažem nepoznatim, manje poznatim, i poznatim ljudima sa kojima sam u okej odnosima. Nije da trčkaram oko njih i pitam jel treba pomoć, ali kad lepo zatraže da im se pomogne iskreno se lepo osećam, aha, vidi, muči se čovek, lepo pitao za pomoć, treba mu olakšati posao. Lepo vaspitan čovek će se zahvaliti, te ljude cenim. Ne očekujem da neko meni pomogne, niti tražim, ali po neki kulturan gest nikog ugrozio nije. Ustvari jeste, vidi se u par postova. Mislim ono osnovno, da mi prdrži vrata kad sam dva metra iza njega, ne tražim da mi nosi šest kesa sa pijace do kuće. Jebeš ga, poštujmo se i pomažimo međusobno, to je osnova života u zajednici, to je osnova života koji mi poznajemo. Ali ne obraćaju svi pažnju na to, a kamoli cene.

Da, ali šta se dešava kad vas i pored sve ljubaznosti tretiraju kao smrdljivog sira? Recimo, po nekom bontonu, trebalo bi da ti persiraju, a oni se obraćaju sa "ti", još nekim tonom kao da si došao da radiš za njih.
Skoro sam morao da pazarim neki džak cementa u "Uradi sam" na NBG. Dođem kod lika, koji jedva ima 20 godina, pitam ga za taj džak, a on meni "Što nisi uzeo kolica, kako misliš da ga preuzmeš?" Da nisam bio sa lepšom polovinom zakucao bih ga u taj cemenat, ovako sam samo izašao napolje, seo u kola i otišao na drugo mesto.
Razumem ja da su male plate, i moja je. Radio sam i u trgovini, i to u najgrđe vreme, ali neki nivo se mora poštovati.

I nije to nikakvo nabacivanje, to je kultura i poštovanje prema čoveku, biću tvoje vrste. Ti ne možeš da znaš da li će on to ceni, ali tvoje je da mu pomogneš ako možeš. Istu tu "obavezu" bi trebalo i on prema tebi da ima. Naravno, mnogo je neljubaznih ljudi, koji se vode mišljenjem "Šta ja ima da pomažem, ko da je meni nekad neko pomogao". Tako se stvaraju neljubazni ljudi. A te gluposti, otvoriš joj/mu vrata, nabacuješ se, oćeš da jebeš, itd. su predrasude koje postoje jer je ljubaznost postala retkost i ne viđa se često pa samim tim i ljudima deluje neprirodno. Žalos'.

Recimo, po nekom bontonu, trebalo bi da ti persiraju, a oni se obraćaju sa "ti", još nekim tonom kao da si došao da radiš za njih.

То важи и за конобаре. Неки конобари су иритантни и нпр. мувају гошће у кафићу, што ја сматрам врхунцем шабанлука и неваспитаности. Кад бих био газда локала и кад бих видео конобара да то ради, летео би наглавачке.

otvoriš joj/mu vrata, nabacuješ se, oćeš da jebeš

A ti siroma' nećeš? :)

Ma široka je ovo tema realno, mlatimo praznu slamu, nismo svi isti pa tako ne doživljavamo "kulturu" na isti način. Ali generalno, da je više ljubaznih ljudi, ova pojava ne bi bila čudna i ne bismo mi sad ovde srali o tome, već bi nam taj pojam bio isti kao i "Dobar dan".

To, Džimi. Nedavno sam bio u nekoj kafančugi gde nas je konobar pitao :"Šta ćete pit' ?" Kao da će da me časti pićem. Volim opuštenu komunikaciju sa konobarima, ali ne u kafani u koju sam prvi put ušao.

Da, ali šta se dešava kad vas i pored sve ljubaznosti tretiraju kao smrdljivog sira? Recimo, po nekom bontonu, trebalo bi da ti persiraju, a oni se obraćaju sa "ti", još nekim tonom kao da si došao da radiš za njih.

Neam pojma, ja sam i tad ljubazan. Ja sam njemu jedan u milion mušterija, od kojih je većina neljubazno. Takav sam, ne uvredim se ako mi ne persira, ako me ne pozdravi itd., dobar dan, treba mi to i to, hvala, doviđenja. Šta god on meni odgovorio na bilo koje od nabrojanog, svaki sledeći put ću isto da postupim. Što se tiče ljudi na radnom mestu, naravno. Ostalnoj bagri koja je prema meni neljubazna vraćam istom merom.

Дигао сам руке од помагања. Јебеш ми све. Пре сам се јављао сваком комшији, комшиници, онда сам их истестирао, ко ће мени први да се јави. Сада се јављам само једној баби. Бабама и дедама који једва ходају придржим врата, жао ми их је. Кад видим досадне комшије, у случају да су иза мене, пожурим да побегнем лифтом од њих, а ако су испред мене, успорим. Смарају ме. Мрш у пичку материну, кад сам био клинац гађао си ме флашама зато што играм фудбал испред зграде, а сад оћеш да ти помогнем. Иначе боли ме курац. Што се комшија тиче, у најбољим односима сам са керовима који блеје испред зграде, са једном бабом и још два три човека из зграде, остало у најмању руку сматрам жгадијом.

Што се рандом људи тиче, н пута сам им придржавао врата по граду, пичкама материнама и тако, или ме погледају као да сам им оца убио (вероватно зато што мисли да хоћу да их карам), или ни хвала не кажу. Одустао сам од тога.

Ja sam njemu jedan u milion mušterija, od kojih je većina neljubazno.

Kao što rekoh, radio sam taj posao. Ali, u tom milionu se nađeš ti, ljubazan, tro mu dođe kao oaza u pustinji, bar sam ja bio takav. Ne možeš 8 sati biti nadrkan, mene je jedna ljubazna mušterija dizala iz mrtvih, a nisam primao platu po 5 meseci i tukao se sa vojnim penzionerima oko ulja i šećera koji su dolazili jednom u dve nedelje u smešnim količinama.
Poenta je da se sve svodi na kućno vaspitanje, a sve ove primere ljubaznosti i neljubaznosti koje sam pročitao ovde, mogu da pripišem jedino totalno truloj društvenoj situaciji koja je posledica svega i svačega što nas je zadesilo. Jednostavno, ne verujem da su ti neljubazni loše vaspitani.

ja sam uvek ljubazna prema svim nepoznatim ljudima i prema starijima.
često mi se desilo da samo prođem pored neke smorene babe i prođe mi mis'o tipa "jbte.. zamisli i ti ovako jednog dana.. niko te ne gleda, unuke boli kurac.." i onda toj bakuti kažem "dobar dan" i nasmejem se, i na keca mi obavezno uzvrati osmehom i bude mi do jaja :)
a u komšiluku sam oduvek najomiljenije dete,

И питање за жене - да ли доживљавате мушку љубазност као покушај набацивања? И ако да, када? У којим случајевима?

skoro nikad.

Ja sam njemu jedan u milion mušterija, od kojih je većina neljubazno.

Без обзира. Нисам ја крив што је теби (рецимо, ти си шалтеруша) преко главе дебила с којима се сусрећеш сваког дана. Ко прима плату да ради са људима, треба на прави начин да се односи према свом послу. Јебига, и Лола Голубовић је била бич, па је пребачена на језичко одељење, у ћумез, да интерагује само са себи сличнима. :)

У суштини сам егоиста и сујетан сам

Reme, ovo za tebe ne bih nikad rekla, ja imam skroz drugačije mišljenje, bar koliko te do sada poznajem... :) A i meni se uvek javiš, komšija, nemoj sad da lažeš narod ovde da se komšijama na javljaš ;)

A i meni se uvek javiš, komšija, nemoj sad da lažeš narod ovde da se komšijama na javljaš ;)

Хм... Реме љубазан.
А? А? А? :))

Јављам се неким комшијама. :) Ови што су у мом улазу сви ратни ветерани. Сећам се кад смо као клинци играли фудбал испред зграде, јурили нас да нам буше лопту, поливали водом, дешавало се да нас је један лик гађао стакленим флашама са другог спрата. На такве сам алергичан. Њима се не јављам. :Д А са нормалним људима сам фин.

Jednostavno, ne verujem da su ti neljubazni loše vaspitani.

Možda ne loše, ali nedovoljno svakako jesu.

Ja sam radio kao konobar i tu sam uvek bio ljubazan, ali mi nije ni bilo teško, jer je bilo para. Dok sam radio na ruletu, isto. Međutim, kad sam radio u kladionici, tu je bilo brdo posla, a malo para. A budala koliko hoćeš. I tu sam bio 95% vremena ljubazan, ali mi se dešavalo da puknem ako me neko iznervira. Zato sam tolerantan, npr. prema radnicama u maksiju ako su povremeno izdrkane. Ali ipak do neke granice, ne trpim radnike koji samo čekaju da se zakače sa mušterijom, ili koji su prosto neotesani.

Jednostavno, ne verujem da su ti neljubazni loše vaspitani.

Baš zato, verujem da će moju ljubaznost većina prepoznati, jer takođe verujem da ljudima ona fali. Meni je drago kad je neko ljubazan prema meni, time se vodim. Normalno, naiđe se i na nevaspitanu stoku, al njih sledeći put zaobiđeš i kraj.

Ко прима плату да ради са људима, треба на прави начин да се односи према свом послу.

Jesi u pravu, ali nije isto kada radiš kao recimo menadžer i kao šalteruša. I jedan i drugi rade sa ljudima, samo što je ova šalteruša mnogo manje cenjena za to što radi, a susreće se sa žgadijom mnogo gorom nego menadžer. Zaslužuje istu meru ljubaznosti kao i on, s tim da je njen prag tolerancije mnogo niži baš zbog uslova pod kojim radi, pa nije ni za očekivati da ti se smeje, pita jel treba još nešto ili te časti limunadom. Kažem, ja lično, ne zameram kada me šalteruša, konobar, kasirka..., ne pozdrave i slično, razumem ih.

Džimi, nemoj tu sad da učitavaš neka skrivena značenja... :)
Nisam primetila da me momci muvaju kad su ljubazni, nisam imala takvih situacija... Jedno 2, 3 puta se neko ponudio da mi ponese torbe, jer sam se ja baš mučila i teglila, ali ostajalo je na tome, ja se osmehnem i zahvalim, dečko ode svojim putem i to je to... I jeste me neki pridržao u busu da ne padnem kad majstor naglo zakoči, ali ne verujem da je to neka svesna ljubaznost, već reakcija u trenutku, da se ne prospem po podu :))

Редовно се јављао свима у крају, иако су причали како сам "организатор дрогирантских радњи", тим речима. Збаталио. Не јављам се више ни људима коју су ту негде мојих година.

Устајао бабама, дедама, трудницама, добрим пичкама, дечурлији. Сад не могу јер ме боле ноге, а и боли ме курац да устајем. Вомитори грува, не познајем никога.

Био изразито фин у детњиству, због чега су ме сматрали ретардом. Гледа се ко је добар тај је будала. Окренуо то скроз наглавачке како је кренуо пубертет.

Једну рибу коју сам опасно хтео да карам, чак ако треба и да водим на сладолед, када сам имао неких седамнаест година, на крају нисам каро јер сам био исувише фер и фин према њој, а тако се не јебе. Да се нисам фолирао, и да сам одвео у штек и крљнуо језичину, друга би прича била. Јбг, била је то прва риба на коју сам се ложио, па сам платио данак неискуству. Све у свему, треба бити фин према себи и својима, остале ко јебе.

Једну рибу коју сам опасно хтео да карам, чак ако треба и да водим на сладолед, када сам имао неких седамнаест година, на крају нисам каро јер сам био исувише фер и фин према њој, а тако се не јебе. Да се нисам фолирао, и да сам одвео у штек и крљнуо језичину, друга би прича била. Јбг, била је то прва риба на коју сам се ложио, па сам платио данак неискуству.

E jebiga, imam takih primera koliko oćeš.

Љубазан сам и волим кад ми неко узврати љубазност, а кад сам према неком љубазан а он глуми мудо касније га не јебем ни 2%. Док сам био млађи ишао сам комшијама по цигаре и још по нешто у продавницу, јер сам стално био на бициклу и возикао сам се около, иако многи имају синове 5-6 година старије од мене који ладе јаја кући и боли их за све. Многи нису знали "хвала" да им кажу, па сам их одјебао. Јављао сам се свима, док дођем до аутобуске прођем кроз цело насеље и кога видим у дворишту јавим се, без обзира да ли га знам или не. Оне што једва нешто промрмљају или ме само погледају такође одјебем. Али има појединих са којима нисам три речи прозборио а не пропустим да им се јавим и с 20 метара, јер знају да узврате. У бусу устајем трудницама и бабама, али бабама само ако нису нападне. Ако дође до мене и гура ме дупетом и цегерима да ми скрене пажњу, само окренем главу.

Kada neki muškarac pridrži vrata ženi ili joj pomogne da ponese nešto a posle toga je ne pogleda zavodnički, već iz poštovanja kaže "nema na čemu" kada se ona zahvali, to je već ljubaznost. Ukoliko je žena primetila da je muškarac gleda pa tek onda pritrči da joj kao pomogne e to je već nabacivanje i jako ume da izritira. E sad to što su pojedini muževi i momci ljubomorni zbog ljubaznosti nekog kavaljera (koji bi da učini da ženi bude lakše i da pritom ode ne obazirajući se na dalji tok događaja), to su već iskompleksirani samoživi likovi.

Ја одбијам када ми неко женско понуди физичку помоћ. Јебига, боље да се мучим него женско да ми носи ствари. Једноставно, не могу то да гледам. :) Пре једно месец дана друг се исељавао из дома и носио све ствари код браће у стан. Кварцна пећ, компјутер са оним монитором с буљом и сараунд звучницима, торбе. Нас четворица једва носимо све то, некако уђемо у бус, на једној станици уђе контрола и двојица изађу и ја и друг останемо сами. А идемо од Панчевца на НБГ, 19 станица. И натрпали ми ствари некако у задњи део буса, практично блокирали пролаз. Две станице унапред смо се спремали да изађемо и разрађивали тактику како да изађемо а да изнесемо све, , а они људи нас гледају као цигане. Нико да помогне. И ту нам приђе нека девојка, каже гледа нас како се мучимо још од Зелењака и ухвати се за неку кутију да изнесе. Ми јој нисмо дали, дали јој неке лаке кесе, нема потребе да се килави због нас. Баш ми било нешто драго онда, волим кад видим тако нешто.

Ја Џиме мислим да си ти само имао потребу да нам испричаш пар доживљаја из свог живота :)
Ако будеш некад имао занимљиву причу о томе како су те засврбила јаја, немој се либити да је подјелиш новом темом те нас успут упиташ са разних аспеката (социолошког, психолошког итд) како се понашамо у таквим ситуацијама.
Да не буде офф, мноого сам љубазан. Првенствено јер сам тако одгојен, а и због тога што се осјећам испуњено и задовољно сазнањем да сам учинио добро дјело помогавши некоме.

Или на пример, како сам престао да придржавам врата људима (читај: женама) кад треба да уђу после мене - тако што сам једној риби на факсу коју једва знам придржао врата да уђе у зграду факултета, да бих убрзо потом из чиста мира добио информацију од треће особе како сам се ја њој набацивао.

Ово су болесни комплексаши од ђевојака које само причају ОВАЈ МЕ МУВА, ОВАЈ МЕ МУВА, И ОНАЈ ТАМО, А И ОНАЈ.
Мрзим тај тип цура, сваку стварчицу коју урадиш, можда и несвјесно, њима је то мување, дај бре, будалаштина....

И сад, контам, очигледно сам ја или много наиван или социјално ретардиран, а то (читај: придржавање врата да неко уђе) људи тумаче као покушај флерта, или шта који курац? Мислим, то су неке ситуације у којима би свака иоле нормална особа требало да прискочи у помоћ? Или грешим?

Ја увијек придржим врата женској особи или старијој особи, било мушко или женско, али до сад сам увијек чуо ХВАЛА, али баш увијек. И рецимо ја кренем на врата и нека баба или небитно, ако је породица нека кренула исто, ја се вратим назад, придржим врата и онда кренем даље. Такође добијем хвала, увијек, бар до сад.

Е, сад, питам ја вас - колико треба бити љубазан и према коме? Према коме сте ВИ љубазни и да ли ограничавате љубазност само на поуздане људе, а остале не фермате? Да ли вам је чудно кад је неко превише љубазан према вама?

Ја сам увијек љубазан ако видим да је неко ок, рецимо једне прилике ја на шалтеру чекам личну и пасош, врућина, гужва, брука...
И неки човјек испред мене, тј двојица су била, и ова жена за шалтером нешто много трабуња и нервозна ВРАТИТЕ СЕ ИЗА ЖУТЕ ЛИНИЈЕ БЛА БЛА БЛА и ја се наоштрио да јој свашта кажем ако мени почне, међутим, ја дошао на ред и чекам да одреагујем, а она све са осмјехом и јако, јако културно... Сад претпостављам или сам ја био нормалан па стао иза жуте линије, а ови су се крљали прије мене, или не знам...

Што знам, кад видим да је неко смрда, не бих му помогао вала, нема шансе.

Е, да, сјетих се сад, били друг и ја једне прилике код другарица неких у стан, и како се једна туширала, а нама се пишало, ми кренемо вани да то обавимо, и испред врата њених, двије жене носе фрижидер стари да баче, ја сам без ријечи, значи у секунд, ухватио онај фрижидер, рекао другу АЈ РАДОВАНЕ, ВАТАЈ ОВО и само смо га изнијели, њих двије су се смијале и захвалиле нам се.

Ноћас сам куповао картицу, и једна жена била тамо, тј радница, и ја је о јаду забавио, толико да је рекла АКО МЕ МРТВУ НАЂУ ОЂЕ, ЗНАЈТЕ ДА ЈЕ ОВАЈ КРИВ, али била је јако фина и љубазна.. :)

Е сад, Ђими, ја ипак мислим да си ти налетио на неке сморове који су смрде што се тога тиче. Јер мени ко год да је културан и љубазан према мени, ја се захвалим, баш увијек, ко год то био. Јес' да псујем стално и све то, али ето..

Pridržavanje vrata nabacivanje?! E, jadni, kojim ste vi budalama vrata pridržavali...
Trudim se da budem ljubazna prema svima, al' jebem mu mater, što s' ti finiji, oni gori. Obično se svima u komšiluku javljam, čak i onim najgorim govnima od ljudi, ali jbg, znaju ljudi da se jave i to još uz osmeh. Samo imam jedne komšije kojima sam se dosad uvek javljala, a oni meni za ovih pet godina otkad su tu najviše pet puta. Poslednji put kad sam im se javila bili su sa nekim gostima i svi se javiše (iako me prvi put u životu vide) sem tih komšija. Od tad nikad više.
Javljala sam se i jednom čoveku koji je sam živeo s roditeljima s jednom nogom u grobu, sad ne smem da prođem sama pored njega, pogotovo ne noću, jednom me je jurio vrištajući ,,jebaću te'', a jednom me pratio po pustim ulicama. A svaki put kad prođem me odmeri onako životinjski od glave do pete, ćorav bi primetio. Ne javljajte se matorcima samcima koliko god fini bili.
Obično leti radim u jednoj radnji i naučena sam da, kao prodavac, budem smrtno ljubazna, tako da ne tolerišem neljubazne prodavce ako sam ja ljubazna. Ali mrzim kad mi uđu u radnji i ne jave mi se ako se ja njima javim ili kad uđu s telefonom i opušteno ćaskaju urlajući na sav glas, pritom rasturajući sve pred sobom. Grrr. S njima sam neljubazna (ne titram ih, ćutim dok mi se ne obrate za pomoć, tad sam fina, jbg ne gadim se na pare).
U busu ustajem samo finim babama (one napasti što mi guraju ceger u oko kuliram). Da, i trudnicama. Deci ne, nisam ni ja mnogo od njih starija, a kad sam mlađa bila ne da mi nisu ustajali, već sam ja njima.
Vrata držim svakome ko ide za mnom, jebe mi se da l' će mi se zahvaliti.
Neko, mislim Džimi, reče da treba da radi u prosveti - ne valja biti preterano fin sa đecom suprotnog pola, da mu jebeš mater napraviće vam problem. Ja muškim profesorima delujem odbojno, ali kad god im nešto treba tu sam, tako mi je jedan nastavnik na prijemnom prišao u fazonu ,,koji je tvoj problem'', da zna koji su mu problem napravile ove što luče vlagu kad ga vide, plus pričaju to drugim nastavnicima...

Jel niko nije video moj post onaj sa "Pedofilu!" ili je toliko čudan da ga svi zaobilaze? :)

dobra tema, ali preeeeedugački postovi. ne mora svaki put kad ste bili ljubazni da napišete! :)

ljubazan sam i to ne shvatam kao nikakav napor, već kao stvar vaspitanja, na to ni ne razmišljam, difolt mi je mod, niti očekujem neku nagradu u vidu priznanja 'ovaj dečko je prijatan' ...dok kad su prema meni neljubazni iskuliram, jednostavno to vidim kao vid njihove frustracije...evo malopre u kafani nam se izdrkavao konobar. ulazimo i kažemo da ćemo samo piće (a kao večera obavezna) a on će 'piće preko puta imate' ...i sad je on ispao šmeker a mi mušterije , od nas živi. frustracije...frojd je tata.

Jeste vala, nisam nikad video temu sa dužim postovima...

@ludi cak
Evo sad sam pročitao taj post za pedofila, strašna priča:)