Љубазнос'

Колико сте љубазни и како третирате туђу љубазност?

Малопре ми паде на памет да размислим о томе.

Па, да елаборирам...

Изашао ја до продавнице и у повратку до стана видим комшиницу како се паркирала и мучи се да извади празна дечја колица из кола, онако јој се врата затварају, придржава их ногом, гунђа нешто. И 'ладно јој не помогнем, само пропичим даље и направим се тоша, повучен неким претходним искуством; Наиме, пре једно пет година, исту ту комшиницу сам срео на степеницама зграде, теглила је неке силне кесурде по рукама. И сад, контам, зграда нема лифт, она живи на четвртом спрату, видим мучи се (мислим да је и трудна била), дај реко' да јој помогнем, иако ми није успут, ја живим на првом. Мислим, тотално бих се дебилски осећао да јој нисам помогао. И ништа, понудим јој ја помоћ, она била све у фазону 'А, нека, хвала...', ал' јој ја ипак узео све оне кесе (стварно било тешко, минимум 10 кила) и помогао јој да однесе до улаза у стан. И ништа, захвали се она мени, ја се спустим до свог стана. Од тог тренутка до дана данашњег, мене њен муж (иначе обоје су старији једно 10 година од мене) гледа попреко, а она ми се све јавља некако преко курца.

И сад, контам, очигледно је дошло до тога да имамо различит доживљај тог догађаја. За мене је то енигма.

Или на пример, како сам престао да придржавам врата људима (читај: женама) кад треба да уђу после мене - тако што сам једној риби на факсу коју једва знам придржао врата да уђе у зграду факултета, да бих убрзо потом из чиста мира добио информацију од треће особе како сам се ја њој набацивао.

И сад, контам, очигледно сам ја или много наиван или социјално ретардиран, а то (читај: придржавање врата да неко уђе) људи тумаче као покушај флерта, или шта који курац? Мислим, то су неке ситуације у којима би свака иоле нормална особа требало да прискочи у помоћ? Или грешим?

И још пар таквих искустава сам имао, па ме је све то натерало да постанем крајње нељубазан и резервисан, а раније сам се трудио увек да помогнем, једноставно сам осећао да тако треба.

Е, сад, питам ја вас - колико треба бити љубазан и према коме? Према коме сте ВИ љубазни и да ли ограничавате љубазност само на поуздане људе, а остале не фермате? Да ли вам је чудно кад је неко превише љубазан према вама?

И питање за жене - да ли доживљавате мушку љубазност као покушај набацивања? И ако да, када? У којим случајевима?

Спем и педери стоп. Озбиљно питам.

Али не мислим да се ради о надмености, већ о мојој мани која се огледа у томе да не ускладим фацу са тренутним расположењем. Типа, лепо сам расположен, а делујем смркнуто. Или бих да помогнем, а визуелно сам у 'одјеби' фазону.

E ovo je nekad i moj problem, tipa sedim za kompom, slušam ono što volim, jedem, pijem, sve super i dođe neko i pita me što si smoren?! Možda stvarno tako delujem, ali sam ja sebi u glavi srećan :)

E ovo je nekad i moj problem, tipa sedim za kompom, slušam ono što volim, jedem, pijem, sve super i dođe neko i pita me što si smoren?! Možda stvarno tako delujem, ali sam ja sebi u glavi srećan :)

Isti slučaj. Ista faca za sve tipove raspoloženja. Poznajem dosta takvih ljudi i možda je u tome ključ opšte neljubaznosti.

Djimi ja tvoj gest nikako ne bih shvatila kao muvanje, već kao odliku lepog vaspitanja i da poštuješ svoju majku ili sestru, kao i ostale žene. šteta što ti zapao skot da mu pridržiš vrata i sl.

Онда ја фактички испадам деформисан од стране особе поремећеног система вредности. Хм... Јебено.

Mada, ne bih inače nikada vozio tuđe žene iz ljubaznosti.

Никад. То сам и ја размишљао.
Још једна ствар - сутрадан ћу можда да радим у просвети, да предајем основцима или средњошколцима. Само дистанца треба да се држи, никаква љубазност, позајмљивање књига деци и сл. Данашња деца су ненормална, направе човеку проблем док си рекао кекс.

Ја сам после читања прве књиге Карамазових почео да размишљам о једној ствари о којој је размиљала једна јунакиња романа. Наима, да ли ја волим да помажем људима само да бих добио њихову захвалност, ради сујете, дакле, или ради саме помоћи? Притом, узимам у обзир, да сам сујетна особа која се труди да одређене страсти душе обуздава.
Углавном, волим да помогнем. Сматрам, врло невино, да у помоћи јачају међуљудски односи. Свиђа ми се та хармонија. Кад неком помогнеш, он је срећан јер је обавио лакше свој посао, а ти јер си некуда био користан.
Што се тиче ових свакодневних љубазност, радо их чиним, то држим за део опште културе. Шта ће нам разум без културе?

Данашња деца су ненормална, направе човеку проблем док си рекао кекс.

Pričaj mi o tome. Kumovi imaju klinca, 2000. godište, mali boluje od neke epilepsije, a pritom je i jako razmažen, bezobrazan i psihotičan. I bili oni kod nas u gostima, i pošalju mene po sok i neke grickalice i to, i on kaže: "Jel mogu ja s tobom?". Naravno, kažem da može, i sad u prodavnici na kasi, plaćam i on pita jel mogu da mu kupim čokoladu, i pošto nisam imao para, kažem da ne može. I on na to vikne u sred prodavnice meni: "Pedofilu!". Jebote, živ me blam pojede, kasirka me gleda ko da sam joj pobio familiju i ispišao im se po grobovima. Haos. Ne znam kako nisu policiju zvali.

Jednoj zeni u mojoj zgradi sam non stop pridrzavao vrata non stop dobar dan..A ona nista kulira ni dobar dan nit ista..
I jednog dana udjem ja prvi u zgradu i zatvore se vrata (Interfon, zakljucaju se) i ona kuca na vrata da joj otvorim, ja je samo pogledao i nasmejao se i otisao...Sada svaki dan vrati dobar dan i sve...

I to sto kazete, ljudi cesto ljubaznost smatraju kao nabacivanje i muvanje...Sad ako nekom pridrzis vrata ili pomognes oko kesa i slicno..To ne smatraju kao pomoc...

EDIT: I jos da dodam... Sto si ljubazniji sve te vise koriste...A ako neces nesto da im ucinis odma se drkaju, kao nisi drug itd itd.. a ljudi jebote..

Ljubaznost se ne isplati ako doživiš neprijatnost od nje jer očekuješ suprotno.

У томе и јесте цака- шта очекујемо кад пружимо,а шта кад нам неко укаже љубазност? Како је коме формиран поглед на свет и како се ко води у животу, у великој мери утиче и на то како доживљава љубазност и шта очекује кад он буде љубазан према некоме?
Нема ту поремећења у систему вредности- има само другачије васпитање и другачија очекивања на великом нивоу.

Hahaha, sad mi pade na pamet, opet Džimi otvorio temu da nađe opravdanje za svoje postupke :)

Превише сам љубазан. Бар два пута ми је љубазност атаковала на сексуални живот.

Hahaha, sad mi pade na pamet, opet Džimi otvorio temu da nađe opravdanje za svoje postupke :)

Има и он нека права овде :)

Jednom nisam hteo da ustanem ženi sa detetom u busu, dok ceo autobus nije počeo da sikće na mene kao da sam im oca ubio. Pri tome moj ortak se onako kurvinski zabo do prozora a ja sam posle stajao do poslednje stanice u inat svima. Inače pomažem kad mi se hoće, kad mi nije dan možeš da se daviš u govnima ili da budeš napadnut od čopora pavijana apsolutno mi je svejedno, nastaviću svojim putem.

Jednom nisam hteo da ustanem ženi sa detetom u busu, dok ceo autobus nije počeo da sikće na mene kao da sam im oca ubio.

E jebala ih deca više! Brat i ja se vozili busom isto tako, i ulazi žena sa detetom, dete ima sigurno preko 8-9 godina, ako ne i 12 (današnja deca su sve neki hibridi, nikad se ne zna koliko su stari), i ćuti. Na sledećoj stanici ulazi neka rendom žena i počinje da kenja mom bratu što je nevaspitan i što ne ustaje detetu. I naravno moj brat je ispičkara i sve krenu da se cepaju u busu, osim nekih sredovečnih ženetina i gluvih deda i baba.

Uvek sam ljubazan. Prema svima. Jebiga, dete Brozovog komunizma, vaspitan da pojedem govno i još se lepo zahvalim. Ali ne obazirite se na mene, ja sam ionako idiot.

Pomoć sam ne nudim, kad zatraže ne odbijam, jezik bar svi imaju i rado ga koriste.
Isto sam imao loših iskustava s nuđenjem pomoći, ima ih da se i uvrede a poneko te i napljuje.

Prema ljudima na šalterima i kol centrima sam recimo ekstremno ljubazan, nemaju posla sa mnom zato što im se tako hoće. Osmeh uglavnom čuda čini, nekad i preko telefona, bemliga kako.

(današnja deca su sve neki hibridi, nikad se ne zna koliko su stari)

Naročito ove klinke, jbte osmi razred sise ko lubenice. Ne znaš gde da gledaš, a ako te ne daj Bože neka gospođa vidi kako zevaš u klinke odmah diže paniku kao da si izvadio palamar i počeo da sodomizuješ devojku na volanu.

Ja sam prošle godine ustao nekoj ženi u busu, nemam pojma kolko je imala godina, nije imala 80, ali bar 55-60 jeste sigurno. I ona počne da viče na mene, nešto kao "Nisam ja baš toliko stara!", tako nešto. I ceo bus blene u mene ko u budalu. Ali ustajem i dalje, jebiga kad sam tako naučen, šta da radim...

Ja sam prošle godine ustao nekoj ženi u busu, nemam pojma kolko je imala godina, nije imala 80, ali bar 55-60 jeste sigurno. I ona počne da viče na mene, nešto kao "Nisam ja baš toliko stara!", tako nešto.

Sećam se jednom koleginica ustala mlađoj ženi, mislila da je trudnica a ona bila samo debela pa se uvredila i digla dreku. Ova je od blama izašla na sledećoj stanici.

Zašto toliko razmišljate o tome?
Sad sam i ja počela bespotrebno da razmišljam.

Ono što mene najviše nervira, recimo kad sam okružena nepoznatim ljudima, uglavnom ne pričam nešto specijalno i smeškam se, a posle čujem da kažu "Ta se verovatno samo pravi da je fina, mora da je neka aždaja"...
Ja jednostavno nemam potrebu da budem neprijatna prema nepoznatim ljudima i ne trudim se da budem ljubazna nego to jednostavno ne mogu da kontrolišem.

u suštini, volim da pomažem ljudima, a volim i da se ponašam kao stoka...
Primetila sam u autobusu (pošto tu provodim polovinu dana) da muškarce mrzi da ustaju babama ili recimo kad devojka sedi do prozora oni joj ne ustanu kad treba da siđe, nego samo kao malo pomere noge da može da prođe, što tako mrzim. Brate, ja ustanem kad neko treba da siđe. A ne, tako imam gomilu kesetina i treba da se polomim da bih ga nekako preskočila -.-...

Mada, komšije me vole, nekad me odbace do škole i tako to. Mislim da se isplati.
I stranci me često pitaju za neku ulicu i tako to, pričam nekad i sa prosjacima, jednom kad mi je trebala neka diskoteka neki random dizelaši su prepešačili sa mnom dvadeset minuta da bi mi pokazali put. Ljubazna sam prema babama u autobusu kad krenu da pričaju sa mnom, i prema pedofilima, i da ne nabrajam. Kapiram da to i nije sasvim normalno, ali jednostavno volim da komuniciram sa najrazličitijim ljudima i ne tražim neki dobitak nego imam neke rupe u danu kad čekam drugarice i tako to, pa mi ništa drugo i ne preostaje.
A dosta sam i neljubazna, tako da, ono. Pola-pola. Zavisi koliko sam raspoložena.

@crnigrujan
To sa trudnicama je najzajebanije...
@ophidia
Sve si u pravu, ali to da pričam sa babama i dedama, to ne mogu. Oću ja i da prenesem nešto i da predržim, daću i pare kome treba ako imam, ali da pričam ne mogu. Znam da je to najveće dobro delo, saslušati nekog i bla bla, al ne mogu, pa to ti je...

Jednom nisam hteo da ustanem ženi sa detetom u busu, dok ceo autobus nije počeo da sikće na mene kao da sam im oca ubio.

Сличну ситуацију сам имао. Иначе, увек устајем, и старима, и дечурлији, трудницама нарочито (иако јесте зајебано проценити, некад је жена само дебела), е а тај пут сам се одлучио да не устанем клинцу кога је ћале набио онако да стоји поред мене који седим, у троли. Одмерио сам клинца, сконтао сам да има минимум 8 година, највероватније 9 или 10, па сам се одлучио да НЕ устанем. У његовим годинама, ја сам на планинарење ишао. Можда бих му чак и устао, да нисам био мртав уморан. Е, и у једном моменту жена нека сикне на мене 'Дечко, зашто не устајеш да седне дете?!', а онда СВИ остали, као по команди, као да су само њу чекали ''ДА, ЗАШТО НЕ УСТАНЕШ!? ААААРГХХ! "#$%&/(/&%$! Како неваспитана омладина (а дотад су ћутали)... Неко је из позадине чак добацио и да сам кретен.

И тако, ни крив ни дужан испадох кретен.

Sve si u pravu, ali to da pričam sa babama i dedama, to ne mogu.

Ни ја. Нема силе. Направим се као да треба да изађем на следећој станици и онда излетим напоље, ма колико падала киша или се мени журило.

У суштини сам егоиста и сујетан сам

Reme, ovo za tebe ne bih nikad rekla, ja imam skroz drugačije mišljenje, bar koliko te do sada poznajem... :) A i meni se uvek javiš, komšija, nemoj sad da lažeš narod ovde da se komšijama na javljaš ;)

A i meni se uvek javiš, komšija, nemoj sad da lažeš narod ovde da se komšijama na javljaš ;)

Хм... Реме љубазан.
А? А? А? :))

Јављам се неким комшијама. :) Ови што су у мом улазу сви ратни ветерани. Сећам се кад смо као клинци играли фудбал испред зграде, јурили нас да нам буше лопту, поливали водом, дешавало се да нас је један лик гађао стакленим флашама са другог спрата. На такве сам алергичан. Њима се не јављам. :Д А са нормалним људима сам фин.

Jednostavno, ne verujem da su ti neljubazni loše vaspitani.

Možda ne loše, ali nedovoljno svakako jesu.

Ja sam radio kao konobar i tu sam uvek bio ljubazan, ali mi nije ni bilo teško, jer je bilo para. Dok sam radio na ruletu, isto. Međutim, kad sam radio u kladionici, tu je bilo brdo posla, a malo para. A budala koliko hoćeš. I tu sam bio 95% vremena ljubazan, ali mi se dešavalo da puknem ako me neko iznervira. Zato sam tolerantan, npr. prema radnicama u maksiju ako su povremeno izdrkane. Ali ipak do neke granice, ne trpim radnike koji samo čekaju da se zakače sa mušterijom, ili koji su prosto neotesani.

Jednostavno, ne verujem da su ti neljubazni loše vaspitani.

Baš zato, verujem da će moju ljubaznost većina prepoznati, jer takođe verujem da ljudima ona fali. Meni je drago kad je neko ljubazan prema meni, time se vodim. Normalno, naiđe se i na nevaspitanu stoku, al njih sledeći put zaobiđeš i kraj.

Ко прима плату да ради са људима, треба на прави начин да се односи према свом послу.

Jesi u pravu, ali nije isto kada radiš kao recimo menadžer i kao šalteruša. I jedan i drugi rade sa ljudima, samo što je ova šalteruša mnogo manje cenjena za to što radi, a susreće se sa žgadijom mnogo gorom nego menadžer. Zaslužuje istu meru ljubaznosti kao i on, s tim da je njen prag tolerancije mnogo niži baš zbog uslova pod kojim radi, pa nije ni za očekivati da ti se smeje, pita jel treba još nešto ili te časti limunadom. Kažem, ja lično, ne zameram kada me šalteruša, konobar, kasirka..., ne pozdrave i slično, razumem ih.

Džimi, nemoj tu sad da učitavaš neka skrivena značenja... :)
Nisam primetila da me momci muvaju kad su ljubazni, nisam imala takvih situacija... Jedno 2, 3 puta se neko ponudio da mi ponese torbe, jer sam se ja baš mučila i teglila, ali ostajalo je na tome, ja se osmehnem i zahvalim, dečko ode svojim putem i to je to... I jeste me neki pridržao u busu da ne padnem kad majstor naglo zakoči, ali ne verujem da je to neka svesna ljubaznost, već reakcija u trenutku, da se ne prospem po podu :))

Редовно се јављао свима у крају, иако су причали како сам "организатор дрогирантских радњи", тим речима. Збаталио. Не јављам се више ни људима коју су ту негде мојих година.

Устајао бабама, дедама, трудницама, добрим пичкама, дечурлији. Сад не могу јер ме боле ноге, а и боли ме курац да устајем. Вомитори грува, не познајем никога.

Био изразито фин у детњиству, због чега су ме сматрали ретардом. Гледа се ко је добар тај је будала. Окренуо то скроз наглавачке како је кренуо пубертет.

Једну рибу коју сам опасно хтео да карам, чак ако треба и да водим на сладолед, када сам имао неких седамнаест година, на крају нисам каро јер сам био исувише фер и фин према њој, а тако се не јебе. Да се нисам фолирао, и да сам одвео у штек и крљнуо језичину, друга би прича била. Јбг, била је то прва риба на коју сам се ложио, па сам платио данак неискуству. Све у свему, треба бити фин према себи и својима, остале ко јебе.

Једну рибу коју сам опасно хтео да карам, чак ако треба и да водим на сладолед, када сам имао неких седамнаест година, на крају нисам каро јер сам био исувише фер и фин према њој, а тако се не јебе. Да се нисам фолирао, и да сам одвео у штек и крљнуо језичину, друга би прича била. Јбг, била је то прва риба на коју сам се ложио, па сам платио данак неискуству.

E jebiga, imam takih primera koliko oćeš.

Љубазан сам и волим кад ми неко узврати љубазност, а кад сам према неком љубазан а он глуми мудо касније га не јебем ни 2%. Док сам био млађи ишао сам комшијама по цигаре и још по нешто у продавницу, јер сам стално био на бициклу и возикао сам се около, иако многи имају синове 5-6 година старије од мене који ладе јаја кући и боли их за све. Многи нису знали "хвала" да им кажу, па сам их одјебао. Јављао сам се свима, док дођем до аутобуске прођем кроз цело насеље и кога видим у дворишту јавим се, без обзира да ли га знам или не. Оне што једва нешто промрмљају или ме само погледају такође одјебем. Али има појединих са којима нисам три речи прозборио а не пропустим да им се јавим и с 20 метара, јер знају да узврате. У бусу устајем трудницама и бабама, али бабама само ако нису нападне. Ако дође до мене и гура ме дупетом и цегерима да ми скрене пажњу, само окренем главу.

Kada neki muškarac pridrži vrata ženi ili joj pomogne da ponese nešto a posle toga je ne pogleda zavodnički, već iz poštovanja kaže "nema na čemu" kada se ona zahvali, to je već ljubaznost. Ukoliko je žena primetila da je muškarac gleda pa tek onda pritrči da joj kao pomogne e to je već nabacivanje i jako ume da izritira. E sad to što su pojedini muževi i momci ljubomorni zbog ljubaznosti nekog kavaljera (koji bi da učini da ženi bude lakše i da pritom ode ne obazirajući se na dalji tok događaja), to su već iskompleksirani samoživi likovi.

Ја одбијам када ми неко женско понуди физичку помоћ. Јебига, боље да се мучим него женско да ми носи ствари. Једноставно, не могу то да гледам. :) Пре једно месец дана друг се исељавао из дома и носио све ствари код браће у стан. Кварцна пећ, компјутер са оним монитором с буљом и сараунд звучницима, торбе. Нас четворица једва носимо све то, некако уђемо у бус, на једној станици уђе контрола и двојица изађу и ја и друг останемо сами. А идемо од Панчевца на НБГ, 19 станица. И натрпали ми ствари некако у задњи део буса, практично блокирали пролаз. Две станице унапред смо се спремали да изађемо и разрађивали тактику како да изађемо а да изнесемо све, , а они људи нас гледају као цигане. Нико да помогне. И ту нам приђе нека девојка, каже гледа нас како се мучимо још од Зелењака и ухвати се за неку кутију да изнесе. Ми јој нисмо дали, дали јој неке лаке кесе, нема потребе да се килави због нас. Баш ми било нешто драго онда, волим кад видим тако нешто.

Ја Џиме мислим да си ти само имао потребу да нам испричаш пар доживљаја из свог живота :)
Ако будеш некад имао занимљиву причу о томе како су те засврбила јаја, немој се либити да је подјелиш новом темом те нас успут упиташ са разних аспеката (социолошког, психолошког итд) како се понашамо у таквим ситуацијама.
Да не буде офф, мноого сам љубазан. Првенствено јер сам тако одгојен, а и због тога што се осјећам испуњено и задовољно сазнањем да сам учинио добро дјело помогавши некоме.

Или на пример, како сам престао да придржавам врата људима (читај: женама) кад треба да уђу после мене - тако што сам једној риби на факсу коју једва знам придржао врата да уђе у зграду факултета, да бих убрзо потом из чиста мира добио информацију од треће особе како сам се ја њој набацивао.

Ово су болесни комплексаши од ђевојака које само причају ОВАЈ МЕ МУВА, ОВАЈ МЕ МУВА, И ОНАЈ ТАМО, А И ОНАЈ.
Мрзим тај тип цура, сваку стварчицу коју урадиш, можда и несвјесно, њима је то мување, дај бре, будалаштина....

И сад, контам, очигледно сам ја или много наиван или социјално ретардиран, а то (читај: придржавање врата да неко уђе) људи тумаче као покушај флерта, или шта који курац? Мислим, то су неке ситуације у којима би свака иоле нормална особа требало да прискочи у помоћ? Или грешим?

Ја увијек придржим врата женској особи или старијој особи, било мушко или женско, али до сад сам увијек чуо ХВАЛА, али баш увијек. И рецимо ја кренем на врата и нека баба или небитно, ако је породица нека кренула исто, ја се вратим назад, придржим врата и онда кренем даље. Такође добијем хвала, увијек, бар до сад.

Е, сад, питам ја вас - колико треба бити љубазан и према коме? Према коме сте ВИ љубазни и да ли ограничавате љубазност само на поуздане људе, а остале не фермате? Да ли вам је чудно кад је неко превише љубазан према вама?

Ја сам увијек љубазан ако видим да је неко ок, рецимо једне прилике ја на шалтеру чекам личну и пасош, врућина, гужва, брука...
И неки човјек испред мене, тј двојица су била, и ова жена за шалтером нешто много трабуња и нервозна ВРАТИТЕ СЕ ИЗА ЖУТЕ ЛИНИЈЕ БЛА БЛА БЛА и ја се наоштрио да јој свашта кажем ако мени почне, међутим, ја дошао на ред и чекам да одреагујем, а она све са осмјехом и јако, јако културно... Сад претпостављам или сам ја био нормалан па стао иза жуте линије, а ови су се крљали прије мене, или не знам...

Што знам, кад видим да је неко смрда, не бих му помогао вала, нема шансе.

Е, да, сјетих се сад, били друг и ја једне прилике код другарица неких у стан, и како се једна туширала, а нама се пишало, ми кренемо вани да то обавимо, и испред врата њених, двије жене носе фрижидер стари да баче, ја сам без ријечи, значи у секунд, ухватио онај фрижидер, рекао другу АЈ РАДОВАНЕ, ВАТАЈ ОВО и само смо га изнијели, њих двије су се смијале и захвалиле нам се.

Ноћас сам куповао картицу, и једна жена била тамо, тј радница, и ја је о јаду забавио, толико да је рекла АКО МЕ МРТВУ НАЂУ ОЂЕ, ЗНАЈТЕ ДА ЈЕ ОВАЈ КРИВ, али била је јако фина и љубазна.. :)

Е сад, Ђими, ја ипак мислим да си ти налетио на неке сморове који су смрде што се тога тиче. Јер мени ко год да је културан и љубазан према мени, ја се захвалим, баш увијек, ко год то био. Јес' да псујем стално и све то, али ето..

Pridržavanje vrata nabacivanje?! E, jadni, kojim ste vi budalama vrata pridržavali...
Trudim se da budem ljubazna prema svima, al' jebem mu mater, što s' ti finiji, oni gori. Obično se svima u komšiluku javljam, čak i onim najgorim govnima od ljudi, ali jbg, znaju ljudi da se jave i to još uz osmeh. Samo imam jedne komšije kojima sam se dosad uvek javljala, a oni meni za ovih pet godina otkad su tu najviše pet puta. Poslednji put kad sam im se javila bili su sa nekim gostima i svi se javiše (iako me prvi put u životu vide) sem tih komšija. Od tad nikad više.
Javljala sam se i jednom čoveku koji je sam živeo s roditeljima s jednom nogom u grobu, sad ne smem da prođem sama pored njega, pogotovo ne noću, jednom me je jurio vrištajući ,,jebaću te'', a jednom me pratio po pustim ulicama. A svaki put kad prođem me odmeri onako životinjski od glave do pete, ćorav bi primetio. Ne javljajte se matorcima samcima koliko god fini bili.
Obično leti radim u jednoj radnji i naučena sam da, kao prodavac, budem smrtno ljubazna, tako da ne tolerišem neljubazne prodavce ako sam ja ljubazna. Ali mrzim kad mi uđu u radnji i ne jave mi se ako se ja njima javim ili kad uđu s telefonom i opušteno ćaskaju urlajući na sav glas, pritom rasturajući sve pred sobom. Grrr. S njima sam neljubazna (ne titram ih, ćutim dok mi se ne obrate za pomoć, tad sam fina, jbg ne gadim se na pare).
U busu ustajem samo finim babama (one napasti što mi guraju ceger u oko kuliram). Da, i trudnicama. Deci ne, nisam ni ja mnogo od njih starija, a kad sam mlađa bila ne da mi nisu ustajali, već sam ja njima.
Vrata držim svakome ko ide za mnom, jebe mi se da l' će mi se zahvaliti.
Neko, mislim Džimi, reče da treba da radi u prosveti - ne valja biti preterano fin sa đecom suprotnog pola, da mu jebeš mater napraviće vam problem. Ja muškim profesorima delujem odbojno, ali kad god im nešto treba tu sam, tako mi je jedan nastavnik na prijemnom prišao u fazonu ,,koji je tvoj problem'', da zna koji su mu problem napravile ove što luče vlagu kad ga vide, plus pričaju to drugim nastavnicima...

Jel niko nije video moj post onaj sa "Pedofilu!" ili je toliko čudan da ga svi zaobilaze? :)

dobra tema, ali preeeeedugački postovi. ne mora svaki put kad ste bili ljubazni da napišete! :)

ljubazan sam i to ne shvatam kao nikakav napor, već kao stvar vaspitanja, na to ni ne razmišljam, difolt mi je mod, niti očekujem neku nagradu u vidu priznanja 'ovaj dečko je prijatan' ...dok kad su prema meni neljubazni iskuliram, jednostavno to vidim kao vid njihove frustracije...evo malopre u kafani nam se izdrkavao konobar. ulazimo i kažemo da ćemo samo piće (a kao večera obavezna) a on će 'piće preko puta imate' ...i sad je on ispao šmeker a mi mušterije , od nas živi. frustracije...frojd je tata.

Jeste vala, nisam nikad video temu sa dužim postovima...

@ludi cak
Evo sad sam pročitao taj post za pedofila, strašna priča:)