Први стих који Вам падне на памет

Važno je možda i to da znamo,
čovek je željen, tek ako želi
i ako celoga sebe damo
tek tada možemo biti celi...

Never gonna give you up,
Never gonna let you down,
Never gonna run around and desert you,
Never gonna make you cry,
Never gonna say goodbye,
Never gonna tell a lie and hurt you

неки људи никад не полуде.
какве заиста ужасне животе
они воде.

Nije baš stih, ali je...

" Ovih dana mi, doduše, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti znaš da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru, i da retko pokazujem ono što stvarno osećam, vrag da me nosi...
Eto...Godinama sam se ponosio time što moje lice nije izlog mojih emocija, a to mi je izgleda pre pravilo probleme nego što ih je rešavalo?
Ne, pile, tebe ću teško prevariti, kad sam "takav" onda sam u stvari prosto pomalo tužan, sećaš se, no, ja to obično prezdravim na nogama, sutra ću već zviždukati niz stepenište...
S Tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...
I, pazi...
Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...
I nikad te više neće zaobići... "

Kroz ponoć nemu i gusto granje
Vidi se zvezda tiho treptanje,
Čuje se srca silno kucanje,
O, lakše samo kroz gusto granje...

водиш их до океана
до последње сирене,
морске траве и ајкуле,
до краја меса и сата и ужаса,
и они најзад стају
а ти возиш и даље
према океану,
док ти цигара пече усне
као што је то чинила љубав.

Ne volim te, nit' sam te ikad voleo,
Na tvoje omiljeno pitanje evo ti odgovor.
Bio sam mlad i totalno zagorio,
Tako je valjda sve to krenulo.

не волим те!

Остајем Балканац и провинцијалац
путуј Европо срећу желим ти ја
а ти мала кад ти затреба мушкарац
доћи ћеш мени буди сигурна.

Čaše su bile prazne
i boca razbijena
Postelja raspremljena
a vrata zatvorena
Sve su zvezde od stakla
od sreće i teskobe
treperile u prahu
nepospremljene sobe
Bio sam mrtav pijan
bio sam srećan do bola
ti pijana i živa
u mom narucju gola.

сипао је кафу
у шољу
долио млеко
у шољу с кафом
промешао
кашичицом
попио белу кафу
и спустио шољу
не говорећи ништа
запалио
цигарету
правио колутове
дима
отресао пепео
у пепељару
не гледајући је
дигао се
ставио шешир
на главу
обукао
кишни мантил
јер је напољу падала киша
и изашао
на кишу
без речи
без погледа

Bolje spreci ruzne reci
Nemoj, sreco, nemoj danas
Nase greske u tisini
Nisu jos na povrsini
Mene neki djavo tera
Skuvaj kafu bez secera

Kad hodaš
ne zastajkuješ
i zemlju ne dodiruješ,
a mene ne primećuješ,
i uporno se trudiš
da me prođe požuda
još drhtim od tvog pogleda,
iz nekih starih razloga
ne mogu da se sredim...

Ja u mojoj glavi nosim samo tvoje ime
i kraj tvoga imena stavio sam tacku.
Moje noge hodaju a komanduje njima
misao sto lici na nakostesenu macku.

Ti prilazis a ja vidim samo tvoje oko.
Gledam tvoje oko k'o avion pistu.
Sokolovo oko to je sve sto ima soko,
a ti imas lepe oci i jos bolju bistu.

Ljubicu te, pomislices dolazi ojuja.
Ljubicu te, pomislices da te drma struja.
Razorno te tvoje usne deluju na mene.
Osecam se k'o torpedo koje ce da krene.

Ti si prosla k'o sto vetar prolazi kroz grane.
Klizila si niz ulice sa suncane strane.
Kao glecer sto lagano odlazi ka jugu
iz mog srca oruzjem si isterala tugu.

dlaka u supi.
migavci ne rade.
uobicajna nesanica.

Kuvarice draga,
spremaj bolju supu,
il' ću da te prebijem glupu.

Spremaj malo bolju kafu,
nesanica me drma,
još sam u gafu...

Boli me sve mrtvo i živo,
bolje da sam, umesto dizanja tegova, pio vruće pivooo!!!

Nepažljiva noga leg
nagazila jaje egg
tu se našao pevac cock
i dožive pravi shock

ali
uglavnom
ni sa čim nisu bile
povezane

nebom
zemljom
morem
glasom
smehom
ili
srećom

samo su
terale dalje

imale su nešto
hrabrosti

ali premalo
nežnosti

ala je lep ovaj sve
ovde potok
onde cvet
ovde njiva,
tamo sad
eno sunca
evo hlad...

Gluvo je doba, svi su zaspali
osećam strašan nedostatak buke
Hoću da vrištim a ne mogu sam
ljudi su danas osetljivi na zvuke

Jer je noć noć noć noć totalni je mrak
Ništa se više ne vidi u tami
Ovo svetlo je usamljeni zrak
osećam ipak ko da nismo sami ti i ja

Verujem .... ne verujem
Verujem.... ne verujem

Ustani nije vreme spavanja
dođi da čuješ pobedničke trube
Umi se vodom sa ovog izvora
Napolju ljudi pevaju kroz zube

Jer je noć noć noć noć totalni je mrak
Ništa se više ne vidi u tami
Ovo svetlo je usamljeni zrak
osećam ipak ko da nismo sami ti i ja

Verujem .... ne verujem
Verujem.... ne verujem

Čekamo jutro da se razdani
da neko dođe i donese sveću
U ovom mraku čovek ne vidi
a ja da čekam, ne mogu i neću

previše me zovu
telefonom.
traže živog čoveka.
glupo je.

nikad nisam
telefonirao
Knutu Hamsonu ili
Hemingveju ili
Selinu.
nikad nisam zvao
Selindžera
nikad nisam zvao
Nerudu.

noćas je opet zvonio

As the snow flies
On a cold and gray chicago mornin
A poor little baby child is born
In the ghetto
And his mama cries
cause if theres one thing that she dont need
Its another hungry mouth to feed
In the ghetto

People, dont you understand
The child needs a helping hand
Or hell grow to be an angry young man some day
Take a look at you and me,
Are we too blind to see,
Do we simply turn our heads
And look the other way

Well the world turns
And a hungry little boy with a runny nose
Plays in the street as the cold wind blows
In the ghetto

And his hunger burns
So he starts to roam the streets at night
And he learns how to steal
And he learns how to fight
In the ghetto

Then one night in desperation
A young man breaks away
He buys a gun, steals a car,
Tries to run, but he dont get far
And his mama cries

As a crowd gathers round an angry young man
Face down on the street with a gun in his hand
In the ghetto

As her young man dies,
On a cold and gray chicago mornin,
Another little baby child is born
In the ghetto

---------
Tvoje gladne oči,
Moja divna zoro,
Hrani ljubav majke,
Neka žive deca...
----------------
Kod vas je proljeće,
Došle su vam laste,
Oživjele vode, đurđevak i ruže...

bogata lepotom ona je sirota jer ce sa njom umreti i njena lepota

Uradi nešto to je tvoja dužnost
mnogo toga znaš
nisi glupan takvih isuviše ima
ne očajavaj
pljuni na svoju facu i postani čovjek
nek se čuje i tvoja riječ
pljuni na svoju facu pljuni u oči
ne zabušavaj
uradi nešto za samoga sebe
nešto veliko
čuvaj muda zauvijek i svuda
drmaj žestoko

bila je mala rastom
sve deblja a nekad je bila
lepa i
pila je vino
pila je vino u krevetu i
govorila i vrištala i psovala me
i rekao sam joj
molim te, pusti me da
spavam.

uzdižeš bocu vina
tu na mesečini
ili pod svetlošću
uličnih lampi
i neonskih natpisa,
i vino ti ulazi u
telo,
plamen tvoje šibice
pali
cigaretu.

ne znaš kako dobro
može da bude
bez žena
bez telefona
bez televizora,
bez kola

sa kupatilom na dnu
hodnika.