Први стих који Вам падне на памет

Odrastao sam na njegovim stihovima, ali prevodi su uglavnom loši.
Za poeziju ipak valja znati jezik, ili čitati srpsku.

"Morate vec jednom shvatiti: ja samo na sebe podsecam ovako pijan od snova i proklet od poverenja.... "

A znaš li ovo, Ruska pesnikinja, ne znam kako se zove...

Nisam te videla mesec dana ravno
i ništa. Sasvim sam čvrsta duha.
Ćutljivija sam možda, lice mi tamno.
živi se znači i bez vazduha.

To je cela pesma...

Da, naravno. To je Marija Pavlikovska

" Svake veceri tempiram krevet i budilnik. I opet nikako da izgorim. "

Čekaj me i ja ću sigurno doći,
samo me čekaj dugo...

Simonov :)

"Nemoj da mi smešno mašeš,kao glupe vetrenjace,svakom vetru,svakoj ptici,brzopleto,uzaludno."

Ja se držim Mike, poslednjeg vojvode Vojvodine...

Je l to beše

Svako dete ima krila,
samo mora da se seti...

Iz zbirke "Plavi čuperak"

"Budan ja kradem ono što oni sanjaju."

Запалила је моје вене,
грицкао бих усне њене
а то пали ме.

Moje srce ptica divljine, naslo je svoje nebo
u tvojim ocima.
One su kolevka jutra,one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo,
u njihovo osamno bespuce.
Pusti me samo da delim oblake,da
sirim krila u sjaju njegovog sunca.

Tajne su tu samo zato da ih neko nasluti,
postoji reč koja vredi te kad se oćuti
Bogu je kanuo čaj, svud je prasnuo sjaj...

... jedan platan će ostati zlatan

spajam daljine, kao padalice zvezde koje ponovo će stati svuda osim na moj dlan,
strah od visine, ili nešto sasvim treće učiniće da naravno propadne moj plan.
bijem poslednju bitku, plaćam poslednji dug.
sve više laži odjedamput da bih ostao tu.
sam, u ovom tuđem svemiru.

I ljubim dobre, i ljubim lake,
neke prave, a neke ne,
i sve su vile,
ma sve su kraljice,
i sve su nevažne naspram nje...

Ej kćeri, je l' to taj, hulja i bećar?
Jeste majko, to je taj, al' nije bećar

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te draga!

"Rani mraz,prijatelju moj...Padne tako po mladim vockama...Po tek niklom zitu,po cokocu...Nezno kao cipkani veo...U snu...Da ni ne primetis...I odredi im sudbinu...Da cvetaju,a ne rode...Uvenu...Ili ponesu kao nikad,ako mu se odupru...Nekom pelen,nekom struk bosiljka,nekog kazni,nekog blagosilja...kazu stari paori..."

Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!

можда смо желели срећу
шећерне вуне, можда смо
веровали. какво смеће
веровали смо као што пси
верују.

"Braćo Srbi, stoko jedna,
tu na korak od propasti,
doživotno gladna, žedna,
željna para, željna vlasti.

Braćo Srbi, stoko jedna,
pocrkajmo ko nas jebe.
Izdaja je očigledna
izdali smo sami sebe.

Braćo Srbi, stoko jedna,
posvađana među sobom,
glupa, naivna i čedna,
a bili smo nikad robom.

Braćo Srbi, stoko jedna,
nevaljala, neuredna,
ni pišljiva boba vredna,
braćo Srbi, stoko jedna."

Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu
da l' zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrenu se Cveta.

O duše, o mila seni, o majko moja, o blago meni.

а ти кажеш
јеби се,
и он је
бела крпа за судове
у дому твоје бабе
који више не постоји.

онда он каже
нешто.

и тако сам
повредио
руку.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Mozda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Noćas je mesec opet crven mlad i ljut
mi smo na putu, mi pravimo put
Nemamo vremena, nemamo razloga
da stanemo ovde i da sačekamo dan

Sokakom zlatne grede
ko macor sumrak prede
ljulja se nad kanalom klisanski bus
tvrdjava pusta mesec
kao zmaja nad Varadinom
aveti tera sa trga Miletic, vecito prgav

Salajka drema brale, krovovi lule pale
liman uz Dunav tece, dobar su par
kroz senku bloka
pristizu decaci detelinarci
dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep

Novi Sad, podseti se da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone
Novi Sad jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone

Bio sam, kud sve nisam
vise ni ne znam 'di sam
vid'o sam sve kojesta, bedu i sjaj
varosi ima, sto da gresim dusu
boljih i lepsih al' samo jedna je
shvacas varos u koju se vracas...

He was my North, my South, my East and West,
My working week and my Sunday rest,
My noon, my midnight, my talk, my song;
I thought that love would last forever: I was wrong.

You were gnorw. :)

Warum?

I was wrong. ► You were gnorw. :)