Игра иде исто као и прва реч, само се своди на смишљање стихова који Вас асоцирају на претходни пост. Значи буквално правимо песму:) Може народњачка, забавна, реп и тако то. Нека почне неко ко има инспирацију:)
Смисао је дружење и учествовање што више чланова. Да се разбију баријере међу члановима.
Тако да, било би лепо да Сурови почне:)
Tajne su tu samo zato da ih neko nasluti,
postoji reč koja vredi te kad se oćuti
Bogu je kanuo čaj, svud je prasnuo sjaj...
... jedan platan će ostati zlatan
spajam daljine, kao padalice zvezde koje ponovo će stati svuda osim na moj dlan,
strah od visine, ili nešto sasvim treće učiniće da naravno propadne moj plan.
bijem poslednju bitku, plaćam poslednji dug.
sve više laži odjedamput da bih ostao tu.
sam, u ovom tuđem svemiru.
I ljubim dobre, i ljubim lake,
neke prave, a neke ne,
i sve su vile,
ma sve su kraljice,
i sve su nevažne naspram nje...
Ej kćeri, je l' to taj, hulja i bećar?
Jeste majko, to je taj, al' nije bećar
Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te draga!
"Rani mraz,prijatelju moj...Padne tako po mladim vockama...Po tek niklom zitu,po cokocu...Nezno kao cipkani veo...U snu...Da ni ne primetis...I odredi im sudbinu...Da cvetaju,a ne rode...Uvenu...Ili ponesu kao nikad,ako mu se odupru...Nekom pelen,nekom struk bosiljka,nekog kazni,nekog blagosilja...kazu stari paori..."
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!
можда смо желели срећу
шећерне вуне, можда смо
веровали. какво смеће
веровали смо као што пси
верују.
"Braćo Srbi, stoko jedna,
tu na korak od propasti,
doživotno gladna, žedna,
željna para, željna vlasti.
Braćo Srbi, stoko jedna,
pocrkajmo ko nas jebe.
Izdaja je očigledna
izdali smo sami sebe.
Braćo Srbi, stoko jedna,
posvađana među sobom,
glupa, naivna i čedna,
a bili smo nikad robom.
Braćo Srbi, stoko jedna,
nevaljala, neuredna,
ni pišljiva boba vredna,
braćo Srbi, stoko jedna."
Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu
da l' zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrenu se Cveta.
O duše, o mila seni, o majko moja, o blago meni.
а ти кажеш
јеби се,
и он је
бела крпа за судове
у дому твоје бабе
који више не постоји.
онда он каже
нешто.
и тако сам
повредио
руку.
Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Mozda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.
Noćas je mesec opet crven mlad i ljut
mi smo na putu, mi pravimo put
Nemamo vremena, nemamo razloga
da stanemo ovde i da sačekamo dan
Sokakom zlatne grede
ko macor sumrak prede
ljulja se nad kanalom klisanski bus
tvrdjava pusta mesec
kao zmaja nad Varadinom
aveti tera sa trga Miletic, vecito prgav
Salajka drema brale, krovovi lule pale
liman uz Dunav tece, dobar su par
kroz senku bloka
pristizu decaci detelinarci
dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep
Novi Sad, podseti se da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone
Novi Sad jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone
Bio sam, kud sve nisam
vise ni ne znam 'di sam
vid'o sam sve kojesta, bedu i sjaj
varosi ima, sto da gresim dusu
boljih i lepsih al' samo jedna je
shvacas varos u koju se vracas...
He was my North, my South, my East and West,
My working week and my Sunday rest,
My noon, my midnight, my talk, my song;
I thought that love would last forever: I was wrong.
You were gnorw. :)
Warum?
I was wrong. ► You were gnorw. :)
Nju i ovu sada uvek imam u vidu.
"To je onaj život gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa očima zvezda
i sa suzom mojom to nesvesno sija
i žali, ko ptica oborena gnezda.
To je onaj život gde sam pao i ja.
Sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ružnoj
i ja plakah tada. Ne beše mi bolje
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
sa nimalo znanja i bez moje volje.
I ne znadoh da mi krv struji i teče,
i da nosim oblik što se mirno menja;
i da nosim oblik, san lepote, veče
i tišinu blagu ko dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče.
I da beže zvezde iz mojih očiju,
da se stvara nebo i svod ovaj sada
i prostor, trajanje za red stvari sviju,
i da moja glava vraća sav svet jada,
i da beže zvezde iz mojih očiju.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje
mesta i daljine i vezuju jave;
i sad tako žive kao biće moje,
nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala
za hod mojih nogu i za život reži;
i tako je snaga u meni postala
snaga koja boli, snaga koja leži.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.
I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda.
I sa suzom mojom, to mi i sad sija
i žali ko ptica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.
Kao stara tajna ja počeh da živim.
zakovan na zemlju to životu služi,
da okrećem oči daljinama sivim,
dok mi venac snova moju glavu kruži.
Kao stara tajna ja počeh da živim.
Da osećam sebe u pogledu trava.
I noći, i voda i da slušam biće
i duh moj u svemu kako moćno spava.
ko jedina pesma, jedino otkriće;
Da osećam sebe u pogledu trava.
I očiju, to ih vidi moja snaga,
očiju to zovu kao glas tišina,
kao govor uma, kao divna draga
izgubljenih snova, zaspalih visina,
I očiju, to ih vidi moja snaga."
Ps. Onda je i ova zasluzila cela, proslu sam, sa mukom presekla.
Wenn ich ihre Haut verließ,
der Frühling blutet in Paris.
Daaa, zao mi je da secem takve pesme...
Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.
Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.
Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća,
I mirisi mrtvi svuda kruže.
Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.
I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće - k meni dohođeše.
To su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
To su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.
I nirvana imala je tada.
Pogled koji nemo ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.
I taj pogled, ko kam da je neki,
Padao je na mene i snove
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideju, i sve misli nove.
Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prozalnosti stvari.
Mora i ova! :D
"Silni oklopnici, bez mane i straha,
Hladni ko vaš oklop i pogled mraka,
Vi jurnuste tada u oblaku praha,
I nastade tresak i krvava trka.
Zaljuljano carstvo survalo se s vama...
Kad oluja prođe vrh Kosova ravna,
Kosovo postade nepregledna jama,
Kosturnica strašna i porazom slavna.
Kosovski junaci zasluga je vaša
Što poslednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oružja se maša,
Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi.
Danas nama kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.
Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli
Danas, taj te voli, jer zna da si mati,
Jer pre nas ni polja ni krševi goli,
ne mogaše nikom svesnu ljubav dati!
I danas kad dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja ću dati život, otadžbino moja,
Znajući šta dajem i zašto ga dajem."
I ova cela, jer se nastavnik, jednom, ne znam koliko davno iznenadio mojom analizom iste.
Jest, nema na tebi ni jednog dela
da se mome oku mogao da skrije,
ni jednog prevoja blistavog ti tela
da se moj poljubac na nj spustio nije.
Znam te tako dobro: u rastanka čaše
ti preda me stupaš sva sjajna i živa,
znam kada će suze oko da ti kvase,
znam kad ti se duša miloštom preliva,
A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga…
Pa ipak si svakog dana nova meni,
uvek nova, uvek tako čudna druga,
i nikad slična jučerašnjoj ženi.
Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
-Oh, budi jedanput ko i druge žene.
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom…
Rakic je car, on i Dis su najbolji pesnici na prostorima Srbije, barem za mene..
"Безбројне су очи по твом стасу пале
Ко уморна јата на поморску лађу,
И, све очаране, за тренутак стале
Да на теби одмор и лепоту нађу.
Безбројна су уста рекла да те љубе,
И умукла затим, да никада више
Не прозборе речи ни нежне ни грубе,
Јер теби речена реч - све друге брише!
Безбројни јауци прате твоје стопе
Кад ти, као божанство страшно, сиђеш к нама,
И безбројне страсти запламте ко слама,
И безбројна срца црном крвљу лопе...
И нико, и никад, не дотаче вреле
Усне твоје, нити реч ти нежну зачу.
Само, ко две сестре у безгласном плачу,
Две се душе наше у милости среле.
И ја сам господар твој и твога тела..."
Laku noc
Zbogom more, zbogom more, odoh u planine!
"Balkanski tango uvek zavrsi na trotoaru,
Djavo je kredom upisao bod.
A ona lagano niz ulicu staru,
Trazeci sponzora, punog k'o brod.
Dok klatno tasnice u ritmu hoda, broji vreme,
I dok je merkaju, k'o svezi but,
U beli prah smrvi dan
I mrmlja refren odnekud znan..
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih,
I ja cu za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah.."
Imao sam od zlata jabuku pak mi jutros pade u Bojanu te je žalim, prežalit ne mogu.
no woman no cry
Wenn ich ihre Haut verließ,
der Frühling blutet in Paris.
Рефрен најбоље баладе свих времена!
"И он је спреман да се преда..."
Још увек смо улична армија..
Ostajte ovde, Sunce tuđeg neba neće vas gijat ko što ovo grije...
Fly me to the moon
Let me play among the stars
Let me see what spring is like
On a Jupiter and Mars ...
Kad neko crta oblak preko Sunca,to se onda baš i ne zove ljubav,al zašto bi zbog toga bio pokiso i tužan,jer ti nemaš tri života pa da ovaj tako spucaš.
"So feel it, I can't control these feelings anymore
Believe it, my heart is racing and I can't seem to get enough
Am I dreaming, feels like a drug but I know it's just adrenaline
Go just feel it, my heart is beating faster."
Sometimes I think of all the places where I don't wanna go
Then I think of all the things that I never wanna do
And when I think of all the people that I don't wanna meet
I close my eyes and go to sleep
al stikle postaju tesne i ledja nisu ravna
i sminka razmazana, ostajes sama
i osmeh vise ne sjaji, kosa nije bajna
sise idu nadole, ostajes sama
Čekajući, ja sam sve odlaske odsanjala.