Ali obadve ne može biti pravilno ni u ludilu, zato molim osobu koja to tvrdi da me uputi na literaturu u kojoj to mogu pročitati i uveriti se da takvo nešto postoji.
Pravopis srpskoga jezika Matice srpske iz 1993.
Inače, oblik "obadve" ne bih upotrebila ni u ludilu.
Ali obadve ne može biti pravilno ni u ludilu, zato molim osobu koja to tvrdi da me uputi na literaturu u kojoj to mogu pročitati i uveriti se da takvo nešto postoji.
Pravopis srpskoga jezika Matice srpske iz 1993.
А има и у жутој граматици.
Фала ГМ-у :)
Europa ili Evropa
August ili Avgust
Možda je već bilo, tražio sam dobrih pola sata, ali nisam našao. Znam da je u latinskom jeziku jedno vrijeme bilo U=V, ali interesuje me situacija u našem jeziku.
У српском - Европа и Август.
А зашто ви у Србији кажете Евро, а ми Еуро, аха да, вјероватно да бисмо куљи испали...
Него мени то нешто лакше да кажем еуро, него евро... Навика ваљда, мада ја мислим да нема 2% људи из ЦГ да кажу то са В
Па, ваљда баш због тога што се каже ЕВропа.
Evro jer je Evropa, vrlo jednostavno.
Ali ako Evropljani kažu Europa, a to je njihova valuta, onda je logično da je valuta Euro.
ja kažem euro i mislim da je tačnije nego evro
valjda zato što je valuta evropske unije, EU pa euro
Ali ako Evropljani kažu Europa, a to je njihova valuta, onda je logično da je valuta Euro.
Па, није. Нема везе како кажу Европљани. По тој логици, Београд би на свим језицима био 'Београд' (а не Belgrade нпр.) јер га Срби тако зову. :)
Meni je logicnije da je euro zbog "eu" - evropska unija.
Evro jer je Evropa, vrlo jednostavno.
Većinom se govori u svakoj zemlji onako kako se izgovara Evropa. Juro, ojro, euro ili evro.
Руси кажу ''Выпускной день'', амери би рекли ''Graduation day'', само изгледа ми не можемо имати нормалну фразу...
Дипломски дан? Дан дипломирања? Звучи ми некако безвезе... Има ли неко паметнију варијанту?
Па, дан стицања дипломе ваљда.
Узгред, честитам на дипломи, Фацо! :)
Па, није. Нема везе како кажу Европљани. По тој логици, Београд би на свим језицима био 'Београд' (а не Belgrade нпр.) јер га Срби тако зову. :)
Meni ovo i jeste logičnije, nikako mi nije jasno zašto se vlastite imenice prevode. :)
Па, дан стицања дипломе ваљда.
Требало ми за албум на фејсу... Ставио сам (иако је буђаво) ''Дипломски дан'' али није могло стати па сам написао само ''Диплома''. Ко га јебе.
Узгред, честитам на дипломи, Фацо! :)
Благодарим. Ено имаш тамо албум па ме изготиви, немој тако из даљине :))
evo za Evro: http://en.wikipedia.org/wiki/Linguistic_issues_concerning_the_euro
evro je izvedenica od Evrope, naši lingvisti kažu da je izgovor naziva te novčane jedinice direktno zavisan od izgovora naziva kontinenta - Europa, euro/Evropa, evro/Ojropa, ojro/Jurop, juro..
Koliko ja znam, za Graduation day mi nemamo poseban izraz, jer nemamo ni klasično diplomiranje cele klase odjednom, imamo izraz matura za srednje škole, ali fakulteti se završavaju individualno pa koristimo samo sintagmu odbrana diplomskog...
Čestitam Faco...
Ali ako Evropljani kažu Europa, a to je njihova valuta, onda je logično da je valuta Euro.
I mi Evropljani kažemo Evropa pa je logično da kažemo Evro.
Уз то, огромна већина Европљана не каже "Еуропа". А ни "еуро", кад смо већ код тога.
...човече, колика расправа...
http://vukajlija.com/var/uploads/illustrations/201005/180394/zuta-gramatika.jpg
Зашто ''српскога језика'', а не ''српског језика''?
И ови речници, типа Матице српске и сл. су ''Речник српскога језика''. Зашто то?
Pa kao odredjeni vid prideva, mojne se pravis lud.
Мислим да је то старији облик*, могуће и да је из старословенског... Рећи ће нам Лула ваљда. Али знам да је то А факултативно, тако да мож' да пишеш како хоћеш.
Едит: *Хтео сам да кажем да је "српскога" старији облик од "српског". Да поновим, нисам сигуран.
to stavljaju autori koji hoće svima da daju na znanje kako su oni napisali mnogo stručniji udžbenik od običnih šalabajzera...
Pa kao odredjeni vid prideva, mojne se pravis lud.
Да, али шта ће то ту?
Џими, ово ти је исти случај као што можеш на напишеш "овог" и "овога" - нема разлике у значењу. Објасниће нам наш молектор :)
Мало стручније.
А да нису просто покретни вокали? Паде ми нешто на памет...
Svakako je stvar stilistike, odnosno stila. A jeste stariji oblik, to se npr. vidi po ruskom nastavku genitiva jednine muskog roda -ого.
Stilistika, dublet, pokretni vokali. :)
To je kao po nekom pravilu da se pokretni vokal koristi prije riječi koje počinju suglasnikom, a bez pokretnog vokala - prije riječi koje počinju samoglasnikom. U stvari, nije to baš pravilo, nego poželjan izbor. Tako je i Andrić fur'o taj stil, pa dobio Nobelovu. :)
