Što se tiče studentskog života i toga koliko će ti isti biti zanimljiv, slažem se da najviše zavisi od tebe... Ako si neko ko voli da se druži i socijalizuje, brzo ćeš se uklopiti, nebitno da li živiš u domu ili stanu sa cimerima. Isto važi i za faks, za sedmicu ili dve navikneš se na novu sredinu... Ako si pak neko ko je povučen, stidljiv, ne voli da izlazi i sl, biće ti malo teže, ali svako nađe nekoga ko mu odgovara, sve zavisi koliko želiš da iskusiš nešto novo, upoznaš nove ljude, proširiš krug prijatelja, sve stvar izbora, naravno...
Pošto živim u domu već 3 godine i došla sam kao brucoš, znam i mane i prednosti takvog života, ali mislim da ima više prednosti... Prva jeste što je mnogo jeftinije, mesečno plaćaš stanarinu nešto jače od 1000 dinara, zavisi u kom si domu, koja je kategorija i sl. Nemaš troškove struje i vode, fiksni telefon uzmeš ukoliko želiš i to plaćaš, ali ni to nije skupo. Ja sam od početka u Patrisu, to je ovaj dom koji Džimi povezuje sa gušterima kojih nema :)) Ove godine je uveden i domski internet, plaćaš 150 dinara mesečno i mogu reći da je pristojan za te pare... Drugo, menza... Ručak 55 dinara, večera 46, doručak 38 i za te pare hrana stvarno nije loša, ja sam počela da jedem i što pre nisam jela (spanać, pirinač, kuvanu šargarepu...) i uvek možeš da uzmeš 2 obroka odjednom ako misliš da ti jedan nije dovoljan. Treće, društveni život... Živiš sa cimerima, odnosno cimerkama, sa jednom, 2, 3, ili 4, zavisi gde... Možeš da se dogovoriš da budeš sa nekim koga poznaješ ako je na listi blizu tebe (recimo oko 100 mesta ispred ili iza) i u prvoj godini nije loše da budeš tako sa nekim iz tvoje škole ili grada, biće ti lakše da imaš tu nekog poznatog. Naravno, može da ti dopadne neko nepoznat i mnogo različit od tebe, ne znači da ćete se super slagati, ali to opet zavisi koliko si spreman na kompromis... Ukoliko se baš nikako ne slažete, uvek možeš da tražiš premeštaj u drugu sobu. Što se tiče žurki, zavisi kako gde, u Studenjaku su, recimo, super i često ih prave, a ovde kod mene kako kad, uglavnom su manje i po sobama, za neki rođendan, položen ispit i tako... Što se tiče mana, kupatila su spratna, osim u Studenjaku, Loli i mislim u Veri Blagojević 1, mada i na to se navikneš... Možeš svašta da vidiš, ali veruj mi, oguglaš posle nekog vremena, obaviš šta imaš u kupatilu i ideš dalje. Sad su i renovirana, pre 3 godine je bila lošija situacija. A gde su sobna kupatila, uvek možeš da budeš sa nekim ko ostavlja nered za sobom i neće da čisti, pa stalno moraš ti, tako da nema pravila, sve zavisi s kim deliš sobu. Druga mana je što nećeš uvek moći da učiš u sobi, ali imaš u svakom domu čitaonice, tako da... Jeste da neki dođu iznenada i nenajavljeno u goste na kafu, ali dobro, možeš toliko vremena da odvojiš, ne traje to večno :) I da, mnogo puta se desilo da ti zatreba nešto, tipa nešto te zaboli, a nemaš lek ili fali ti kašičica sećera, a prodavnica zatvorena, uvek možeš da pokucaš na vrata preko puta ili u sobu do tebe, neko će ti pozajmiti...
I za brucoše u Beogradu... Ko želi u dom, uglavnom dobija Karaburmu ili Patris, eventualno petokrevetnu u Studenjaku, i ima mesta u 4. aprilu za studente sa medicine i farmacije i još nekih fakulteta...
Možda mi je post predugačak, ali htela sam samo da napišem neke stvari koje znam iz iskustva vezane da domski život... Opet, kome se ne sviđa i ima novca za privatno stanovanje, iznajmi sobu ili stan i to je to... Ja sam mnogo uštedela (kao i moji roditelji), tako da, kada bih opet mogla da biram, izabrala bih dom...
