Оће неко конкретно да објасни зашто бих ишао у други град да студирам? Посебно зато што и Београд још нисам упознао довољно.
Пази овако. Ја сам управо завршио прву годину у Косовској Митровици, иначе сам из Ниша. Доле сам отишао због тога што нисам упао у Нишу на географији, тако да сам баш хтео то, и морао сам доле. Студирање у другом граду ти је заправо право студирање. Студирање у граду у коме си рођен и живиш тамо ти се једва разликује од средње школе. Ја сам доле постизао одличне резултате, умало очистио годину у два рока (јануар и јун) највише због тога што сам у потпуности могао да организујем свој живот. Располагање парама и временом су кева, а тога нема овако кад си кући. Кући кад сам, друштво зове на све стране, једноставно се кући се осећам као студент...
То тотално располагање временом пре свега ми даје неку сигурност да могу да учим кад хоћу и да могу да се зезам кад хоћу, а кући то некако много више зависи од друштва.
Од октобра се пребацујем у Ниш, и много ме је страх да нећу попустити са учењем због друштва. Тако да, имам неки план да се пребацим у НС, али то углавном зависи од финанскијске ситуације, тако да су шансе мале. Што значи, мораћу вероватно да се навикнем на студирање у свом граду, а то ми се никако не свиђа.