Splet neverovatnih okolnosti

Neka situacija koja vam se desila a bila je vrlo malo verovatna. Nešto specifično, trenutak u kojem mislite da se univerzum malo zeza sam vama i da onaj ko njime upravlja definitivno ima smisla za humor.
Evo da počnem, pa ako se setim još nečeg dopisaću.
Moja devojka studira farmaciju, i prvi komšija joj pre neki dan okači na zid na facebook-u definiciju sa Vukajlije koju sam ja napisao o farmaceutskoj industriji a da pritom nije imao pojma da sam to ja pisao iako se i on i ja dobro poznajemo :)

Dakle, pišite događaje, tipa bacim tiket u kantu, provalim posle da je dobitan, rovarim po kontejneru itd. Naravno, nemoj da izmišljate, ima dosta neverovatnih a stvarnih situacija. :)

Idem ti ja pre neki dan ulicom, i usred bela dana, oko 4 popodne, na uglu Ruzveltove i Kraljice Marije (ranije 27. marta, ali nebitno za pricu) pomislim da neko upravlja univerzumom. Naravno, odmah sam to odbacio, ali zamislite taj inicijalni trenutak!!! Shokovi!

Пре једно 13,14 година, кад смо још живели у Алексинцу, а кева путовала на посао у Ниш, имала је она обичај да кад се врати са посла, купи 3 листића за бинго - један да прати она, један да прати ћале, и један да пратимо сестра и ја. Дакле, сваке недеље смо пратили то, онако, породично.

Враћала се она тако једном са посла, и није имала ситног за 3 листића, па је узела само један. Е сад, фазон, једна је награда била новчана, то је ако имаш 15 погодака, а друга награда је био Форд Фиеста (тад, нов ауто), ако ти извуку редни број.

И сад, нисмо имали нешто погодака од ових 15, али зато је јебени редни број био за један мањи од извученог, што значи да је следећи ко је купио листић добио кола.

Сутра, пролази поред тог места где је купила, и гледа из буса, а оно натпис на тој трафици/тезги/шта је већ. "Овде је извучена Форд Фиеста!"

Mislim, da već ima slična tema...
al ajd

Jednom sam se toliko napio na ortakovoj vikendici koja je bila izuzetno trošna i stara inače, pa se srušila samo do pola, tik do kreveta gde sam ja spavao, mogao sam da poginem lolo. Svi bili napolju, pekli prase tada, a ja zakuntao. Nisam ni čuo kad se srušilo, probudili me tek posle 5 minuta.

Lololo ne bi ništa osetio.

@Пеки д џем
E da ga jebeš..
Ja sam onomad dobio šesticu na Lotou. Sedmi broj je bio 13 a ja sam zaokružio 16, samo zato što mi je keva rekla da je to baksuzan broj. Ja šta ću, bio mali, kontam keva bolje zna. Takođe, dobitak u sledećem kolu za šesticu je bio 10 puta veći.

Moj ćale je dva puta dobio šesticu na LOTO-u. Mala verovatnoća a mala i kinta realno bila.

Ja sam dvije noći zaredom prolaziml pored nekog kafića i oba puta je bila neka skroz nepoznata, a glupa za ne povjerovat', pjesma i to isto dio.

Od 50 bašibozuka ispred Više škole, mene napadne pčela i bocne me u ruku.

Krenem ja na žurku sa drugom i kažem: Pazi kad bude ona pesma "Ti si divlja mačka, prava tigrica...". U trenutku kad ulazimo na tu žurku pola sata kasnije ide ta pesma i to baš taj deo :)

Канда сам ишао на екскурзију у трећем разреду средње школе, захтевали да им дам копију пасоша. Океј, нема проблема. Одем до оближње фотокопирнице, направим оно што су од мене тражили и изађем. Дува нека ужасна ветрина. Испадне ми копија. Ја да се сагнем и покупим је, дуне ветар и однесе је метар од мене. Ја пођем по њу, дуне опет, однесе је на другу страну улице. Пређем улицу, пружим руку ка папиру, опет исти сценарио - ветар га пребаци на другу страну улице. Опет пређем и опет ветар, само што га баци на сред пута. Пролази аутобус и дигне папир у вис. Из супротног смера налећу кола и папир, који је тада био у ваздуху, залепи се за регистрацију (са мојом сликом окренутом споља) и одоше негде на Лабудово брдо. Морао сам да искеширам два динара за други примерак.

wojteče izaćićeš na nekoj poternici, ako već nisi.

Пре пар година, крај септембра, топло јако било, ја се враћала кући из града и успут купим радницима пљескавице да им однесем на њиву, они вршили соју. И дођем ја до њиве и паркирам ауто испод неког дрвета и као сачекаћу их у ауту, пошто су они били на сред њиве у комбајну и тракторима, па да не пешачим до њих. И ту се нешто наоблачи и почне да грми и крене опасна олуја и пљусак, не види се ништа. И ја скапирам некако да ми радници машу и упалим ауто и кренем према њима. Нисам ни 15 метара одмкла, удари гром у оно дрво испод ког сам била паркирана и обори га. Да сам остала, пало би дрво на ауто. И ви сад ово не бисте прочитали :)

Prije par godina, Neša Galija imao neku svirku na jednoj adi, ovdje u Šipovu...Put do ade je uzan, jedva se 2 auta mimoiđu, s jedne strane puta je rijeka, a sa druge visoke stijene. Vraćajući se sa svirke pješke, nas petoro, poprilično pijani, srećemo tipa koji leži na sred puta. Priđemo, prepoznamo ga, poznanik zajednički. Pokušamo da ga dignemo, da idemo zajedno kući. Neće! Kaže : idite vi, ja ću malo odspavati. Ajde, ko te jebe! Nastavimo mi polako, kad nakon desetak minuta, opet neko leži na putu. Pogledamo, isti tip! Stanemo, nikom ništa jasno nije! Nije bilo šanse da nas obiđe, da ga ne vidimo. Opet mi njega priupitamo, 'oćeš s nama, opet neće, opet kaže da će odspavati. Da skratim priču, do kuće nam se ista stvar desila još 3 puta. Nema šanse da je trip, jer je nemoguće da sva petorica imamo isti. Ono najgore je to da smo sutradan pitali tog lika kako nas je obilazio a da ga nismo primjetili. Odgovorio nam je da uopšte nije bio na svirci, nego kod kuće, neki virus pokupio i nije mogao ići.

EDIT : Jedina opcija koju smo ostavili otvorenu je ta da je vjetar duvao, pa smo se morali okretati da pripalimo cigaru, i onda samo nastavljali nazad. :)))

Ja sam sanjala kako sam otišla sa društvom na bazen i sad stojimo mi ispred, nešto kao čekamo kad nailazi moj bivši momak i sa nekim ogromnim ruksakom na leđima pruža mi kartu za bazene i kaže "Evo ti ako hoćeš pa ti uđi, a ja odoh sad na voz."
I ostavi mi kartu.
I sljedeće jutro hoću drugarici da ispričam taj san. I govorim "Slušaj kol'ko sam debilan san sinoć sanjala"
Ona me sluša i traži nešto po torbi i u sljedećem trenutku vadi kartu za bazene od prošle godine (jer se ovo zbilo u aprilu tako da te godine nismo nikako ni išli na bazene) i kaže "Hah otkud ovo ovdje, mora da sam je nosila na bazen nekad pa zaboravila da izvadim."
Ja se sjebala. Koje su bile šanse da ja sanjam kartu baš za bazene i da je ona sljedeće jutro izvadi iz torbe prije nego što sam joj išta pomenula.
Polako razvijam vidovitost. lolo

Evo npr meni sad za bingo...Jos 16 mi trebalo bar centar da dobijem...
A izvuceni brojevi su 11, 12, 13, 14, 15, 17, 19....Jebem ti broj...

Na prelazu između Pokrajinske bolnice i Instituta za majku i dete u NS ima jedno pešačko ostrvo. Ko zna o čemu pričam. Pređem ja od Instituta do ostrva i svetlo se promeni u crveno, normalno bih pretrčao i drugi deo puta jer je baš mala razdaljina, ali mi nešto klikne da zastanem. U tom trenutku iz pravca Sajma se zaleti lik u Zastava pikapu, prozuji ispred mene, izgubi kontrolu i zvizne u parkirane automobile tačno tamo gde bi moja guzica bila da nisam zastao. Pošto od svih guzica ja moju najviše cenim, mislim da vam je jasno koliko sam se usrao u tom trenutku. Nije to jedina slična situacija, ali sam nju najjače zapamtio...

Прво ми се десило да играм тикет, давно је то било и стави ми она што куца грешком на Бајерна двојку, тј да изгуби, и како ми друг гледа тикет и види то, он га бачи на стадион Будућности (тамо смо били) и лик ме увече зове и пита ме знам ли што сам играо јер је Бајерн изгубио, а ја се сјећам да сам играо Јуве који је добио и још једну утакмицу, за остале нисам знао.

Дешавало ми се милион ствари, сплетова околности које да некоме причам не би ми вјеровао, јер то изгледа као оно ђеца кад лажу у основној школи...

Једно вече смо се враћали са зетских спортских игара са другом, нас тројица... Опел астра, вуче као луда, улетимо у једну кривину 110 и ништа, мало шкрипа, ово-оно...
Сјутра била гужва, ови ме тражили да се враћамо, ја загинуо неђе тамо, вртим се, ко зна ђе сам био, углавном ја се вратио бусом, и зове ме другарица каже да ми је брат од ујака имао удес, ја тамо кад њих тројица се залијепили у бетонску ограду, па у багрем. Ишли 130 у исту ту кривину и излећели.
Друг повреда главе, брат сломљене обије кључне кости, а возач нагњечење мозга, нагњечење грудног коша итд...

Izlazio ja na usmeni iz mehanike, jos u prvoj godini, nisam se ni spremio bog zna kako, procito jednom pola pitanja, sanse fifti fifti da ubodem pitanje...i ubodem ja "ravansko kretanje", nakenjam ja tu dve strane na papiru, odnesem kod profesora, on gleda ono i pita me "Kolega, koliko tu ima stepeni slobode kretanja?" ja reko "3, x, y, i rotacija" kaze on "kolega a gde vam je jednacina rotacije?" ja je nisam stavio jer nisam mogo da se setim kako ide, jebene polarne koordinate, ni dan danas ih ne znam kako treba, reko "nisam stavio profesore" a on kaze "nista kolega, sledeci put stavite"

i za par meseci izlazim ja opet na usmeni, i 2 minuta pre ispita uzmem procitam samo tu jednacinu rotacije koju ranije nisam znao, izvlacim pitanje i od 60 i kusur pitanja izvucem isto ono od pre par meseci.

napisem sve, sve znao, polozio

a recenica "nista kolega, sledeci put stavite" mi je veoma ostala ucrtana u secanje, jer dok ju je profesor izgovarao, drugom rukom mi je pisao 5 velicine sake preko rada

Kad sam jednom dobio na bingu 14 (15 je dobitni) i cekamo broj 64 i nikako da dodje...
I dobili smo tad 9 hiljada...A sledece kolo 14-ica bila oko 30 000 - 40 000 dindzi...Tu jebem ti da sam dobio sledece kolo...

Kad sam spremao ispit iz ustavnog prava, naiđem na jedno pitanje od 10str pročitam ga dva puta i iz nekog razloga upamtim sve od prvog do poslednjeg slova. Od tog trenutka svakog dana sam govorio: ''Bože, molim te samo to pitanje da mi dođe'', smarao druga i sestru da sanjam to pitanje koliko ga želim. Dolazim na ispit i kako bile poređane ceduljice sa pitanjima mogo si da biraš odakle ćeš da uzmeš (iz sredine, sa kraja itd.). Uzmem prvo sa vrha i od 130 ili 160 pitanja koliko je bilo (jedna od te dve brojke, nisam tačno siguran) ja izvučem baš ovo moje...

U osnovnoj školi bacali medicinku (''lopta'' kao košarkaška, samo mnogo teža) sa ramena na fizičkom. Drug A završio sa bacanjem i počeo da se šeta sa strane. U tom trenutku drug B baca medicinku i zajebe se i baci je ukoso prema ovom liku A. I u tom trenutku lik A slučajno sagne glavu (pogledao nešto u zemlju) i preleti mu ovo sranje preko vugle toliko blizu da mu potkačilo kosu. Svi smo prebledeli, trebalo nam 2 minuta da se povratimo.

nije neki neverovatan dogadjaj ali moram da se nadovezem na ovog iznad mene
---
nemas ti pojma cega sam se ja sve u osnovnoj nagledao
lik baci kosarkasku i prikove je punom..
ja mislim da je isla minimum iljadu na sat
i zvekne jednog u lice
a ovaj kako je pao to da ti objasnim ne mogu
---
a bilo nesto slicno kad nastavnik ode negde pa se mi gadjamo loptama
samo sto se gadjamo krvnicki i dok neko ne najebe ne stajemo
i jedan tamo isto kosarkaskom na punu prrikove jednog drugog ali u centar glave..(ovaj se bio savio)
znaci samo je pao na dupe..

nemas ti pojma cega sam se ja sve u osnovnoj nagledao
lik baci kosarkasku i prikove je punom..
ja mislim da je isla minimum iljadu na sat
i zvekne jednog u lice
a ovaj kako je pao to da ti objasnim ne mogu
---
a bilo nesto slicno kad nastavnik ode negde pa se mi gadjamo loptama
samo sto se gadjamo krvnicki i dok neko ne najebe ne stajemo
i jedan tamo isto kosarkaskom na punu prrikove jednog drugog ali u centar glave..(ovaj se bio savio)
znaci samo je pao na dupe..

Koja slucajnost jebote...

Играли фудбал на снегу у школском, на часу физичког. И наравно, професор билде мора да нас контролише, да се неко не би сјеб'о.
Имао сам цаку да, док браним, гађам грудвама у главу све који ми изађу сами пред гол. Само спремим 10ак грудви и ставим их поред стативе.
И сад, излети ми другар ког сам пре тога 3-4 пута погодио и ја пројектил ка њему а њему уклиза један што је играо са мном, пројектил прелети преко њих и директива професора у цуфа. Од 10 играча, колико нас је било, нас нас седморица смо пали на под од смеха (овај један није видео, а ова двојица су већ били доле па су само наставили да се смеју). Е тај моменат, кад смо сви у исто време пали, је нешто најјаче. Ово нема везе са темом, ал' а'е.

Strajo, pozovi Agilnog ili Johnny-ja Kurajbera da ti ispričaju šta je bilo na temi za patke između njih dvojice... nije moja priča da navodim :))

izađem ja sa drugarom pre par godina u grad,otkinemo se k'o đubrad,brali neke lale,igrali po ulici,preskakali neke kapije,ja sva sređena pri tom,zamalo džukci da nas pocepaju.dođem kući,vadim mobilni iz tašne,vidim nema antenu,a ta antena zajebavala,ispadala često,siđem ja onako u spavaćici do ulaza zgrade da vidim da nije slučajno tu dok sam vadila ključeve ispala,nema...gde ću,ne znam ni gde sve nismo bili,ni kad je ispala,legnem da spavam,pomirim se s tim da mi telefon više nije u funkciji....
sutradan idem do drugarice,prešla pola grada i kod doma kulture javljam se poznaniku i slučajno pogledam na put,kad ono-ha-moja antena za telefon!

Opiši ti Bruce....nekako si gledao sa strane...bolje ćeš sto posto...
A bilo je kidanje...

Pre jedno desetak godina kada je glavna Novogodišnja nagrada u "Bingu " bio Suzuki Maruti, ćale moje drugarice kupuje listić na trafici kod žel. stanice. Traži jedan listić, plaća i dok je pakovao kusur u novčanik, prilazi neki Ciga i traži 2 listića. Ovaj pomisli :"Što bre Ciga da kupi dva, a ja jedan listić?" i izvadi opet pare da kupi drugi.
E, taj drugi mu je doneo Suzukija.

Pređem ja pola svijeta da odem na godišnji...i eto me u Kolumbiji...i nešto ja jebem majku bivšem mužu kako nisam došla tako daleko da bi jela pizzu u restoranu...balkanski ležerno jer me nitko ne razumije...no međutim...eto ti, nakon 3min mog kurčenja, prilazi mi Indijac...Gandi oriđiđi..musav, haljinica, turban...Izvini, jesam li ja to čuo Jugoslovenski?? Meni žena Beograđanka, ja studirao tamo i oženio ju...bla, bla, bla...
Bem ti, ni na kraju svijeta ne možeš da psuješ, a da te netko ne razumije!!!