Splet neverovatnih okolnosti

Neka situacija koja vam se desila a bila je vrlo malo verovatna. Nešto specifično, trenutak u kojem mislite da se univerzum malo zeza sam vama i da onaj ko njime upravlja definitivno ima smisla za humor.
Evo da počnem, pa ako se setim još nečeg dopisaću.
Moja devojka studira farmaciju, i prvi komšija joj pre neki dan okači na zid na facebook-u definiciju sa Vukajlije koju sam ja napisao o farmaceutskoj industriji a da pritom nije imao pojma da sam to ja pisao iako se i on i ja dobro poznajemo :)

Dakle, pišite događaje, tipa bacim tiket u kantu, provalim posle da je dobitan, rovarim po kontejneru itd. Naravno, nemoj da izmišljate, ima dosta neverovatnih a stvarnih situacija. :)

Krenem ja na žurku sa drugom i kažem: Pazi kad bude ona pesma "Ti si divlja mačka, prava tigrica...". U trenutku kad ulazimo na tu žurku pola sata kasnije ide ta pesma i to baš taj deo :)

Канда сам ишао на екскурзију у трећем разреду средње школе, захтевали да им дам копију пасоша. Океј, нема проблема. Одем до оближње фотокопирнице, направим оно што су од мене тражили и изађем. Дува нека ужасна ветрина. Испадне ми копија. Ја да се сагнем и покупим је, дуне ветар и однесе је метар од мене. Ја пођем по њу, дуне опет, однесе је на другу страну улице. Пређем улицу, пружим руку ка папиру, опет исти сценарио - ветар га пребаци на другу страну улице. Опет пређем и опет ветар, само што га баци на сред пута. Пролази аутобус и дигне папир у вис. Из супротног смера налећу кола и папир, који је тада био у ваздуху, залепи се за регистрацију (са мојом сликом окренутом споља) и одоше негде на Лабудово брдо. Морао сам да искеширам два динара за други примерак.

wojteče izaćićeš na nekoj poternici, ako već nisi.

Пре пар година, крај септембра, топло јако било, ја се враћала кући из града и успут купим радницима пљескавице да им однесем на њиву, они вршили соју. И дођем ја до њиве и паркирам ауто испод неког дрвета и као сачекаћу их у ауту, пошто су они били на сред њиве у комбајну и тракторима, па да не пешачим до њих. И ту се нешто наоблачи и почне да грми и крене опасна олуја и пљусак, не види се ништа. И ја скапирам некако да ми радници машу и упалим ауто и кренем према њима. Нисам ни 15 метара одмкла, удари гром у оно дрво испод ког сам била паркирана и обори га. Да сам остала, пало би дрво на ауто. И ви сад ово не бисте прочитали :)

Prije par godina, Neša Galija imao neku svirku na jednoj adi, ovdje u Šipovu...Put do ade je uzan, jedva se 2 auta mimoiđu, s jedne strane puta je rijeka, a sa druge visoke stijene. Vraćajući se sa svirke pješke, nas petoro, poprilično pijani, srećemo tipa koji leži na sred puta. Priđemo, prepoznamo ga, poznanik zajednički. Pokušamo da ga dignemo, da idemo zajedno kući. Neće! Kaže : idite vi, ja ću malo odspavati. Ajde, ko te jebe! Nastavimo mi polako, kad nakon desetak minuta, opet neko leži na putu. Pogledamo, isti tip! Stanemo, nikom ništa jasno nije! Nije bilo šanse da nas obiđe, da ga ne vidimo. Opet mi njega priupitamo, 'oćeš s nama, opet neće, opet kaže da će odspavati. Da skratim priču, do kuće nam se ista stvar desila još 3 puta. Nema šanse da je trip, jer je nemoguće da sva petorica imamo isti. Ono najgore je to da smo sutradan pitali tog lika kako nas je obilazio a da ga nismo primjetili. Odgovorio nam je da uopšte nije bio na svirci, nego kod kuće, neki virus pokupio i nije mogao ići.

EDIT : Jedina opcija koju smo ostavili otvorenu je ta da je vjetar duvao, pa smo se morali okretati da pripalimo cigaru, i onda samo nastavljali nazad. :)))

Ja sam sanjala kako sam otišla sa društvom na bazen i sad stojimo mi ispred, nešto kao čekamo kad nailazi moj bivši momak i sa nekim ogromnim ruksakom na leđima pruža mi kartu za bazene i kaže "Evo ti ako hoćeš pa ti uđi, a ja odoh sad na voz."
I ostavi mi kartu.
I sljedeće jutro hoću drugarici da ispričam taj san. I govorim "Slušaj kol'ko sam debilan san sinoć sanjala"
Ona me sluša i traži nešto po torbi i u sljedećem trenutku vadi kartu za bazene od prošle godine (jer se ovo zbilo u aprilu tako da te godine nismo nikako ni išli na bazene) i kaže "Hah otkud ovo ovdje, mora da sam je nosila na bazen nekad pa zaboravila da izvadim."
Ja se sjebala. Koje su bile šanse da ja sanjam kartu baš za bazene i da je ona sljedeće jutro izvadi iz torbe prije nego što sam joj išta pomenula.
Polako razvijam vidovitost. lolo

Evo npr meni sad za bingo...Jos 16 mi trebalo bar centar da dobijem...
A izvuceni brojevi su 11, 12, 13, 14, 15, 17, 19....Jebem ti broj...

Na prelazu između Pokrajinske bolnice i Instituta za majku i dete u NS ima jedno pešačko ostrvo. Ko zna o čemu pričam. Pređem ja od Instituta do ostrva i svetlo se promeni u crveno, normalno bih pretrčao i drugi deo puta jer je baš mala razdaljina, ali mi nešto klikne da zastanem. U tom trenutku iz pravca Sajma se zaleti lik u Zastava pikapu, prozuji ispred mene, izgubi kontrolu i zvizne u parkirane automobile tačno tamo gde bi moja guzica bila da nisam zastao. Pošto od svih guzica ja moju najviše cenim, mislim da vam je jasno koliko sam se usrao u tom trenutku. Nije to jedina slična situacija, ali sam nju najjače zapamtio...

Прво ми се десило да играм тикет, давно је то било и стави ми она што куца грешком на Бајерна двојку, тј да изгуби, и како ми друг гледа тикет и види то, он га бачи на стадион Будућности (тамо смо били) и лик ме увече зове и пита ме знам ли што сам играо јер је Бајерн изгубио, а ја се сјећам да сам играо Јуве који је добио и још једну утакмицу, за остале нисам знао.

Дешавало ми се милион ствари, сплетова околности које да некоме причам не би ми вјеровао, јер то изгледа као оно ђеца кад лажу у основној школи...

Једно вече смо се враћали са зетских спортских игара са другом, нас тројица... Опел астра, вуче као луда, улетимо у једну кривину 110 и ништа, мало шкрипа, ово-оно...
Сјутра била гужва, ови ме тражили да се враћамо, ја загинуо неђе тамо, вртим се, ко зна ђе сам био, углавном ја се вратио бусом, и зове ме другарица каже да ми је брат од ујака имао удес, ја тамо кад њих тројица се залијепили у бетонску ограду, па у багрем. Ишли 130 у исту ту кривину и излећели.
Друг повреда главе, брат сломљене обије кључне кости, а возач нагњечење мозга, нагњечење грудног коша итд...

Izlazio ja na usmeni iz mehanike, jos u prvoj godini, nisam se ni spremio bog zna kako, procito jednom pola pitanja, sanse fifti fifti da ubodem pitanje...i ubodem ja "ravansko kretanje", nakenjam ja tu dve strane na papiru, odnesem kod profesora, on gleda ono i pita me "Kolega, koliko tu ima stepeni slobode kretanja?" ja reko "3, x, y, i rotacija" kaze on "kolega a gde vam je jednacina rotacije?" ja je nisam stavio jer nisam mogo da se setim kako ide, jebene polarne koordinate, ni dan danas ih ne znam kako treba, reko "nisam stavio profesore" a on kaze "nista kolega, sledeci put stavite"

i za par meseci izlazim ja opet na usmeni, i 2 minuta pre ispita uzmem procitam samo tu jednacinu rotacije koju ranije nisam znao, izvlacim pitanje i od 60 i kusur pitanja izvucem isto ono od pre par meseci.

napisem sve, sve znao, polozio

a recenica "nista kolega, sledeci put stavite" mi je veoma ostala ucrtana u secanje, jer dok ju je profesor izgovarao, drugom rukom mi je pisao 5 velicine sake preko rada

Kad sam jednom dobio na bingu 14 (15 je dobitni) i cekamo broj 64 i nikako da dodje...
I dobili smo tad 9 hiljada...A sledece kolo 14-ica bila oko 30 000 - 40 000 dindzi...Tu jebem ti da sam dobio sledece kolo...

Kad sam spremao ispit iz ustavnog prava, naiđem na jedno pitanje od 10str pročitam ga dva puta i iz nekog razloga upamtim sve od prvog do poslednjeg slova. Od tog trenutka svakog dana sam govorio: ''Bože, molim te samo to pitanje da mi dođe'', smarao druga i sestru da sanjam to pitanje koliko ga želim. Dolazim na ispit i kako bile poređane ceduljice sa pitanjima mogo si da biraš odakle ćeš da uzmeš (iz sredine, sa kraja itd.). Uzmem prvo sa vrha i od 130 ili 160 pitanja koliko je bilo (jedna od te dve brojke, nisam tačno siguran) ja izvučem baš ovo moje...

U osnovnoj školi bacali medicinku (''lopta'' kao košarkaška, samo mnogo teža) sa ramena na fizičkom. Drug A završio sa bacanjem i počeo da se šeta sa strane. U tom trenutku drug B baca medicinku i zajebe se i baci je ukoso prema ovom liku A. I u tom trenutku lik A slučajno sagne glavu (pogledao nešto u zemlju) i preleti mu ovo sranje preko vugle toliko blizu da mu potkačilo kosu. Svi smo prebledeli, trebalo nam 2 minuta da se povratimo.

nije neki neverovatan dogadjaj ali moram da se nadovezem na ovog iznad mene
---
nemas ti pojma cega sam se ja sve u osnovnoj nagledao
lik baci kosarkasku i prikove je punom..
ja mislim da je isla minimum iljadu na sat
i zvekne jednog u lice
a ovaj kako je pao to da ti objasnim ne mogu
---
a bilo nesto slicno kad nastavnik ode negde pa se mi gadjamo loptama
samo sto se gadjamo krvnicki i dok neko ne najebe ne stajemo
i jedan tamo isto kosarkaskom na punu prrikove jednog drugog ali u centar glave..(ovaj se bio savio)
znaci samo je pao na dupe..

nemas ti pojma cega sam se ja sve u osnovnoj nagledao
lik baci kosarkasku i prikove je punom..
ja mislim da je isla minimum iljadu na sat
i zvekne jednog u lice
a ovaj kako je pao to da ti objasnim ne mogu
---
a bilo nesto slicno kad nastavnik ode negde pa se mi gadjamo loptama
samo sto se gadjamo krvnicki i dok neko ne najebe ne stajemo
i jedan tamo isto kosarkaskom na punu prrikove jednog drugog ali u centar glave..(ovaj se bio savio)
znaci samo je pao na dupe..

Koja slucajnost jebote...

Играли фудбал на снегу у школском, на часу физичког. И наравно, професор билде мора да нас контролише, да се неко не би сјеб'о.
Имао сам цаку да, док браним, гађам грудвама у главу све који ми изађу сами пред гол. Само спремим 10ак грудви и ставим их поред стативе.
И сад, излети ми другар ког сам пре тога 3-4 пута погодио и ја пројектил ка њему а њему уклиза један што је играо са мном, пројектил прелети преко њих и директива професора у цуфа. Од 10 играча, колико нас је било, нас нас седморица смо пали на под од смеха (овај један није видео, а ова двојица су већ били доле па су само наставили да се смеју). Е тај моменат, кад смо сви у исто време пали, је нешто најјаче. Ово нема везе са темом, ал' а'е.

Strajo, pozovi Agilnog ili Johnny-ja Kurajbera da ti ispričaju šta je bilo na temi za patke između njih dvojice... nije moja priča da navodim :))

izađem ja sa drugarom pre par godina u grad,otkinemo se k'o đubrad,brali neke lale,igrali po ulici,preskakali neke kapije,ja sva sređena pri tom,zamalo džukci da nas pocepaju.dođem kući,vadim mobilni iz tašne,vidim nema antenu,a ta antena zajebavala,ispadala često,siđem ja onako u spavaćici do ulaza zgrade da vidim da nije slučajno tu dok sam vadila ključeve ispala,nema...gde ću,ne znam ni gde sve nismo bili,ni kad je ispala,legnem da spavam,pomirim se s tim da mi telefon više nije u funkciji....
sutradan idem do drugarice,prešla pola grada i kod doma kulture javljam se poznaniku i slučajno pogledam na put,kad ono-ha-moja antena za telefon!

Opiši ti Bruce....nekako si gledao sa strane...bolje ćeš sto posto...
A bilo je kidanje...

Pre jedno desetak godina kada je glavna Novogodišnja nagrada u "Bingu " bio Suzuki Maruti, ćale moje drugarice kupuje listić na trafici kod žel. stanice. Traži jedan listić, plaća i dok je pakovao kusur u novčanik, prilazi neki Ciga i traži 2 listića. Ovaj pomisli :"Što bre Ciga da kupi dva, a ja jedan listić?" i izvadi opet pare da kupi drugi.
E, taj drugi mu je doneo Suzukija.

Pređem ja pola svijeta da odem na godišnji...i eto me u Kolumbiji...i nešto ja jebem majku bivšem mužu kako nisam došla tako daleko da bi jela pizzu u restoranu...balkanski ležerno jer me nitko ne razumije...no međutim...eto ti, nakon 3min mog kurčenja, prilazi mi Indijac...Gandi oriđiđi..musav, haljinica, turban...Izvini, jesam li ja to čuo Jugoslovenski?? Meni žena Beograđanka, ja studirao tamo i oženio ju...bla, bla, bla...
Bem ti, ni na kraju svijeta ne možeš da psuješ, a da te netko ne razumije!!!

Jedno kraće vreme pre par godina-toliko mi se izoštrilo neko šesto čulo,valjda,da sam kad god zazvoni telefon,znala ko zove.I uvek pogodim.A nije da smo (u porodici) imali neko utvrđeno vreme ko kad zivka..
-Zvrrrrr!
-E,mama,ćao.
-Ća...kako znaš da sam ja?
-Otkud znam kako znam-š'a da ti kažem..
-Veštice jedna! :kikot:

A zilion puta se istovremeno zovemo telefonom sestra,mama i ja..eto.

Evo nesto neverovatno.
Kada sam bio klinac, jos u osnovnoj nabavim ja dialup , i skidao neke sitne igrice sa miniclip.com danima, tada je postojao download dugme.
Jedno 4-5 godina kasnije kao student dolazim u Beograd i igrom slucaja ulazim tamo kod vuka u A.I. internet cafee da igram nesto i vidim pise sitne igrice, a u folderu iste moje igrice sto sam skidao sa neta kao klinac (jedno 20ak, Tacno sam se setio u trenutku svih, posto sam bio zaludjenik a male su sanse da je neko bas skidao istim redosledom kao ja jer sam pazljivo birao zato sto je tad net bio skup) !!! Kako je dospelo to do tih ljudi samo Bog zna

Šta ćeš, čudni su putevi Gospodnji, samo je đavo počupao znake...

Одем ја на час енглеског код једне професорке у стан и улазим са слушалицама у ушима. Њој у дневној соби упаљен ТВ кад на њему баш она песма коју сам слушао на емпетрију и то се разилазе свега пар секунди. Замислите моју неверу кацам извадио слушке, а песма се наставила. ЛоЛ

čudni su putevi Gospodnji

Jesu.
Evo nečega što se desilo mom ortaku, nije nešto neverovatno ali je za plakanje.
Bio pre nekog vremena na slavi u selu, i tu se zadesila drugarica njegove sestre ( inače jako dobra pička). On je imao dosta devojaka, iako nije lep, ali nije jebao. Elem, donese njima stric flašu domaće dušmanke, stuku to za jedno sat vremena, pa u krevet. On je prvo legao, i posle jedno 10 minuta dolazi ona, i uvaljuje se njemu. On na sedmom nebu, ne zna šta ga je snašlo. Taman kad je trebalo da krene u akciju, upada njegova sestra, baca ovu iz kreveta... Meni se plakalo kacam čuo

ja samo mogu reći da smo Sale snajper i ja u istom kolu imali 14 ogodaka na bingu, e sad eto toliko. Stvarno bilo samo 9 hiljada.
A meni se stalno dešava da ko god čuje da sam iz Šapca pita me za jednog ortaka iz srednje iz odeljenja. I neki iz Novog Sada, Požarevca, devojka iz Sutomora. Tako kada me neko pita da ne znaš možda... unapred već znam o kome je reč...

zavrsio ja srednju i kao svaki pravi crnogorac odlucio da odem u Bg da studiram. istrazio na netu otprilike sta mi treba od papira, kolko para, vidio adresu, datume upisa i sve ostalo.
bilo je cini mi se 5 dana fore za upis, zadnji dan bio srijeda do 14:00. iz nekog razloga ja odlucim da u utorak vece krenem za bg, javim se bratu od tetke kod kojeg je trebalo da ostanem tih nekoliko dana, dok se ne upisem i ne odradim prijemni i krenem polako.
sve super, sve ok, stignem ja u bg oko 6 ujutru (srijeda) odem do tetkinog stana, ispozdravljam se sa bratom i legnemo da spavamo.
ustajem ja u 11 budim brata, kao "ajmo covece, rok za upis mi je do 2", ustanemo i krenemo mi polako, adresa studentski trg br 5 (ili tako nesto), sve ok, on zna dje je to, dodjemo mi tamo, fino vidimo tablu na kojoj pise "studentski trg" i prvi broj je 7. onako zbunjeno, krenemo dalje, ono 9, 11 itd itd.... sad, ja seljak coek, sta ja znam, ali brat jednako zbunjen. blejimo tu desetak minuta, vrtimo se, ne kontamo o cemu se radi, meni dokurci, i pitam neku zenu, ona nam pokaze i mi odemo tamo.
usli u zgradu, pun kurac ljudi, nadjemo kao neku oglasnu tablu, i gledam sta sve treba, kaze izvod iz maticne knjige- imam, drzavljanstvo- imam, svedocanstva i diploma iz srednje- imam, slike-?? koji kurac??? kake slike sad? ufatila panika, ko se nadao da ce slike da mi trebaju, istrcavamo napolje, brat zove caleta da ga pita jel ima u blizini neki foto studio, dobijamo informaciju i trcimo do tamo. slikam se ja, zamolim ih da pozure, i oni nam rekose da dodjemo za pola sata. ok, mozemo da stignemo, nije kasno i mi odemo da pojedemo nesto u medjuvremenu.
posle pola sata dolazimo za slike, kad avaj (lolo) kazu da im se sjebao komp i ne mogu da odrade slike nikako. vrijeme tece a mi se ceskamo po glavi sta sad da radimo. ovi iz studija nam rekose da odemo u njihovu radnju na Terazijama (ako se dobro sjecam) i da ce da nam odrade odma, ne moram da cekam nista. jebiga, sta ces, kud ces, mi trk na Terazije, nadjemo radnju, odradimo slike i trk nazad. 10 do 2. opet ulazimo tamo nalazimo lika valjda iz studentske sluzbe, on nam kaze da odemo u amfiteatar i jos nam rece da MORA da se uplati 50 evra odma. moze kes? jok, mora u banku. neverica. sta cemo, brat uzima pare ide u banku da uplati, ja trcim do amfiteatra da ugrabim prije 2. nailazim na neki kao salter, neka vrlo uljudna gospoja mi rece da je ne prekidam dok telefonira i da sam nadjem amfiteatar. posto sam vrlo snalazljiv u prostoru, uspio sam da se orjentisem i da nadjem amfiteatar, ulecem unutra, proslo je 2, ovi se polako pakuju, reko sacekajte minut svega vam! ispostovase me gospodski moram da priznam, prihvatise da me upisu kao poslednjeg, sve bilo u redu osim sto mi jebene slike nisu uopste trebale. u medjuvremenu dolazi brat sa uplatnicom, predajem sve i srecan i laksi za 50 evra odlazim odatle.
posle 5 dana bio prijemni, posle 20tak sam saznao da nisam primljen lolo

Sedplas, ali šta je tu neverovatno? :)
Podsetio si me na dan kada sam ja predavala dokumenta koja sam u jednom trenutku ispustila na trotoar, da se lepo vijore na vetriću kraj neke bare. Niko ih nije zgazio, pokupio, nisu se ni zaprljala, a meni je trebalo sat vremena da primetim da mi nedostaju u ruci. To da umemo biti smotani nije ništa neverovatno.

jebemliga, meni je nevjerovatno koliki sam baksuz :)

Evo moj drugi splet:
Bas me htelo da polozim.
Prepisivao sam od drugovog druga ( drug je pao), odustao od toga i nisam ni znao da sam pozvan na usmeni posle nedelju dana. Cimer me zove da dodjem ranije u u Bg sa njim i ja jedva pristao. Kad smo dosli on otisao na fax i meni kaze pa ti si na spisku, doletim na usmeni (sat vremena kasnije) i tamo neki drugi profa. Na kraju me nesto pitao ja pojma nisam imao i lupetao neke formule, i gledao on papir " Lose je ovo, a i zakasnio si ,ne moze vise od 6" Ja: O.o Thank you Lord !

Krenem juce na posao, udjem u kola kad ono na suvozacevom sedistu stoji hedic mali. U super, pomislim ja, taman za posle posla. I tako ja vozim i mislim se sta cu za rizle. Stignem na posao, uzmem bluzu sa zadnje police, a ispod bluze rizle i pola pljuge za miks. A na poslu neki zastoj, ne radi se, moze da se izadje ranije. Mislim da sam taj dan bio kosmicki predodredjen da se naduvam. A?

Na klupi u tehničkoj školi u Obrenovcu ispisano FOREVER TUGENT! Splet neverovatnih okolnosti se odvio u glavi autora urezivanja ove krilatice! Kontam da je autor iz obližnjeg sela i da mu se fond reči iz engleskog svodi na cat, dog i pig, ali nije morao ovo napisati!

Gde je tu slucajnost i na sta je taj sto je pisao grafit mislio?

Danas igram pes, i uvati me deža vi, ali ne onaj klasični.
Dok je trajala akcija, tačno sam znao kako će se završiti.
Zašto se to dešava, ima li neko objašnjenje?

I mene zanima.

Vraćala sam se kući sa 2t punih torbi (usputna grande nabavka u hipremarketu, tašna, LT). Povadila sam sve iz gepeka, uredno složila i krenula da kačim preteške torbe na ramena. Nisam mogla da napravim ni dva koraka i morala sam da stanem presložim teret. Spopala me velika nervoza. Tog trenutka mi je ispao ključ od kola.
Sutradan zakasnim na posao jer nisam mogla da nađem ključ (u tom trenutku čvrsto verujem da se zagubio u stanu) pa sam koristila rezervni. Nakon 24 sata i kompletnog pretresa stana, svi shvatimo da je ključ izgubljen. Auto je parkiran ispred zgrade. Dvoljno je da "pošteni nalazač" prošeta krajem, uključuje alarm sa ključa, otvori auto koji ga "pozove" i ode svojim putem.
Elem, u međuvremenu naručim bravu (oko 32000 din) i zamenim auto sa rodbinom.
Trećeg dana me zaustavi prodavačica (butik u mojoj zgradi), pita me kako sada otvaram vrata....
O, kako sam joj bila zahvalna. Skoknem do stana, uzmem 30e (to je 10%) i odnesem joj....Ima još poštenog sveta.

У, сећам се да је била маса тих сцена, али је већина тешка за препричавање. Ево једна, најкраће :)

Другарица и ја имамо неки ретардирани поздрав, и практикујемо га само кад имамо живаца, и овај пут ниједној се није дало блејат на ћошку пола сата да се испоштује традиција, него се само поздравимо ударцем скупљене шаке о другу. И баш кад смо удариле, угаси се расвета у целој улици. Никад до тада се није угасило. И нас две утриповане, наравно, и након минут два приче о томе одлучимо да се званично растанемо и опет се ударимо и оно се упали.

Мислила сам о томе цео дан.

Obozavalac_fanova
U Tesli prvi čas kod Bore "snajpera" na rad "riblja kost" dobio dvojku iz prve!

Ovo je stvarno splet neverovatnih okolnosti. Radila 7 puta.