Ja bih potpisao ono što je lemaja prvo napisala - naročito deo o ugnjetavanima i političkoj korektnosti.
Sve ostalo što je napisala potpisujem. Vrlo mi je teško da stanem na stranu nekog ko nije u pravu, pa makar to bio i moj brat blizanac (kog nemam). Takođe ne ulazim u diskusije o stvarima u koje se ne razumem, odnosno o takvim stvarima često uopšte nemam mišljenje (jerbo nemam vremena ni da se bavim svim stvarima koje me zanimaju i u koje se iole razumem). Međutim, ako je u pitanju nešto što volim i u šta se razumem, vrlo teško ću odstupiti od svog mišljenja - no, tu često u pitanju uopšte nije mišljenje, nego činjenice (a to smo malo prevideli u toku teme). Naime, jedno je diskutovati o nečemu gde je sasvim jasno pitanje mišljenja (eto recimo Pekky pomenu Draganu Mirković, koju i ja mnogo volim - što zbog nostalgije, što zbog toga što je žena laf i po, a što i zbog pokojeg seljačkog gena u mojim urbanim venama kojih neću da se odreknem), a sasvim drugo kada neko želi da ima pravo na sopstveno mišljenje o nekim stvarima koje su stvar činjenice - o gramatici recimo, ili žanrovima u muzici, ili crkvenoj muzici, ili o matematici recimo (dakle, ne možeš da imaš sopstveno mišljenje o tome da li je 2+2=4 ili ne, osim ako ne govorimo o nekoj teorijskoj matematici o kojoj ljudi koji bi da imaju takva "mišljenja" često ni p od pojma nemaju), ili čemu već. Ljudi bi konstantno da im de dopušta pravo da, iako dana jednog nisu proveli obrazujući se za neku oblast (a kad kažem obrazujući se podrazumevam sve, a nipošto samo formalno obrazovanje, nego makar i čitanje neke stručne knjige na datu temu), raspravljaju s ljudima o stvarima kojima su ovi drugi ceo život posvetili i krvi propišali učeći sve što se u datoj oblasti učiti može (a da pritom nije pitanje mišljenja, kao što već rekoh). Dakle jedno je sopstveno mišljenje (sviđa mi se - ne sviđa mi se), a drugo su činjenice i najveći problem, i to na globalnom nivou, zbog sve rasprostranjenijeg virusa "političke korektnosti", jeste što intelektualno i emotivno inferiorne pičkice žele celom svetu da nametnu svoj pogled na svet, svoje slabosti i nedovršenosti i nesavršenosti, svoje paćeništvo što ne mogu da budu dobri (u ma čemu) kao neki drugi ljudi, svoju ograničenost, uskogrudost i netoleranciju, svoju mentalnu dioptriju, i što žele da naprave od sveta svet prosečnih, jednolikih, istomislećih ljudi, gde se svi jedni drugima smešimo kao supruge iz Stepforda i niko ne odskače od mase, jer ne, moraš da imaš u vidu komplekse "ugnjetavanih", iako ne smeš tako da ih nazoveš, moraš da im dopustiš da se uljuljkaju u konformizmu ideje da su jednaki s boljima (u ma čemu), da podjednako dobro znaju sve i da su savršeni takvi kakvi su. Da ne govorim kako se iza toga zapravo krije lenjost da naprosto sedneš, zagreješ stolicu i naučiš nešto o temu na koju bi da prozboriš koju.
