Borba za sopstveno mišljenje

Šta mislite o vašem mišljenju?

Da li podržavate slobodu izražavanja i borbu za stavove u koje verujete?
Da li nekad podržavate mišljenje neke osobe, iako znate da nije u pravu?
Šta to govori o vama?

Ukoliko se sa nekim svađate, oko stvari u koju niste potpuno sigurni (ili jeste), gde vas ta druga osoba baci u ponor gluposti i očaja, osporavanjem vašeg mišljenja u potpunosti kvalitetnim argumentima, da li i dalje nastavljate da se borite za to, kako bi ispali odlučni i privrženi svojim idejama, ili se povlačite i priznajete grešku?

Šta mislite, sa druge strane, o osobama koje se boje da iskažu svoje mišljenje (u daljem teksu - pičke. Bez ikakvih uvrede takvim osobama, ali ovaj izraz ih najbolje opisuje), jer se to neće nekome svideti, jer se boji se njihovih reči i argumenata više nego cigan komunalne policije, boji se autoriteta i povratnih komentara?

Ozbiljna tema, bez spema.

Ako nisi primetio, poslalo mi je 3 komada, pa sam krenuo da ih brišem, obrisavši i originalan.

Ja nemam svoje mišljenje. Uvek delim mišljenje sa jačim od sebe. U slučaju kad imam svoje mišljenje zadržim ga za sebe. Ali evo da podelim jedno mišljenje sa vama, pa ako se složite u redu, ako se ne složite prijavite me za spemovanje: Mislim da je ova tema ubedljivo najpromašenija na celom sajtu osim možda one za promociju defki što je zaključana posle uvodnog posta. Stefane, imaš ti mnogo boljih tema na ovom sajtu, nemoj se blamirati sa ovom.

Ovim putem se izvinjavam Pekiju za upućene uvrede i kačenje njegovih postova sa drugog sajta na ovu temu. Bio sam mlad i glup, neće se ponoviti.

ma bre dobra tema, al otišla u potpuno pogrešnom smeru...

Citat:ma bre dobra tema, al otišla u potpuno pogrešnom smeru...

Taj rad. Čekaj da dođu ozbiljniji ljudi, pa će se vratiti na pravi put.

To i rekoh - najpromašenija... mogla je biti odlična, ali je od starta nabudžena nekim animozitetom (jebote, koja velika reč), pa je otišla aus vinkle...

e pa to... nema veze, tebe papučar ionako žena ne bi pustila da pišeš a da prethodno ne pitaš nju ;)))))) :P

Ne mislim.Dakle...ja ne postojim?
Čekaj mal...PUF!
I tako je nestala i poslednja greška Vaseljene.

Citat:e pa to... nema veze, tebe papučar ionako žena ne bi pustila da pišeš a da prethodno ne pitaš nju ;)))))) :P

Ja u stvari i ne pišem, samo kucam ono što mi ona dozvoli da kucam ako je dobro raspoložena :)))

to! :D

Ja bih potpisao ono što je lemaja prvo napisala - naročito deo o ugnjetavanima i političkoj korektnosti.
Sve ostalo što je napisala potpisujem. Vrlo mi je teško da stanem na stranu nekog ko nije u pravu, pa makar to bio i moj brat blizanac (kog nemam). Takođe ne ulazim u diskusije o stvarima u koje se ne razumem, odnosno o takvim stvarima često uopšte nemam mišljenje (jerbo nemam vremena ni da se bavim svim stvarima koje me zanimaju i u koje se iole razumem). Međutim, ako je u pitanju nešto što volim i u šta se razumem, vrlo teško ću odstupiti od svog mišljenja - no, tu često u pitanju uopšte nije mišljenje, nego činjenice (a to smo malo prevideli u toku teme). Naime, jedno je diskutovati o nečemu gde je sasvim jasno pitanje mišljenja (eto recimo Pekky pomenu Draganu Mirković, koju i ja mnogo volim - što zbog nostalgije, što zbog toga što je žena laf i po, a što i zbog pokojeg seljačkog gena u mojim urbanim venama kojih neću da se odreknem), a sasvim drugo kada neko želi da ima pravo na sopstveno mišljenje o nekim stvarima koje su stvar činjenice - o gramatici recimo, ili žanrovima u muzici, ili crkvenoj muzici, ili o matematici recimo (dakle, ne možeš da imaš sopstveno mišljenje o tome da li je 2+2=4 ili ne, osim ako ne govorimo o nekoj teorijskoj matematici o kojoj ljudi koji bi da imaju takva "mišljenja" često ni p od pojma nemaju), ili čemu već. Ljudi bi konstantno da im de dopušta pravo da, iako dana jednog nisu proveli obrazujući se za neku oblast (a kad kažem obrazujući se podrazumevam sve, a nipošto samo formalno obrazovanje, nego makar i čitanje neke stručne knjige na datu temu), raspravljaju s ljudima o stvarima kojima su ovi drugi ceo život posvetili i krvi propišali učeći sve što se u datoj oblasti učiti može (a da pritom nije pitanje mišljenja, kao što već rekoh). Dakle jedno je sopstveno mišljenje (sviđa mi se - ne sviđa mi se), a drugo su činjenice i najveći problem, i to na globalnom nivou, zbog sve rasprostranjenijeg virusa "političke korektnosti", jeste što intelektualno i emotivno inferiorne pičkice žele celom svetu da nametnu svoj pogled na svet, svoje slabosti i nedovršenosti i nesavršenosti, svoje paćeništvo što ne mogu da budu dobri (u ma čemu) kao neki drugi ljudi, svoju ograničenost, uskogrudost i netoleranciju, svoju mentalnu dioptriju, i što žele da naprave od sveta svet prosečnih, jednolikih, istomislećih ljudi, gde se svi jedni drugima smešimo kao supruge iz Stepforda i niko ne odskače od mase, jer ne, moraš da imaš u vidu komplekse "ugnjetavanih", iako ne smeš tako da ih nazoveš, moraš da im dopustiš da se uljuljkaju u konformizmu ideje da su jednaki s boljima (u ma čemu), da podjednako dobro znaju sve i da su savršeni takvi kakvi su. Da ne govorim kako se iza toga zapravo krije lenjost da naprosto sedneš, zagreješ stolicu i naučiš nešto o temu na koju bi da prozboriš koju.

Sjajno.

Tanicu, objasnjavas :)

Uvek imam kontraargument i uvek sam u pravu. A akovidim da je u pravu iako se to dešava veoma retko, onda nastavljam da ga zajebavam, gotiva mi je kad se neko polomi da mi objasni nešto i gledam ga kako se nervira. Eto toliko.

Moram samo da dodam da naravno umem da priznam kada nisam u pravu (što je retkost ako je već pomenuti slučaj da je u pitanju nešto u šta se razumem i šta volim), ili, kada je onaj drugi slučaj posredi, da je stvar mišljenja, dopuštam da mi neko utiče na mišljenje, naročito ukoliko je to neko ko mi je blizak i/ili čije mišljenje inače cenim (a sve to svakako na osnovu iskustva u odnosu s tom osobom i na osnovu njenog ophođenja prema datoj stvari). Mislim da nije sramota pogrešiti, ne biti u pravu, NE ZNATI - jer ne možemo svi znati sve, niti uvek biti u pravu.

Ne odgovorih za ljude koji su "pičke". Ne volim takve ljude, no i sam imam određene granice i situacije kada ne mogu da iskažem mišljenje, tako da neki ekstreman slučaj i mogu da shvatim. Nije pak u redu kada je to standardno ponašanje. A postoji uvek i mogućnost - naročito za ljude poput mene, koji ne mogu da ćute - da kažemo svoje mišljenje, ali da ga prepakujemo i izograđujemo se tako da se suprotna strana (ona koju obično kritikujemo, jerbo u drugim slučajevima svakako nemamo inhibiciju spram iskazivanja mišljenja) nikako ne može naljutiti. Al' dobro, ni to ne ume svako.

vrlo cenim ljude koji s vremena na vreme preispituju svoje stavove, to i sama radim. ali ne u tolikoj meri da bi se okarakterisalo kao "kako vetar duva". trudim se da razmišljam logički tako da sam uglavnom u pravu, ali se ne eksponiram. često prećutim nečije beljezganje jer sa nekim ljudima ne vredi ulaziti u rasprave, onima koji su toliko tvrdoglavi da ne dopuštaju da ih razuveriš. čak mogu reći da sam i velika pička kad su ove stvari u pitanju, nedavno sam danima slušala jednu prijateljicu kako mi je ispirala mozak nekim nebulozama o natprirodnim stvarima, prosto nisam imala srca da joj kvarim iluziju. čak i kada sam primetila da brka pojmove i da je kontradiktorna, ja sam joj klimala glavom jer je sklona da se naljuti ako joj se ukaže da greši.

Citat:a, ja sam joj klimala glavom jer je sklona da se naljuti ako joj se ukaže da greši.

Bas si prijatelj, ubilo se.

hmm, da je znaš verovatno bi slično postupila.

Tesko, tasmanijska. Kad mislim da mi prijatelj jede govna ili pravi zestoko sranje kazem mu to, pa makar poludeo od muke, a ponekad i poludi.