Вукајлијина библиотека

Ово је тема за књижевне сладокусце, за дискусије о поезији и прози, омиљеним књигама, песницима и цитате из песама, драма, романа... шта бисте волели да прочитате, коју бисте књигу препоручили? Које писце волите а које не подносите и зашто? Напишите омиљену реченицу или стих... свему је томе намењена ова тема.

Ево мали допринос од мене за почетак.
Нервозни отац војника, Благоје, у кафани на пристаништу који чека лађу и повратак сина за кога зна да је рањен... док седи са капетаном, његов страх се пробија кроз детаље које примећује и његово упорно започињање разговора:

"...Насред среде стајаше једна дрвена столица са сламним седиштем и сломљеном и тако живописно испруженом ногом као да хоће да се фотографише...
...
Благоје склони најпре ону столицу, псујући "што ће ово чудо овде", седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и погледа по столу, хтевши се налактити. Али се одједанпут, трже видећи по столу грдну, црвенкасту масну мрљу...
...
- Јесте ли видели онога с ногом?
- Кога с ногом?
- Та онога без ноге?
- Кога без ноге?
- Та онога са штаком?
- Кога са штаком?
- Са штаком! Онога што су му доктори одсекли ногу!
- А што су му одсекли?
- Па, кажу, хтео је да умре од ране што је добио на Јавору, па му онда одсекли ногу, па сад иде без ноге... Зар ви не знате онога с ногом?
- Не знам - рече капетан - нисам га видео.
- Па све проси пред црквом!
- Хм!
- Ух, Боже! - Благоје се стресе. - Овакав бадрљак амо! Боље би му било сто пута да је умро! А он ништа - жив! Па још пуши! Ништа му, каже, не шкоди!
- Па дабогме!
- Само то ми се не допада што проси."

Мало касније, слика његовог сина:
"Војник се захваљиваше непрестано са: "хвала, браћо!, хвала, браћо!", али му глас постајаше све више и више загушљив. Те две речи почеше добијати одсудан ритам, као у слепаца на вашару, и он као да сад први пут осети са свом снагом непоколебљивог уверења да је богаљ и просјак."

Лаза Лазаревић, "Све ће то народ позлатити"

podržavam temu, i aplaudiram za lazu, i po meni, najbolju njegovu pripovetku.

dok se ne ne oslobodim obaveza malo, evo jedan jednog manj-više kvouta, čarlija kofmana. upotrebljeno je u filmu večni sjaj besprekornog uma.

"Constantly talking isn't necessarily communicating".

Хвала Сурови :)
Ево одломака из моје омиљене песме од Бранка Миљковића:

Поезију ће сви писати

сан је давна и заборављена истина
коју више нико не уме да провери
(...)
они који одбијају да преживе љубав
и љубавници који враћају време уназад
врт чије мирисе земља не препознаје
и земља која остаје верна смрти
јер свет овај сунцу није једина брига
(...)
ја прихватам велику мисао будућих поетика:
један несрећан човек не може бити песник
ја примам на себе осуду пропевале гомиле:
ко не уме да слуша песму слушаће олују

али:

хоће ли слобода умети да пева
као што су сужњи певали о њој

"Ne reflektuje se sunce u barici nego barica u suncu, tako da u životu nema razloga za brigu".

i

"Otkrovenje bilo koje dubine i širine če se neizbežno svesti na reči. A reči će se svesti na sebe".

(mislim da je autor oba Viktor Peljevin, zaboravio sam da zapišem odakle sam prepisivao kada sam beležio :p)

Da Branko je faca,čudi mi da nije iskorišćen politički ranijih godina s obzirom na snažne indicije da su ga ubili Hrvati...jes da nije bio čist al je stvarao finu poeziju..
Evo malo preporuka i od vukajlijinog pisara:
-Pekić Besnilo
-Dragoljub Mihailović-sve
-Rani Manika Mati pirinča
Amin Maluf Krstaški ratovi u očima Arapa i Leon Afrikanac
i moja najveća ljubav SF
-Rodžer Želazni-Hronike Ambera,Gospodar svetlosti,Stvorenja svetlosti i tame
-Stiven King-sve (mada on nije baš sf al ima elemenata)

"Stopedeset holjada rubalja i nula-nula kopejki..!" Ostap-Sulejman-Berta-Marija-Benderbej,sin turskog podanika,u "Dvanaest stolica" Ilje Iljfa i Jevgenija Petrova... :-)))

Moj predlog svakome!

2 Гвозденовић: не знам јеси ли приметио стих који је исти код Бијелог Дугмета ("ко не слуша песму слушаће олују")
Што се тиче Хрвата, не верујем. Ипак је Миљковић помало изданак тзв. "уклетих песника". Ја мислим да се он ипак сам убио. То јест, како је волео да каже, убила га је прејака реч.

Da,da moćan stih...iako sam u fazonu Zvezda,Srbija nikad Jugoslavija ta pesma je dobra poprilično i zbog tog stiha.
A što se tiče ubistva tu cenim 60:40 u korist samoubistva...grana na kojoj je nadjen je bila preslaba da se na njoj obesi odrastao čovek a opet ceo njegov život je klizio ka samoubistvu duže vreme.Naravno istrage nije bilo,niti je smelo da je bude...

Bravo damo od ukusa. Miljković je jedan od mojih omiljenih pesnika, jer me kao i njega fascinira vatra. Pravi heraklitovac. Ko god pročita njegovu zbirku " Vatra i ništa" neće ostati ravnodušan. Lično smatram predivnom njegovu pesmu " Uzalud je budim". I ne mislim da SE SAM UBIO. Mada imao je razloga, jer je bio istinski genije, a oni ionako ne pripadaju ovim zemaljskim svetovima, već nebeskom Parnasu.A žao mi je čoveka, kako da ne žališ onog ko se odrekne svoje poezije?

Lorka je jedan od mojih miljenika, a ne jednom sam uz vino recitovala " Nevernu ženu", uz pivo idu neke druge stvari : )

" I odvedoh je ja na reku
misleči da devojka je,
al udata ona beše

Svetog Jaga noć bejaše,
fenjeri su gasili se,
svici počeli da svetle.
Kraj poslednjih gradskih kuća
dodirnuh joj grudi snene
i one sr rascvetaše ko zumbula lati nežne "... dalje je malo toplije, pa se odavde zviždi.... i da, ovu pesmu muškarci generalno rado slušaju i uvek se isplati deklamovati je : )))

Еротска поезија... да узвратим комплимент, браво за нашу даму која донесе освежење свакој теми. :)
Јооој, "Узалуд је будим"... :сече вене:
***
Од романа, посебно су ми драги "Процес" и "Сеобе". Вама?
Обећавам себи да ћу прочитати Фокнеров "Крик и бес", и никако :)
Је л то читао неко од вас?

Heraklitovci svih zemalja, ujedinite se! (i da onda izgorimo svi đuture :) )

Gospodža je izgleda blesava k'o i ja...i ona voli Kafku :-).

ljudi gde mogu nabaviti knjigu Zajedno sami,pisac je Marko Selic...nema gde je nisam trazio u Banja Luci al niko je nema... zna li ko gde ima i kako bi mogao doci donje...

a sto se tice preporuke ...moj savet je da procitate knjigu Ognjena kapija svi kazu da je knjiga vrhunska...ja je jos nisam procitao ali iz price mi se svidela kao i sam atematika...knjiga je o spartancima i bitke kod termopilskog klanca...

i jos jedan bestseler Zelena milja...toliko...

Пошто је "Страдање Исусово" стар филм, измодела Библија, па је Спарта ин... :)
Ко је писао Зелену миљу? Чула сам то негде, нешто ми познато.

Stiven King...mlogo moderno za moj pojam,ili sam samo sviknut na mrtve pisce,haha

Ognjena kapija je fantastična knjiga i ja dodajem preporuku.Proces sam stvarno probao da pročitam ali nisam uspeo.A kakav su nam kurac uvalili gospodžo na prijemnom iz srpskog...Milovan Glišić Glava šećera bilo za prepoznavanje i kako se zvao ćale od braće Karamazovih....e i da te pitam jel su u Na Drini ćuprija Alihodžu zakucali za uvo i jel Ismena Antigonina sestra?

Za uvo...pa ga Honvedi otkačili... :-)

Merci beaucoup, site se iskomplimentirasmo : ), ali sličan se sličnom, tj. u ovom slučaju sličnoj raduje, pa što da prećutimo. Evo i kod proze se složismo.
Jedno vreme sam čak iznad pisaćeg stola imala Kafkin poster, a ne da je bio ružan i klempav, ali što rekao onaj: da su ti moje oči da ga vidiš, odnosno u slučaju onog -je vidiš. Kad god imam posla sa administracijom setim se njegovog " Zamka" i teze da nikog nema na vrhu piramide, samo se vrtiš u krug ko magare u gumnu, vezanih očiju. Opet, kad pogledam naše, a i međunarodno pravo, pomislim na " Proces" i stoga smatram, Gvozdenoviću, da je za tebe kao našeg budućeg sudiju bitno da savladaš ovo štivo i to krunišeš jednom od svojih maestralnih definicija : )
Crnjanskog obožavam i kao pesnika filozofa -sumatristu ( Možda niste znali, ali njegova pesma " Lament nad Beogradom" proglašena je za najlepšu pesmu srpske lirske poezije XX veka.),i kao prozaistu, mada od " Seoba" mi je draži " Dnevnik Čarnojevića", te samo za našeg psihonautičara-heraklitovca ( priča se da gaji zelenu travu doma svoga)citat iz ove knjige : " Pušiti, dragi moj, to znači sedeti na oblaku i smeškati se na zemlju." : )
A za kraj da i ja dam preporuku: G. G. Markes, " 100 godina samoće";
O. Pamuk " Zovem se crveno" i " Ukroćena goropad", čika Vilijem : )

Odlomak moje omiljene pjesme Djure Jaksica:

"PONOC"

(...)
Po tamnom krilu nema ponoci
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pucini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Mozda to dusi zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, mozda, dalje putuje,
Da moju kletvu vise ne cuje?
Pa zvezde placu, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vise ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
(...)
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtase grudi,
Mnogo mi srca cepase ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo gresio
I s hladnom smrcu sebe tesio;
Mnogu sam gorku casu popio,
Mnogi sam komad suzom topio...
O, majko, majko| O, mila seni|
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video|...
(...)
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laz se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo sluzi,
A nevera se sa njima druzi...
O, majko, majko, svet je pakostan -
Zivot je, majko, vrlo zalostan...
. . . . . . . . . . . . . . . .

Moja preporuka: "Ostrvo Elis"- Fred M. Steward

Е дивно :) И ја волим Јакшића, мислим да је неправедно занемарен. Стигло се донекле са анализирањем његове поезије и то је то... даље ни макац... а има ту много више...

"Greske ne postoje. Sve stvari koje nam se desavaju nuzne su i sami ih prouzrokujemo. Ma kako neprijatne ponekad bile, uvek nas necemu nauce; ma koji korak da napravimo,nuzan je jer nas vodi ka odradistu koje smo sami izabrali."
-Ricard Bah, "Most preko vecnosti"

"...-Sta cete - poceh tada okolisati pred tom drugom devojkom - covek vam je kao glavica crnog luka. Uvek pod jednom ljuskom naidje druga; ljustite i ocekujete bog zna sta, a kad dodjete do kraja, na dnu ne nadjete nista. Ama bas nista.
Devojka me je posmatrala netremice svojim zelenim ocima sto lebde u nekoj kisi i rekla dubokim promuklim glasom:
-Nista? Kazete nista. Luk i voda. A suze? Sta je sa suzama? Suze ste zaboravili, moj gospodine"
M. Pavic, Predeo slikan cajem

Ne znam koliko je ljudima kod nas poznata grcka knjizevnost ali bi mi bilo veoma drago da nekoga upoznam sa nekoliko imena cija rec meni mnogo znaci. Jedan od njih je Konstantin Kavafis, cija je i ova pesma Grad. Imala sam srecu da na fakultetu (katedra za neohelenistiku) slusam predavanja o grckim pesnicima i prozaistima, pa cu se potruditi da ostavim i na ovom forumu po neki stih ili recenicu.
GRAD
Kažeš: "Otići ću u u drugu zemlju, otići ću do drugog mora.
Naći će se neki drugi, za mene bolji grad.
Unapred je osuđen ovde i potkopan svaki moj rad.
I srce mi je - kao mrtvac - zakopano tu.
Dokle će u ovoj tmini čamiti moj um?
Kud god da okrenem oči, kud kod da pogled svinem,
vidim samo svog života crne ruševine,
jer sam prošao tolike godine, šćerdao i upropastio."
Nećeš naći drugu zemlju, nećeš naći drugog mora.
Ovaj grad će te pratiti. Po istim ćeš ulicama ići.
U istom će te susedstvu i starost tvoja stići:
i u istim ovim kućama ćeš osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Za neko drugo mesto - nemoj se nadati -
nema za tebe broda, nema puta.
Kao što si svoj život šćerdao iz ovog kuta,
tako si ga na celoj kugli zemaljskoj upropastio.,,

GRAD me je dirljivo podsetio na moju bivšu profesorku srpskog jezika i sadašnju moju prijateljicu. Ona čitav život sanja jedan grad... san je bukvalno progoni. Kada je opisala to arhitekti, objasnio joj je da je to Aleksandrija...
Divna pesma.

Mene Iskrena pesma nervira, napisala sam i parodiju ali neću na ovoj temi... :)

Da, surova je Iskrena pesma...Moze se gledati iz puno uglova, slazem se, ali zar tako cesto u drugima ne volimo upravo sami sebe?:)

Setimo se Price o Narcisu Oskara Vajlda....
...kada je Narcis umro,dosle su sumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krčag slanih suza.
- Zasto plačeš? - upitaše šumske nimfe.
- Plačem za Narcisom - reče jezero.
- Ah, nimalo nas ne čudi što plačeš zbog Narcisa - nastaviše one. I pored toga što smo mi sve stalno trčale za njim po šumi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.
- Pa zar je Narcis bio lep? upita jezero.
- A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna? - odgovoriše iznanađene nimfe.
-Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je za trenutak zaćutalo. najzad, reče:
- Ja plačem za Narcisom, ali nikad nisam primetilo da je Narcis lep. Oplakujem Narcisa zato što sam uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dubini njegovih očiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.

Da, lepa priča :)

Dođi i na čet, btw, nema te a ovih dana je uglavnom fina ekipa :)

evo moje omiljene pesme procitajte je i pripremite maramice vi sa malo izrazajnijim emocijama...

Zivim u senci senke tvoje senke... i znam da znas:
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukcije ne umem
ne razumem, ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim...
To nije osmeh - to je grc. Ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani, za tebe - za mene skice,
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice...
Znam da znas. Jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci
praznim danima. Nestajes. I prica odavno nije fer:
lepotica i zver - suvise razno. Sve je prazno.
Prazno je zarazno. Neprolazno.
Vracam se njima - zar mislis da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega sve one nemaju cak ni ime...
...samo te oci posecene vetrom koje sjaje bas kao i moje
- znam da znas, al ne vidis i ne cujes, i ne znas koje
male stvari se broje... i dok porazi se roje,
plasim se da priznam da postojis, rane gnoje... i da mi falis...
Fale mi dodiri, fale mi reci, fali mi osmeh
fali mi lice, fale mi lazi, fale sitnice
- dosta krivice! Ptice selice nestaju...
Ja ostajem i svi ti pogledi me plase:
prokleti srecni zagrljeni ljudi! ...te uloge su bile nase...
Samo moje i tvoje! A gde smo sad? Gledaj u mene! Nema mene...
samo sene uspomene... samo tragovi...
Koliko dobijes, toliko das. Ti nisi smela... znam da znas...
...znam da znas...znam da znas...

Refren:
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
...i reci, sta je to ponos, sta je to sram? Ne zelim da znam!
...i kad se svet srusi, na starom mestu bicu sam...

Sve suze sveta sprala je kisa. Na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laz
I vratio se svojim starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece.
I dan je taj sto me vara, plavetnilo neba misli skrece.
...a onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag - a znam:
sve je nista, slomicu kazaljke, vreme ce stati,
kosmos ce cekati! ...da samo umem da te vratim!!!
Trazim te, sanjam te pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...
Cutim jer znam da znas. Uvek si znala i uvek znas! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na cemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to sto jesi, tu gde si ... sta god da se desi,
ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis a mrzis, kad mrzis a volis
i lomis se da izdrzis...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... mozda jednom nadjes me, tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali sresces samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe.