Atomsko skloniste - Oni sto dolaze za nama Oni što dolaze za nama, Imat će samo Betonirane pejzaže, Nosit će na glavi Zelene kape i šešire, A iz očiju Cvjetovi će da im vire.
Oni što dolaze za nama, Slušat će samo Cvrkut plastičnih ptica, Imat će u osmijeh, U osmijeh, namještena lica. Oni što dolaze za nama, Imat će sterilizirane osjećaje Bez klica.
Oni što dolaze za nama, Imat će i u WC-u, I u WC-u, televiziju. Sklapat će prijateljstva Putem kućnog kompjutera. Oni što dolaze za nama, Umjesto šljivovice Ispijat će čaše etera.
"Prijehavsi u Zagreb, zadovoljstva svega rad na djevojku iz Hrvaca naletio sam tad strijele mocne ljubavi pomracile mi um na usne vrele visnje, nagonile na blud
Razmazio sam dragu, dao sam joj sve kad eno nje na drugome, e tu bijes me obuze obezvrijedila mi logiku, oskvrnula mi trud bez milosti me kurva nasukala na sprud
Rijec, dvije u hladu borova, na kvarni vlaski ptih razgovara sa bludnicom, i nije neki cin no ono sto sam nacuo, sledilo me svog tek izdala me mala, draga srcu mom
Izgubio sam glavu, potegao noz trg'o ga za kragnu, isjek'o ga skroz vodjen slijepim bezumljem, sludio me bol tek nije kuja zalud draga srcu mom
Rijesio da se branim, da objasnim svoj grijeh darovali mi robiju, a nadu ni za tren pa iako me proklela, razorila mi dom jos volim malu bestiju, dragu srcu mom.."
Kada ugledam svet što ga nose reči tvoje, i sve one stvari samo tebi što postoje, tako razbacane svuda, trag svega što si bila, bez reda i smisla, tvoju gomilu debila, sve one što ti nude uvek rado igru novu što prijatelji tvoji rado kažu da se zovu što svaki tvoj pad sebi beleže ko uspon, i svaki tvoj porok, kao skor, zar ne vidiš to života nije boja prava, to na vrhu igle samo sam đavo spava, ne budi ga, pusti ga, zaboravi, al reči uzalud su, ti vraga nosiš u glavi reci kako je tamo kada sve stane reci kako je tamo sa druge strane, reci mi kad zakoračish preko, da l' je lepo biti neko jedan um daleko, reci mi kad zakoračiš preko, da l' je lepo biti neko jedan um daleko, reci mi dal je lepo biti neko jedan um daleko reci mi kad zakoračiš preko, da l' je lepo biti neko jedan um daleko, reci mi da l' je lepo biti neko jedan um daleko Misliš pobeći što dalje kuda pogled samo ide, ali oči milosti nemaju, kad ih zatvoriš sve vide, želiš biti neko drugi bolje vrati se sebi i u gomili si sama nema nikog u tebi, reci kakav je osećaj izgubiti sve, i kada prošlost je sva ono par minuta pre, kada pređeš crtu iza ogledala u zemlji za Alise, gde milion je budala, kada odeš verna sebi da pronađeš stazu neku svoju samo svoju, na dnu ambisa oazu, hajde reci kako je živeti u laži, reci koje su boje svi u magli pejzaži i da li tamo bar postojiš sa druge strane, kako izgleda tamo kada sve stane, hajde reci da l' je lepo biti neko jedan um daleko, reci mi kad zakoračiš preko, da l' je lepo biti neko jedan um daleko, reci mi da l' je lepo biti neko jedan um daleko reci mi kad zakoračiš preko, da l' je lepo biti neko jedan um daleko, reci mi da l' je lepo biti neko jedan um daleko. Znam da života tvog je moto: sam do poslednjeg daha znam koliko je visoka i tvoja kula od praha, znam i gde si kada želiš sebi svet neki bolji, znam i mesto gde je uvek i sve po tvojoj volji, ali život nije život kad u njemu sve je lako, redak je to slučaj stvari retko idu tako, nema sporednog puta,nema nazad sve to znam, znaj, nebo je nad glavom nešto donosi ga grad svud je beo trag ispred tebe je zar ne, šta ce biti na njemu sad na tebi je sve, al' ti to ne vidiš znam jedan um tamo preko, sve što želiš a to je suviše daleko, Pejzaži u magli, a to je suviše daleko, Pejzaži u magli, a to je suviše daleko, Pejzaži u magli, a to je suviše daleko, a to je suviše daleko reci mi kad zakoračiš preko, da l' je lepo biti neko jedan um daleko, reci mi da l' je lepo biti neko jedan um daleko reci mi kad zakoračiš preko, da l' je lepo biti neko jedan um daleko, reci mi dal je lepo biti neko jedan um daleko jedan um daleko jedan um daleko jedan um daleko jedan um daleko jedan um daleko
