Najbolesniji snovi

usred mrklog mraka vozim kola(iako ne znam da vozim) sa sinom malim (iako nemam dete) stajem na rampi nekoj,nigde nikoga okolo...tu su sve neke kutije ogromne,kad god se priblizim nekoj cuje se na radiju neka bolesna spika...cekam da se rampa otvori,a izlaze 20 i nesto zutaca jebenih,onih ludih,oko njih sve mutno,nesto me psihopatski zajebavaju,ja krenem da vozim,sledeca scena vozim 2 na sat ovi bajsevima oko mene,smeju mi se,idu ispred mene samo da bi me zajebavali,jer ce me ionako uhvatiti,ja to iskoristim,skrenem levo i pravac u neku sumu,a glasovi njihovog bolesnog smejanja me nisu napustili,a i oni sami su mi se pridruzili za fazon 2 sekunde...rovarim po onoj sumi oni se okolo voze bajsevima i smeju se...onda sam se probudio,dobro je xD...ne zelim da znam kako bi se nastavio taj san xD

Ja redovno sanjam kako mi otpada kurac sam od sebe u reku i ja kao pokusavam da ga uhvatim al reka brzo tece pa nemogu da doplivam do njega... nocna mora jebo te...

Jednom sam sanjao da jebem jednu do jaja picku.

Sanjao da trpam Sergeja Trifunovija u rč.... END OF DISKAŠN

Sanjao sam da letim kao Supermen, sa sve onom pesnicom ispred sebe. Kao jure me neki mafijaši i ja na vrhu zgrade, sa nekom zgodnom plavušom. I ja nju za ruku i skočim sa zgrade i krenem da padam i stavim ruku ispred sebe i počnem da letim. Mnogo dobar san bio kad sam se probudio.

Vozim se ja tako kolima sa nekim likovima, ne mogu da se setim ko je sve sedeo, ali znam da je vozač bio Milić Vukašinović. Psuje ti on ostale vozače koji ga zaobilaze kad u jednom od automobila neke mafijoze, izvade likovi puške kroz prozor. Ovaj neki fazon:http://x.vukajlija.com/var/uploads/reactions/201208/17833/rudedrivers.gif
I tu Milić pokaže svoje umeće u vožnji i skrene u neku ulicu. Mi se zavučemo u neku kuću, ali ne da vrag, nađu nas neki cigani koji su izgleda bili plaćeni da nas ubiju, ja sam u tom trenutku(pre no što su oni ušli) izašao da proverim nešto i sasavim slučajno našao pumparicu, ugledam ti ja cigane, pardon, drugove rome kako pokušavaju da uđu i tu krene masovno rokanje. Prvom raznesem glavu, i onda ovi moji izađu, pobijemo sve drugove rome i to na najbrutalnije načine, pokupimo svo oružije od njih i nije prošlo ni minut kad nailaze drugi plaćenići, leti krv i metkovi na sve strane, lete delovi tela i mi ih na kraju sve poubijamo. Na kraju ja i Milić odličimo da pobegnemo sa mesta zločina i upitismo se ka ne poznatim predelima naših puteva.
Inače, ja često sanjam pucnjavu, krv, odsečene glave, tako da to ne smatram bolesnim, ali kad sanjam Milića znam da nisam imao normalan san.

Setim se upravo šta sam sanjao sinoć, a bio baš dobar san, triler s elementima horora. Šteta što se ne sećam detalja, a nije ni čudo, trajao ful 90 minuta, ni da sam platio ulaznicu ne bi mi bilo žao.
Radilo se nešto kao o nekim implatima koje izvesni tajanstveni, moguće i neljudski likovi ugrađuju ljudima (ne na čmar) kako bi ih posle daljinski kontrolisali kao zombije. Bilo akcije, nenadanih obrta, ne znaš ko je zombi, ne znaš kome da veruješ, na sve strane vladini agenti i nevladine organizacije, paravojne formacije, špijuni iz vatikana koji ispituju da nije sotona slučajno umešan, mal nije bio i koštunice mačor. A i dobro snimano jebemmulebac, malo iz prvog lica, malo iz trećeg, pa malo dramski kadrovi, ma ful doživljaj.
Kraj je osobito bio upečatljiv, iako pomalo kliše. Širokougaoni kadar na rasplet situacije kad odjednom podiže mi se ruka, a znam da je nisam ja podigao.
The End.

Sanjam da jebem i jebem i jebem. a sve zgzuza. Onda se ona okrene, kad ono... ŠIMEJL

Није баш болестан али је јебено чудан и никада нећу схватити шта се заправо десило...

Елем, ја као сањао ја сам овим одељењем из гимназије. Ми отишли негде на неку као екскурзију. Не знам тачно где, али је била нека мрачна лука. И као ми тамо једно вече пили ко мазге и ујутру се пробудимо у неком спортском центру. Ја као преспавао у неком срању где стоје лопте за баскет. Онда се сви ту налазимо како се ко пробуди, а само нема мог најбољег ортака из одељења. У једном тренутку улази група људи на челу са мојом немицом (висока скоро два метра, плавка - бундеслига јебачица укратко). И она пита на свом краљевачком нагласку "Шта се овде дешава?" а ја долазим до ње и ко из пушке "Дојче опера."
И онда се пробудим.

Кад сам се пробудио толико ми је све то било чудно да сам запамтио сан, што се ретко дешава. Онда сам се сетио се Дојче опера спомиње у Великом рату од Гаталице који сад читам али ми ипак није јасан контекст свега тога...

Ja sam sanjao jedan žešće blesav san. Kao, dobijem ja neki tumor na nozi i meni je amputiraju. Onda ja sa ortakom napravimo neki vremeplov, koji vraća samo svest sa svima znanjima i sećanjima natrag u vreme. I vratimo se mi dve godine unazad. Ja opet idem u gimnaziju, u srednju muzičku, itd. Uglavnom, ja počnem da sređujem stvari. Diplomiram u muzičkoj, pokidam gimnaziju, sredim to sa nogom, otkačim devojku na koju sam se ložio itd. Uglavnom, bilo mi baš žao kad sam se probudio.

Дакле, будим се ја(у сну) и сконтам да је један лик који је добар, али никад с њим нисам проговорио више од 3 реченице, умро. И ту се ја истрипујем размишљам шта му се десило, и зовем девојку на телефон(његова најбоља другарица) да је питам шта се десило, али она није доступна. И ту се ја истрипујем, и следећа сцена ја идем кроз Келн заједно са водитељем хрватске верзије атлас свет на длану, и он ми показује знаменитости, били и плакати неког циркуса свуда по зидовима. Следећа сцена, излазимо из Келна и пењемо се на неку планинчугу која је онако од растресите земље направљена, и кад дођемо до врха сконтамо да је то вулкан и тамо налећемо на лика који је бацио оног лика у лаву, и потучемо се трт мрт бацим ја њега у лаву. Онда се враћамо кући и налећем на оног лика који је умро и због којег сам све ово радио и он ми детаљно објашњава како га је овај бацио и како је он после тога васкрсао. И на крају све то причам његовој најбољој другарици преко фејса, и она ми каже ''Опуштено, хоће он тако некад''.
Да га јебеш...

kako serete

svi zaborave san dok se probude a vi se sjećate geoloških osobina područje kojeg ste sanjali

odeš u keln, potučeš se na smrt sa nekim likom i baciš ga u lavu i ona ti kaže "opušteno, oće to nekad" kurva....

odeš u keln, potučeš se na smrt sa nekim likom i baciš ga u lavu i ona ti kaže "opušteno, oće to nekad" kurva....

Јок, него каже да овом лику што је умро па васкрсо није био први пут да ради тако нешто. Углавном од тад га један број људи зове Феникс.

svi zaborave san dok se probude a vi se sjećate geoloških osobina područje kojeg ste sanjali

Сећам се зато што ми је било тешко да се попнем пошто ми се земља крунила под ногама. Ко огроман кртичњак.

Lažeš

tom nikolić u snu meni kaže, polucitiram:

''zbog nje sam moro da odem iz SRS, da sam ostao, napustila bi me žena i pukla bi bruka. to je tip žene koji nikako nemoj da ženiš, nemoj ni da šetaš ni da budeš viđen s njom. Ali vredi ipak opaliti takvu pa sve i da rizikuješ brak s evom mendez. ovo ti pričam u poverenju, mojne širiš dalje''.

http://www.dodaj.rs/f/1P/6o/15obybII/560523207567142706553899.jpg

Mislim da više nisu bolesni snovi, nego ja...

Bio je pre ovoga neki manje bolestan san i utopio se u jedan koji sanjam već nekoliko dana. Izlazim na ulici, kod potoka kod mene u kraju i vidim na nebu to neko biće sa glavom muve nekom trouglastim rogom na sredini glave znači ne čelo, jer nema čelo, samo oči i telom onog dinosaurusa što je znao da leti, jebem li ga sad kako se zove mrzi me da guglam. Elem, lete tako dva komada toga okolo i jebu se u vazduhu i ja sad nekako tu saznam za informaciju da ljudi pričaju kako su to najdivnija bića ikada, ali sam ja sin šejtanov i neću im dozvoliti da to budu. Skočim u vis i počninjem sa svojim letom i dranjem: JA SAM NAJDIVNIJE BIĆE KOJE POSTOJI!!! Počnem da ih jurim da ih ubijem valjda, ali se njihove glave pretvore u glave divljih svinja i postaju mnogo veći, a ja se tu userem.
Prolećem iznad moje gajbe i dalje vičem: JA SAM DIVNIJE BIĆE OD VAS!!! a keva mi bleji na terasi, maše i dere mi se: 'Ajde Damjane, ručaaak!!!
Ja iskuliram i nastavim malo dalje, izgubim kontrolu nad sobom i padnem u neko dvorište i jedno od tih bića, sleće i pretvara se u vuka, belog, prelepog da se usereš u gaće kakav osmeh ima lolo, a ja opet: JA SAM DIVNIJE BIĆE OD VAS!!!
A vuk mi kaže: Ti divnije biće? Izgledaš k'o čovek, mogu da se gladim da ćeš imati isti izraz lica i čkiljave oči kao prase kad te budem preklao zubima.

Al' kako počne da mi grize vrat, ja se probudim jer golica previše i iznerviram se, jer uvek imam osećaj da nešto znači to i da će imati nešto da kaže kad me bude preklao.

Ne seri da se zoveš Damjan?

хахахахха
то је најболеснији део приче

snovi su simbolika matori...mislio si da drkas najbolje,a onda se pojavio roso i reko da drka bolje xD

Ne seri da se zoveš Damjan?

A šejtanov sin u snu

росо је савршеније биће лоло

Сањао да јебем неку циганку у дупе у лављем кавезу и то траје и траје и траје... И на крају као све супер и то вече сазнам да је та циганка умрла од напора.

Ужас...

Sanjao sam pre neku noć da je tokom pedesetih godina prošlog veka postojao garage bend koji je 1957. iskomponovao i napisao ceo Metalikin Black Album, koji je Metalika samo zdipila trideset godina kasnije. Mnogo dobar san, pogotovo scena kad u nekoj garaži, taj bend sa frizurama kao Bitlsi i u smokinzima sviraju Enter Sandman.

Sanjao sam da imam jahtu i boli me kurac

Uuu, ja sam ovo sanjala kao klinka, i to nekoliko puta. Sedmogodisnja ja sedim sa najboljim ortakom i ortakinjom kod moje mame na poslu, ali mi kao sedimo iza neke zlatne zavese i cekamo je. Odjednom se tu pojavljuju neke devojcice koje su tad bile drugi razred (ja sam bila prvi) kojih sam se ja jako plasila IRL i jedna od njih vadi onu vazdusnu dvocevku i puca u moju mamu. Odjednom se scena menja, nas troje (ja, ortak i ortakinja) sedimo na krovu solitera, tj kao na nekoj terasi na krovu, na podu, a moja mama sedi na stolici, okrenuta ledjima ka ogradi i cita nam neku pricu. I u jednom trenutku samo zabaci glavu preko ograde i glava joj se raspadne i padne dole i ona ostane tako da sedi bez glave.
I jedno 3-4 puta sam imala ovakav identican san.

pisao enemiju jutros, pa eo i ovde

matori, sanjam kako me voziš na adu, ali ne na vos, kao idemo da se kupamo, stižemo na Adu, a umesto bova gde je ograničenje, stoje brate ograde 7 metara visoke fazon, izlazimo iz kola, nađemo mesto, krećemo da plivamo i da jurimo ribe, tad se prodere neki mali ''Ej, ovako je lakše'' i gađa ribe kamenčugama neki, ti i ja izađemo i pridružimo mu se. Odjednom fazon, ja sam kod kola i vadim neki flajer iz njih, a na flajeru piše teleport za samo 50 dinara na kioscima, ja te pitam ''šta ti je ovo brate'' a ti ''ma do jaja je, imaš i igrice, probaj.'' Ja tu nešto čačkam, jedem govna i kliknem neko crveno sranje. Pojavljujem se u nekom magacinu, sa još par likova, koji su mi drugari kao i tu se mi šetkamo, tražimo hranu šta već, kad izleće zombi matori, ja tog prvog iznabadam, legne on dole, i sad uopšte ne gledam iz moje perspektive, nego iz perspektive svih tih mojih ortaka, jednog izgreba zombi, drugi bije zombija, ali ga savlada zombi na kraju, odgrize mu parče grudi, samo riba neka preživela, jebala mu kevu, srušila policu na zombija i tu se vraćam na mene, pojavljuje mi se zombi odma ispred face fazon, nabadam ga, ali on me hvata, izgrebe me po leđima i ostavi. Budim se posle ne znam koliko u tom magacinu (mislim u snu se budim), neka dvojca debelih iznad mene pričaju i smeju se, ja tu popizdim ustajem super zombi fazon, jednom celu glavu odgrizao, drugog stisnuo i bacio iz sve snage o metalna vrata od garaže, probio vrata sa njim taman da i ja prođem. Izlazim napolje, kad ono tu je neka pumpa, ja normalan potpuno, samo što sam obučen u neko bordo odelo i imam plavu kosu, obrve, sve. Dolazi brate 'Maska' u taksiju po mene, ja sedam palim cigaru u fazonu konstantina i Maska me pita 'Did you had your moment there' a ja kao 'No, this is my moment. Drive' Maska 'Alrighty Jesus man' ja 'I'm not Jesus, you are afraid of him' tu se pojavljuje Isus malko ispred nas dok se vozimo i pretvara se u Masku bez jedne ruke maše ka nama i kae 'Look, you don't have an arm' umire od smeha brate, Maska pogleda kad stvarno nema ruku i napravi onu facu kao poveća mu se glava i :OO, vrišti tu on, ja se pored nasmejem samo 'hahaha' probudim se i ne verujem.

Много гледаш д вокинг дед брате.