Temu sam otvorio inspirisan sinocnim snom u kojem mi je cale vadio krv da nosi na analizu da sazna pusim li marihuanu, ugurao mi je celu iglu u ruku i onda se nije zaustavio dok mi nije ugurao i ceo spric u ruku. Takodje nema mesec dana od kad sam sanjao da je jedan ortak napravio slaninu od svoje keve i pojeo je greskom. Ovde mozete podeliti svoje bolesne snove sa drugima... Molio bih bez spema.
zakopao si mi post :(((
Nije bolesno, ali bizarno veoma bizarno. San mi počinje tako što stojim na stanici koju baš prečesto sanjam i kad god sam tu desi se nešto bizarno posle, ali uglavnom ne zapamtim. Tu je uvek neka pumpa, kuće okolo, pijaca i vrlo neki lep i fin kraj je inače. Stojim ovoga puta u nekoj majčici i ćebetom oko nogu, jer izgleda igubih negde i šorc i gaće, kao da su me jebali, drhćem tamo, sneg napolju pada. Zove me ćale ''Aj dolazi kući tu ti bleji onaj dobar drugar'' rek'o '' Ko koj kurac može da dolazi nenajavljen i to kao 'dobar' mi je 'drugar' nemam ja to'' ćale ''Ne seri nego dolazi, onaj bokser, šiša se stalno na ćelavo''.
Prekine on tu, meni ništa nije jasno, stojim ja tu izgledalo mi pola sata bar i vidim ortaka prolazi sa ćaletom u kolima i samo mu mahnem ono kao da nisam zamotan u ćebe i da ne blejim na -10 u majčici, nonšalantno. On tu stane na sred ulice kako sam mu mahnuo i dere mi se ajde, požuri, ja krenem, on se odmakne, neko mu svirao, on se pomerio samo malo, krenem ja opet, naleće jebeni kamion takvom jebenom brzinom da su samo nestali obojica. Ja se tu izbezumio, krenuo da trčim okolo da pokušam da ga nađem. Izgubim se jebeno, sat vremena hodam pored neke ograde sa cvetićima, u placu samo sneg bleji, nigde ničega, a ograda 5 km ima, jebeni cvetići i dalje su mi u glavi. Naiđem ja opet na stanicu, kad sad stoji da tu staju 213, 202 i 69 i 65, rek'o kao do jaja 65, stojim tu još 10-15 minuta, noge mi plave, dolazi 65, otvara vrata, ja ulazim unutra i momentalno se nađem gajbi, obučen u neku šulju nenormalnu sa nekim zmajevima, neki koktel, baš pregej u ruci i lone neke nebitne. Ulazim u dnevnu, i keva me napadne gde sam, šta radim toliko u wcu, tražio te drug, rek'o koi drug jebote, kaže neki ćelavi, rek'o ma to je neki degenerik, šta me smaraš i ona meni kao '' a ti nisi degenerik'' (hahahahahahahahah) ja se smorio, popeo se na sprat, jebote, sve novo i drugačije, kao da smo buržuji kupatilo, spavaća soba isto vrh, premekana, ulazim u moju sobu, ona ista kao što je i bila hahahahaha, opet se smorio, ulazim u babinu, kao sve je novo i fino, ali ipak socijalno, onaj mali bilijar bleji, mali tv, neki fazon automat, da l' je packman ili neki kurac, dalje se ne sećam, uglavnom. Izlazim iz babine sobe, nađem se na nekoj jebenoj žurci, zaleće se devojka da me grli, nisam je izvalio odma, ono drugarica iz kraja koju bih jebao kao nezdrav inače. Tu neka spika oko ne znam ni ja čega, ona sve vreme ždere neke plave, zelene, žute, vrlo sitne bombone, gricka,gricka, jebeno gricka, nisam izvalio da sam prestao da pričam o ne znam čemu i gledam je kako gricka 20 sekundi i ona me pita '' Hoćeš da ti popušim '' i ja stvarno kao jebeni degenerik, uradim nešto sa glavom kao daunovac i izgovorim neko piskavo '' Daa ''. Kreće ona da puši bez obzira na daun ponašanje. Neće da mi se digne, ja ga pogledam, on onako dado polovina bleji, gleda tu prevrćem, ništa, kažem nastavi. Nastavlja ona i dalje ništa, ali sad pogledam i jebene kockice i krugovi neki mi bleje u jajima i kurcu onako pod kožom i neki oblici kao kokice, ja opet kao da me jebeno ne zanima '' Pa šta je ovo?'' i ona u fazonu '' Jebiga, volim mnogo da grickam'' i kreće da joj ispadaju iz usta, ljubičaste, braon, crne bombone sitne, jebene gomile bombona, ali ne kao da povraća, nego se sliva kao jebeni vodopad, usrala se na usta, šta li... Pobegnem ja odatle, držim onaj hrskavi kurac, da pokušam da izvadim to, trčim do wca, otvaram vrata, kad unutra jebeni Duče se slika pred ogledalom i ja padnem, udarim glavom o pisoar i umrem. Gledam tako sebe mrtvog još 5-6 sekundi, a Duče povraća u pisoar u koji sam udario glavom i psuje ga kako mu je ubio jedinog druga i probudim se grčeći se od smeha hahahahah
I sad kapiram da je onaj degenerik što se šiša na ćelavo u stvari bio Bohor hahahaha
izvini angele
oprošteno ti je jeli si fin <3
Evo, imam dva wtf snova, koja sam prečesto sanjao kad sam bio mlad.
1. Imamo u kući neku sliku (da sliku) Sv. Đorđa, koja me je užasno plašila kad sam bio mali. San se sastojao iz toga da ja sam stojim ispred te slike, mahnem joj i Đole Svetac izađe iz nje i krene da me juri. Jednom me čak i pitao kako hoću da me ubije. No kidding :(.
2. Sanjao sam prečesto da me sa Zelenjaka do moje gajbe (inače dosta blizu Zelenog Venca, ali ipak) juri neki ljuti autobus koji naravno ume da priča.
probudim se 2 sata pre no sto ce sat da zvoni.pogledam na sat,provailim da imam jos dve cuke spavanja...banja!onda tih 2 sta sanjam ono sto treba da uradim kada ustanem.odsanjam obaveze.bilo bi lepo da ne moram kroz golgotu 2 puta prolaziti.
.imao sam mnogo jezivih snova,medju kojima bi izdvojio kad me juri carli caplin nozem po ulicama bezanije uveche a on onako crno beo,a ja se krijem po ulazima a nigde nikoga,takodje san nigde nikoga odlazim gajbi palim onu kameru za ulazaz,ono dole ja blejim brrr kako sam se najezio sad kad se setim ili igram s ortakom basket u nekoj shumi preizolovanoj samo odjednom on stane ja ga pogledam a njemu faca prejeziva neki isto rastegnuti sjebani osmeh i kaze---,,oni meni ne daju da ja zivim,, i budim se preoznojan u 4 ujutru zovem ga na fon pitam ga jel sve u redu i dalje nisam bio svestan da se zavrsio san
Sanjao pre par dana da je dečko moje drugarice postao nasilan i krenuo da puca iz pištolja i gubi se nešto, vozio je kola po ledari samo što se nije slupao u tržni centar, jedva sam uspeo da ga obuzdam. Sledeća scena je u policiji, ja sam kao u ulozi spektora, taj lik vezan, udaram ga, ono ništa. Kao da ga milujem po faci.
Ladno mu kažem: izvini brate, odalamio bih te jako al u snovima slabo udaram... i nastavljam da ga ćuškam po faci onako slabo. Kaže on meni: opušteno, tako i ja kad sanjam... lololo
I preksinoć sam sanjao neku akciju u busu, napokon malo sirove Švarci akcije, dosta mi je više psihodeličnih i horor snova.
ово је прејезиво
цео сан је нем, тотална тишина, непријатност и некак хорор тензија; сањам да лежим са ћалетом у кревету, улази ћале бр2(као неки двојник фазон) само што има прелуд израз лица, осмех развучен преко целе фаце, овај фазон , прилази кревету и ћале бр1 се усправља, вришти али се ништа не чује, и овај и даље са језивин изразом лица стоји, прави пиштољ од палца и кажипрста и пуца ћалету бр1 у главу, овај само пада у позу у којој је био раније, затим устајем ја, креће исти сценарио, ја у бунилу ал без ишта да урадим, овај се и даље смеје, мени уперио пиштољ у главу и ја се будим. уф
Jebote koliko sam se ismijao nekim postovima odavde sada hahahahaha
Koji jebeni san prekrivio sam.se od gadljivvosti. Pisam ja isored lokala po uglu od kuce jer je tamo pauk igromni sklepao mrezu i ispisam se dobro cak sam.i dodirnuo kitom.tu mrezu i stignu neke dve debele seljanke u grad parkiraju se kod kuce izlaze iz kola.onako napaljeno kao da ce da osvoji grad i ima.vreme svog zivota, bahati se stiklom i kilima , ja joj vicem idi pisaj tu u cosak znas koliki pauk i ponovim tu tu u cosku, prilazi njena drufgarica i osvetli kad tamo ogromna.zhaba krastaca brate ona najjezevija sto izgleda prebolesno kao da ju je napala napala neka kuga i ssi se onako udalje a zhaba skoci hahahha i to skoci jedno 4 metra. I kad je skocila poostala je onako zelena sa plavim tufnama.i zutim nogama, okrene sr ka meni napravi dva koraka i skoci onak predugacko....aaaaa jebeno sam.se usrao i probhdio
Hahahahahaha
Da nisi stavljo nesto pod jezik pre nego sto si lego u krevet?
Sanjao sam da se vozim po Zemunu i Novom Beogradu u nekim kolima koja čas izgledaju kao Fiat Tempra, a čas kao freza, sa volanom poput kormila, dok mi Milovan Drecun najavljuje emisiju u kojoj Šešelj gostuje i govori sledeće reči: Dragica je potpuno luda, Srbija, srpski, Srpi, sisa, Partizan.
sta je tu bolesno???majmune
avatar ti je guvno
Moj avatar može da prebije tvog, nja nja
Sve počinje sa zurkom kod mene, tj slavu slavimo i okupili smo se svi neocekivano, čak je i bilo puno ljudi koje ne poznajem. Ortak me prebija jer sam ga nešto iznervirao, samom pojavom, i to mi je rascepao nosinu a me boli jako. Tu je i neka Kristina i ona se nesto protrlja o mene, onako dupetom u kitu i počnemo da se vatamo preenergično. Tu je i neka Mina, ona mi trazi sa joj zakopcam grudnjak jer ide na razgovor sa nekim ljudima koji su kod mene u toaletu, obučeni kao pravnici. A ja imam devojku... Baba tera sve iz kuce, ja pocinjem da vicem na nju, zatim se smenjuju dreka, vika i nervoza na babu sa plakanjem i grljenjem babe, i tako dobrih 5-6 obrta... Dok se ovo desava na drugom kraju sobe uveliko se dernjaju i raspravljalju. Ja uzimam da jedem majonez i paradajz, prekinu me, Sestra me prekine sa pricom da je racunaru pao sistem. Mame i tate nemam u snu.... Sada ortak koji mi je sjebao nos i baba pricaju i puse cigaru na terasi a ja govorim da sam ''znao da ce ovako da bude, znao sam da ce se sprijateljiti a ja ispasti majmun''. Jedan covek odlazi pijan u taksiju. Ja bezim od svega i nalazim se kod medicinskog koji je u obliku kocke, gde neki lik ima longetu oko vrata i sedi sa devojkom. Njih dvoje gledaju me cudno, noc je i nije kao sto je inace, neki sumrak i sparina je odvratna, oni meni dovikuju da sam seljak i ja pocinjem da se bunim, on me vija i vadi pistolj sa gumenim mecima i puca me jako puno puta po ledjjima jer me je stigao za sekund, ja brojim i cekam kada ce da stane sa prangijanjem ,mislim da je osam puta opalio meni u leđa i par puta u potiljak, znao sam da pištolj nema toliko metkova... Okrenuo sam se jedva i uzeo mu pistolj... nastavljam dalje i padam, neki mali decak na biciklu me gleda, ja lezim i nemam snage da ustanem. Jedva smognem snage , ustanem i pocnem da se paranoisem da me neko vija, ali to nešto se ne vidi. Padam opet i dobijam panicni napad i nema nikog da mi pomogne. Dolazi crkvenjak i to je nenormalno brzo trcao, ujustaje me i objasnjavam mu sta je i da su to samo napadi, ali sam sav u suzama i zbunjen jer sam sam... On se vraca na slavlje povodom praznika hriscanskog i tamo govori sta je bilo. Ja nastavljam svoj put, jer mi nije bilo prijatno među njima, cak su me i tamo odejbavali... Osecam se kao bolesnik i mnogi me gledaju cudno, kao da vide da mi nesto ne valja... Tumaram centrom i uzasan je mrak. Zatim put krece uzbrdo i jako je velika guzva... Idem sa masom a ne znam gde, tamo stizemo do manastira i svi se mole osim mene, svi ulaze samo ja ne. Ima i krstenje a zena place jer ju je svestenik isprovocirao i rekao joj koliki vernik u sustini nije al na veoma ruzan nacin, tako sto ju je pitao kada je bila kosovska bitka, ona nije znala zatim je on ljuto napici, ali ipak nastvlja sa krstenjem u nad da ce se ona promeniti... Svi se klanjaju i ja to radim preko kurca, saznajem da mi riba uveliko svrlja naokolo i nastavljam put nizbrdo, gomila se vraca dole i ja sa njima, tuda trcim i smejem.se i svi me s cudjenjem, strahom i gadjenjem. Gledaju jer znaju da sam u medjuvremenu imao jos onih napada... Pocinjem sa ribom da komuniciram na neki telepatski nacin i saynajem da me ona vara, da to radi sasazdovoljstvom prevelikim samo da bi mi napakostila a u sve to je umesan neki njen ortak. Ona saznaje za onu Kristinu sa pocetka koja se trljala o mene. Jos uvek silazi dole, nizbrdo, i tu je kaldrma, dok ja trckaram i vicem ljudima ''bar da neko pruzi ruku.'' Oni zastaju i jedna zena pocinje da tapše mojoj izjavi. Svi je isprate, svi tapšu nenormalno glasno i ironično, stoje i gledaju me dok ja i dalje trckaram s osemohom medju njima kao slalom, planirajuci da se pohvalim ribi sta sam uradio i kako sam izmamio aplauz... Zatim, izgubio sam sve, nemam vise nikoga i sam sam medju tom tudjinom i medju tom gomilom, svi su me ostavili. Prilazim nekim likovima koje sam video gore kod manastira, koji pricaju i oni me odjebavaju sve dok nisam rekao "zbogom" i otisao od njih. Opet sam sam i opet je sumrak.... Zatim nailazi nekog ortaka Nikolaja, ja placem ulicom i mnogo povracam, nos mi je put sekreta, nemam maramicu. Dobio sam viljusku i kasiku a to se sve desilo opet kod medicinskog gde sam pao prvi put i gde su mi pritekli u pomoć. On i ja hodamo, ja placem i necu da mu kazem sta mi je i da cu mozda umreti, da mi je jako tesko i uporno placem... On mi daje mramicu koja je ogromna i to su nekakve papircine...ja duvam nos u njih kad ono on vec koristio te maramice ali nije bila takva pre nego sam ja poceo da je koristim..i sekret unutar maramice se uporno siri i ima ga ga jako puno. Sva je jebeno slinava! Ja pocinjem da povracam i pljujem svuda po ulici. Prolazi neki lik ja kazem ''gde si srka'' i budim se u jastuku na koji pljujem i koji je skroz mokar.
hahaahahah desava se jbg
ali de si srka jebeno HZHAHAHAHAHHAHA
sanjao sam da imam kao neki ispit i da treba da pisem sve sto znam o betonu.cudo je da se secam sta sam sve pisao..beton moze da bude:mek, zut i tvrd.beton se sastoji od peska, cementa i vuka. i tu kao da stavim malo krzno od vuka na list, onda mi prilazi profesor i kaze nije od vuka i ja sklonim ono krzno
tj idem i dalje 6\4 carevi
hah JA VIDOVIT!!!
6-4 BFF!!!
sanjao sam da mi se u stomaku nalazi zivo mace i da mjauce. krecem da kopam stomak ne bih li ga izvadio. budim se i pijem chaj od nane da se smirim.
WRATIO SE TIBOR VACI PISHACHE WAM SWIMA PO FATZI!
Sanjam ja da sam se izgubio u mom naselju, vidim tu poznata trafika, zgrade, sve, ali ja u snu kao ne znam de se nalazim. I tumaram ja tuda, odjednom pada mrak, a lampe ulicne svetle onako bolesno zuto, ko kad iseres bolesni proliv e te boje. Nije mnogo mracno ali je sve okolo nekako zuto. Kroz cijeli san nisam vidio nijedno auto niti zive duse, ali sad primecujem gazdine (vlasnika stana u kom zivim) cerke i njihovog druga tamo u daljini, nista ignorisem ih ja (inace nismo u bas dobrim odnosima) i nastavljam da tumaram. Osetim ja kako me ovi prate, vidim postaje crveno nebo a okolo sve crno, ali bas sve, dolazim do nekog mosta (nema mosta u mom naselju) i krenem da se krijem ispod njega, okrecem se a ovi postali nekakve polu-zivotinje, reze i idu prema meni sa ogromnim zubima i ludackim ocima, ja krecem da bezim i u sekundi se nalazim 20m iza u odnosu de sam bio pre toga i gledam prema mostu. Okrecem se opet, sad ova gazdina cerka na dva metra od mene i izlazi joj neki crv ogromni iz razjapljenih usta i ja se tu budim sav znojav...
sanjao sam da mi je ostala vatica od stapica za ciscenje usiju u usima. i krecem da je vadim i ispostavi se da tamo ima mnogo vate, moze se reci citavo pakovanje. ne mogu da izvadim sve i krece da me hvata panika i bol u uvetu. budim se i pijem caj od nane da se smirim.
U subotu popijem 4-5 piva i zabodem u 22h u krevet. Budim se u 4:00h ujutru jedno stopedeseti put u životu, sav mokar i jebeno se sećam šta sam sanjao.
Sedim ispred ujakove kuće u Hrvatskoj i tu žena moja i dete i ujna i majka i svi. Staje siva askona bg table i izlazi kolega sa ženom i detetom i svi trče da se pozdrave sa njima a ja kao sedim. Dolazi on do mene i kaže "Opet si pijan nije ni čudo što ti je dete mrtvo" i ja pogledam meni na kolenu umesto čašice glava fetusa u fazi polu raspada.
Skoro sam sanjao da sam završio u rumunskom konc logoru, gde su ne obukli u neko prljavo ćebe i natakli mi crveni fes na glavu. I dok sam odlazio u svoju baraku, nadzornik logora mi je rekao: Nebo bi vam zazidao, samo da prestanete da sanjate. Onda sam posle učinio neki posao za nekog oficira (nešto mu doneo), pa mi je zahvalio tako što me je uzeo za ruku i počeo njome da tuče po glavi.
jel to onaj kislei opet laže
Ja sam 2007 godine sanjao ovako: Išao je autobus Beograd-Trebinje. Ja htedoh da dođem do Slobodine raskrsnice. Zaspim. Srećom, pa me buka odmah probudila. Kad sam se probudio, onda vidim da smo već prošli stanicu. Razbijam prozor i upadam u duboki kanal kad sam skočio. Tada mi je neki zec spasao život. Onda smo pričali i pričali o raznim stvarima...
Sanjala sam da je počeo rat i da se svi kolektivno selimo kod Tibora. Ajd i to, nego pošto su Mađari pooštrili kontrolu granice, a treba 6 miliona da taj dan pobegne, taj beg mora proći neprimetno. I sad treba ortaku da pomognemo da pobegne, pa smo ga vezali u kereću kućicu pošto mađari prate svakog nemađara u susednim zemljama i kad je došlo vreme za polazak stiže nadrkani auto i krade psa tj tog ortaka. E sad taj ortak je alkoholičar tako da se usvinjio i preozbiljno shvatio da je ker, pa je branio kuću dok su pokušavali da ga ukradu. Al' dobro, uspeli su, ja sam ostala, bolo me kurac, gledam na tvu te srbe što su pobegli u mađarsku i oni su se pretvorili u one crnce pored autobuske, ide snimak kako oni svi spavaju u hodniku neke njihove državne institucije tipa opština.
Sinoc sam sanjao da sam taksista u nekom taksiju i da varam svoje preduzece zbog procenta. Kao skidam magnetom kilometrazu. A onda me ovi sa dnevne doze lepog objave kako sam prevarant i uhapse me.
kako lazes
четврту ноћ заредом сањам гајбице за малину јеботе
Сањам ја у Бразилу гледам реку Амазон са балкона, док преко ње прелази крдо камила које уједно нападају анаконде пречника метар дваес...
Sanjam neku plavusu kako se guzi i sve normalno izgledai kao ona zadigne haljinicu i pokaze picku ovim nekim ljudima ispred i ja se sve trudim ocu da vidim i ona se okrene u jednom trenutku a nema noge do kolena :S Nije strasno al je odvratno jbt
Сањао сам кад сам иашо у шк, како нам је наставник историје у веце, и не пушта нас да пишамо док не одговоримо историју.
Idem sa ortakom i kao krademo sa one pijace na zelenjaku i sad treba da pobegnemo odatle što pre jer smo pokrali bogaoca, međutim ja sam u fazonu stani, moram da piškim i piškim nasred zelenog venca onako sa onim pokradenim stvarima u rukama, ljudi prolaze, sve kul...
Ja sam par puta sanjao isto tako da mi se pishki, i onda kad se probudim shvatim koliko sam srecan shto se nisam stvarno upishkio. Yeahr to yeah toliko delovalo uverljivo da yeah to neverovatno
ja sam sanjao kako sam skočio sa neke pozide i pao na beton
prilaze mi likovi i počinju da me tuku jer sam im kao sjebo napucani beton
ja gledam šta, kakav crni beton, kad ono beton ima neonke raznih boja, na ivičnjake stavili neke lajsne i kao prolaze ribe a oni sjede tu i deru se i pjevaju pogledaj me mala moja