Temu sam otvorio inspirisan sinocnim snom u kojem mi je cale vadio krv da nosi na analizu da sazna pusim li marihuanu, ugurao mi je celu iglu u ruku i onda se nije zaustavio dok mi nije ugurao i ceo spric u ruku. Takodje nema mesec dana od kad sam sanjao da je jedan ortak napravio slaninu od svoje keve i pojeo je greskom. Ovde mozete podeliti svoje bolesne snove sa drugima... Molio bih bez spema.
зашто чиниш кривична дела дечко?
http://www.021.rs/Novi-Sad/Hronika/Izboden-muskarac-na-Telepu.html
» Komentari (19)
16:57 • 05.12.2012. aleksa
obračun nema nikakve veze sa drogom,žao mi je svih koji su se sada razočarali,preživeo sam havala Bogu!!! a dotična lady di,za tvoju informaciju BIO sam narkoman i to ne tako sa dugim stažom,pa te molim da ne lupetaš nešto o čemu nisi sigurna. Majku mi ne spominji,jer ovo nije bila vest o njoj i od čega je ona umrla!!! Hvala u svakom slučaju na lepim rečima i komentaru. I da ja sam se ovde doselio pre 20god. a ne od skoro. gledaj svoja posla,verujem da imaš sigurno svojih problema,pa živi svoj život i njega komentariši,hvala ti na razumevanju!
pu, preživeo!
hm
sanjam noćas kako sam pregrizla staklenu čašu i ništa, sve normalno, samo poslije par sati zub počinje da mi se raspada (kec lijevi, konkretno). odvajaju se sve djelić po djelić, ispadaju, dok na kraju ne ostane tačno pola zuba sa rupom iz koje viri živac. e, odjednom počinje da šiklja krv odatle i svi misle da je povraćam, a ne da izlazi iz zuba i zovu hitnu. sljedeća scena, ja se spremam da idem kući i plačem, ne znam kako da kažem mami da sam slomila zub, misliće da sam se tukla..
šta?!
sanjo sam da sam blejao u kraju (ne znam kom, delovalo je tako poznato) sa Tomom Zdravkovićem koji je bio živ i da smo cirkali rakiju i pivo itd. Tek sam na kraju saznao da je to Toma, jer je furao neku Al Kaida bradu, nisam ga prepoznao. I onda ujutru ja da odem kući, shvatim da nema Tome i nema kuće, i nema ljudi. Jebena zona sumraka. Nikog nema. Na kraju nađem nekog čovu i pitam ga gde su svi, on ne odgovara. Ja mu reko s kim sam pijo sinoć, on mi reče da to nije moguće jer je Toma davno umro, ali kaže da je čuo priče da njegov duh luta Srbijom, obilazi kafane, i pije sa ljudima. Mnogi su ga videli i pili s njim (i niko ga nije prepoznao zbog brade), međutim izjutra bi nestajao, ko zna gde...
Sanjala sam da imam macice bez nogu. Najopustenije izlazim na terasu sa soljom kafe i pomazim nekoliko sarenih macica od kojih neki nemaju samo sapice a nekima fali ceo ekstremitet od ramena. I ja ih pomazim, ceskam iza usiju, sve opusteno, jesu malo cudni, ali ipak su to nasi macici, mi ih volimo. Prelazim u susedno dvoriste kod strine, kao pravimo rostilj, gomila ljudi, samo da skoknem kod nje u kucu po jos koju stolicu, ulazim u kucu i probijam se kroz filmske (citaj pecina crne udovice) naslage paucine i onih caurica iz kojih ce se izleci nove generacije pauka i mislim se nesto "Strina wtf, zivi li neko ovde?"
Играм задњих дана на телефону Subway Surf, неки клињо пичи, скупља новчиће, избјегава возове и друге препреке, и тако то. Сањам синоћ, као ја сам тај мали и пичим, кад у једном тренутку један воз накрену се према мени (то се не дешава у игрици иначе) отвори се с предње стране и ја улетим унутра. Пичим, а с моје лијеве и десне стране су неке џиџа-миџе (у игрици има тако неких бонуса), покушавам да их уграбим, али не иде ми. Долазим до лифта, упадам унутра а на једној од полица сат са иконом Тројеручице унутар њега. Контам ''јоооо' јес' добар сат'', покушавам да га дограбим (овде размишљам да ли је могућа та опција), на моје одушевљење успјевам и стављам га на руку. Излазим из лифта, и налазим се на свом факсу. Пењем се на следећи спрат, тамо су постдипломци, идем још више а тамо ови што су на докторским студијама. Схватам да је овај дио сна досадан и одлучујем да се пробудим, успут потајно се надајући да ћу успјети изнијети онај сат из сна у реалност. Будим се, сат је ту. На неки начин то сам и очекивао, ал' ипак драго ми скроз. Идем у кафану, налазим се с рајом, сви ми хвале сат с Тројеручицом, а ја оно тотално хепи јер имам сат какав нико нема. Цар сам.
У следећем тренутку буди ме стара (овај пут стварно се будим) и виче: Устај, о'ладише ти се телетина и кромпирићи.
sat sa trojeručicom...hahahahahhaha :D
Sanjao sam kako sam se tukao sa jednim likom iz turske serije koju keva redovno gleda, kako je on mene nekoliko puta ubio, a onda je otišao kod ćala na posao i zapalio njega zajedno sa kancelarijom,.
Сањам ја ноћас улазим у ту неку собу, кад оно Ричард Гир седи и неки баја му тетовира ЈНА. А он ме гледа онако тужно.
Кад се само сетим како је несвакидашњи био тај сан, хехе.
idem ti ja magistralom pored grada i nailazim na čovjeka sa psom i zaustavljam auto kako bih prišao da pomazim psa a ono taj čovjek me pogleda mrko i pretvori se u bivola i krenu prema meni a pas se otrgnu i skoči mi na galeriju od auta. Udari me bivo i polomi on rog a meni polomi laptop na leđima i počeh da mu jebem sve po spisku i on se sjeba i ode na drugu stranu rijeke kod nekog lika koji mi pokazuje kurčinu i govori kako će me naći u diskoteci za separeom sad u petak. Ulazim u auto i krećem u rikverc kad ono kuče izašlo i ja ga pregazio. Opet eto ti bivola i udara mi u auto i lomi svoj drugi rog a meni auto bio izbačen iz brzine pa me stjera niz liticu i prođoh pored onog lika što mi je kurac pokazivao i govori mi on kako nisam svjetla upalio i da se vežem. Nailazim na policiju i oni mi singaliziraju da skrenem na most i ja idem preko mosta kad ono ljudi skaču na glavu i neki lik skoči i polomi se i oni ga ubace u moje auto i kao da ga odvezem u bolnicu jer niko od njih nema 18 godina pa me kao neće ni braniti u petak kad me onaj bude napao u diskoteci. Idem ja i ovaj lik ispada iz auta i nailazi hitna i liječe ga a meni kao govore da odem na mjesto zločina i pronađem njegove zube i mobilni telefon da mu ga neko ne ukrade. Vraćam se nazad kad tamo moja dva jarana sjede i prate tekmu na tv-u i govore mi da zatvorim vrata jer su upalili uljani radijator pa 'ladim sobu.
Sanjao da imam vreću plavog meta, kao u breaking bad, i uhvati me ćale i traži da i on proba. Uf
sanjala sam da imam neko jako zeleno dvorište i po cijeli dan ležim i posmatram avione kako lete i njihove putanje, i danju i noću.
e, u jednom trenutku vidim poklopile se putanje 2 aviona, tačno iznad moje glave, reko' zaobići će se sigurno, kad sudare se, pritom stvarajući neku fantastičnu eksploziju na nebu, poslije čega počnu da padaju svakakvi dijelovi, ljudska tijela, nema šta nema oko mene.
e, da l' to nešto znači, il previše gledam breaking bad?
ja opet sanjo pjesmu. znaci samo mrak i muzikica u pozadini. ovaj put bilo NE VOLIM TE ALIJA ZATO STO SI BALIJA...
ne znam sta znaci...
Значи да ћемо ускоро да кољемо балије.
Сад је неко окачио Томпсонову неку песму шовинистичку усташку на чет па сам се сетио шта сам синоћ сањао.
Дакле, ја синоћ сањам како гуглам Томпсона и искачу ми неки линкови где бебе пуше курчеве. Ја гледам оне клипове и не верујем. Јебено ликови набијају курчеве у уста беба сунце ти јебем. Страшно. Кошмар.
Uuuuu, sad ce jedan moj.
http://qwebeck.deviantart.com/art/San-349324106?q=gallery%3Aqwebeck&qo=1
Prvi maj. Četrdeset i prvi dan nakon što je Milana izvršila samoubistvo skočivši u bunar. Četrdeset i prvi dan nakon što je Miluna, Miću i Milicu ostavila bez žene i majke. Prethodnih četrdeset dana su bili u društvu komšija, prijatelja i rođaka, ali su rešili da odu samo njih troje na prvomajski uranak.
Otišli su na neku livadu, jedno tri kilometra udaljenu od sela. Jedini ljudskom rukom napravljen objekat na vidiku je bio poljski WC. Bio je krajnje drukčiji, uopšte nije bio građen od drveta. Bio je sazidan od belih, već vremenom istrošenih blokova i imao je zarđala, metalna vrata. Ličio je na kakvu grobnicu. Kao kakav prolaz koji vodi u podzemlje...
Došli su na livadu diveći se kako biljke ne rastu mnogo jer niko ne dolazi da kosi, a retko kad čobani dovedu koze na ispašu. Najviša biljka im je bila do kolena. Livada je bila prepuna cveća. Prelepog cveća oko kojeg su vredno zujali insekti. Raširili su poljske krevete i rasklopili stočić.
-Hajde da se slikamo. - reče Milun postavljajući fotoaparat.
-Kakav je to fotoaparat, tata? - upita trogodišnja Milica.
-Američki! - s' ponosom joj odgovori dve godine stariji Mića.
-Da, to vam je čika doneo iz Amerike. Može sam da slika i može sam da izbaci sliku kada slika. - dodade Milun, -Hajde sada, zaglite me i nasmejte se, sad će da slika.
Sevnu blic i razdvojiše se.
-Tata, je l' nas ti voliš? - upita Milica jedva čekajući odgovor koji je već znala.
-Naravno da vas volim, sine...
-A, koliko nas voliš? - prekide ga Mića.
-Je l' ovoliko? - upita Milica raširenih ruku.
-Ne! - reče Mića, -Ona nas voli odavde do Sunca!
-Ja bih život dao za vas, deco...
-A, je l' to puno? - zbunjena je bila Milica.
Međutim odgovorio joj je Mića, koji je bio svestan značenja očevog odgovora, -To je odavde do bezbroj Sunaca! - a zatim dodade, - Moram da piškim...
Ustao je i ušao u poljski WC.
Jedini prostor kroz koji je svetlost mogla da prodre u trulu unitrašnjost WC-a je bio razmak između zidova i krova. Tek je bilo toliko svetlosti da se ne promaši šolja koja je zapravo bila drveni sanduk sa većom rupom na poklopcu. Kada je zatvorio vrata, zujanje insekata nije utihnulo. Šta više, postalo je glasnije i zlokobnije. Da li je bilo do akustike WC-a, Mića nikako nije mogao da zna. Nuždu je obavio pevajući. Prvi put je pevao nakon majčine smrti. Kada je završio, stršljen izlete iz šolje i prolete kroz razmak ka svetlosti. Mića radoznalo podiže poklopac i ugleda hiljade stršljena kako se uznemireno kreću. Odškrinuo je vrata i pogledao u oca.
-Tata, volim i ja tebe. - kroz suze izusti Mića.
-A koliko me voliš? - upita Milun sa osmehom na licu.
-Isto koliko i ti mene.
I dok je Milunu dolazilo do glave, on vide kako stršljeni naviru na njegovog sina. Dok mu je osmeh bledeo i na licu mu se ocrtavao strah, Mića zalupi vrata zaključa ih.
-Mićo! Mićo, izlazi napolje! Mićo! MIĆO! MIĆOOOOOOOOOOOOOOOOO!
Milun je urlao, Milica je plakala, a Mća vrištao od bolova koje su zadavale hilade i hiljade žaoka. Milica poče da beži, ali vrisnu i vrati se nazad. U svim tim kricima se moglo razaznati lupanje vrata. Što od Miće iznutra, što od Miluna spolja.
A onda, Mićini vrisci utihnuše. Trenuci su trajali kao večnost. Milun je večno vrištao naslanjajući se na vrata, a Milica večno jecala obgrljenih nogu.
Posle par minuta, sati, godina, Milun ustade, rukavom brišući suze, i priđe Milici da je zagrli. Čim je raširila ruke, on vide dve tačke na njenom listu. Već poluslep od suza obori korpu i jedva pronađe maramu. Čvrsto ju je obavio oko noge i počeo da isisava otrov. No Milica je već izgubila svest. Van sebe od bola, ne znajući šta će sa sobom, ustade i de do drugog kraja livade. Ubrao je neku biljku za koji su babe govorile da vraća pokojne, a čobani da je otrovna jer ubija koze. Milun nikad nije verovao verovanjima baba. Legao je na kravet i položio Miličino telo na sebe tako da joj glava padne an njegove grudi. Pojeo je biljku.
Već je počelo da se smrkava, a na livadi je vladala grobna tišina koju se ni vetar nije usuđivao da remeti. A zatim...
Zatim Milica mrdnu prstima, udahnu vazduh i otvori oči. Još uvek ležeći na ocu, pogleda okolo.
-Tata, haj'mo kući. Tata, probudi se! Tata. Tata! T-t-tata... Ta-ta! TATA!
Slika je još uvek virila iz fotoaparata.
Smeju se i vole se.
Smejaće se i voleće se zauvek.
Sanjao sam kako sam se tukao sa jednim likom iz turske serije koju keva redovno gleda, kako je on mene nekoliko puta ubio, a onda je otišao kod ćala na posao i zapalio njega zajedno sa kancelarijom,.
Jebote i ja pre jedno mesec dana sanjao da oće da me bije neki baja iz turske serije što keva gleda.. i to u svlačionici pred trening stonog tenisa,..nevera
A pre neko vece sam sanjao Dacica kao je skocio sa Beogradjanke i poceo da leti kao rokiletecaveverica i onda pre nego sto je udario o Savu, pruzi covek ruku i polete napred ka NBGu u Supermen stilu.
tj idem i dalje 6\4 carevi
hah JA VIDOVIT!!!
6-4 BFF!!!
sanjao sam da mi se u stomaku nalazi zivo mace i da mjauce. krecem da kopam stomak ne bih li ga izvadio. budim se i pijem chaj od nane da se smirim.
WRATIO SE TIBOR VACI PISHACHE WAM SWIMA PO FATZI!
Sanjam ja da sam se izgubio u mom naselju, vidim tu poznata trafika, zgrade, sve, ali ja u snu kao ne znam de se nalazim. I tumaram ja tuda, odjednom pada mrak, a lampe ulicne svetle onako bolesno zuto, ko kad iseres bolesni proliv e te boje. Nije mnogo mracno ali je sve okolo nekako zuto. Kroz cijeli san nisam vidio nijedno auto niti zive duse, ali sad primecujem gazdine (vlasnika stana u kom zivim) cerke i njihovog druga tamo u daljini, nista ignorisem ih ja (inace nismo u bas dobrim odnosima) i nastavljam da tumaram. Osetim ja kako me ovi prate, vidim postaje crveno nebo a okolo sve crno, ali bas sve, dolazim do nekog mosta (nema mosta u mom naselju) i krenem da se krijem ispod njega, okrecem se a ovi postali nekakve polu-zivotinje, reze i idu prema meni sa ogromnim zubima i ludackim ocima, ja krecem da bezim i u sekundi se nalazim 20m iza u odnosu de sam bio pre toga i gledam prema mostu. Okrecem se opet, sad ova gazdina cerka na dva metra od mene i izlazi joj neki crv ogromni iz razjapljenih usta i ja se tu budim sav znojav...
sanjao sam da mi je ostala vatica od stapica za ciscenje usiju u usima. i krecem da je vadim i ispostavi se da tamo ima mnogo vate, moze se reci citavo pakovanje. ne mogu da izvadim sve i krece da me hvata panika i bol u uvetu. budim se i pijem caj od nane da se smirim.
U subotu popijem 4-5 piva i zabodem u 22h u krevet. Budim se u 4:00h ujutru jedno stopedeseti put u životu, sav mokar i jebeno se sećam šta sam sanjao.
Sedim ispred ujakove kuće u Hrvatskoj i tu žena moja i dete i ujna i majka i svi. Staje siva askona bg table i izlazi kolega sa ženom i detetom i svi trče da se pozdrave sa njima a ja kao sedim. Dolazi on do mene i kaže "Opet si pijan nije ni čudo što ti je dete mrtvo" i ja pogledam meni na kolenu umesto čašice glava fetusa u fazi polu raspada.
Skoro sam sanjao da sam završio u rumunskom konc logoru, gde su ne obukli u neko prljavo ćebe i natakli mi crveni fes na glavu. I dok sam odlazio u svoju baraku, nadzornik logora mi je rekao: Nebo bi vam zazidao, samo da prestanete da sanjate. Onda sam posle učinio neki posao za nekog oficira (nešto mu doneo), pa mi je zahvalio tako što me je uzeo za ruku i počeo njome da tuče po glavi.
jel to onaj kislei opet laže
Ja sam 2007 godine sanjao ovako: Išao je autobus Beograd-Trebinje. Ja htedoh da dođem do Slobodine raskrsnice. Zaspim. Srećom, pa me buka odmah probudila. Kad sam se probudio, onda vidim da smo već prošli stanicu. Razbijam prozor i upadam u duboki kanal kad sam skočio. Tada mi je neki zec spasao život. Onda smo pričali i pričali o raznim stvarima...
Sanjala sam da je počeo rat i da se svi kolektivno selimo kod Tibora. Ajd i to, nego pošto su Mađari pooštrili kontrolu granice, a treba 6 miliona da taj dan pobegne, taj beg mora proći neprimetno. I sad treba ortaku da pomognemo da pobegne, pa smo ga vezali u kereću kućicu pošto mađari prate svakog nemađara u susednim zemljama i kad je došlo vreme za polazak stiže nadrkani auto i krade psa tj tog ortaka. E sad taj ortak je alkoholičar tako da se usvinjio i preozbiljno shvatio da je ker, pa je branio kuću dok su pokušavali da ga ukradu. Al' dobro, uspeli su, ja sam ostala, bolo me kurac, gledam na tvu te srbe što su pobegli u mađarsku i oni su se pretvorili u one crnce pored autobuske, ide snimak kako oni svi spavaju u hodniku neke njihove državne institucije tipa opština.
Sinoc sam sanjao da sam taksista u nekom taksiju i da varam svoje preduzece zbog procenta. Kao skidam magnetom kilometrazu. A onda me ovi sa dnevne doze lepog objave kako sam prevarant i uhapse me.
kako lazes
четврту ноћ заредом сањам гајбице за малину јеботе
Сањам ја у Бразилу гледам реку Амазон са балкона, док преко ње прелази крдо камила које уједно нападају анаконде пречника метар дваес...
Sanjam neku plavusu kako se guzi i sve normalno izgledai kao ona zadigne haljinicu i pokaze picku ovim nekim ljudima ispred i ja se sve trudim ocu da vidim i ona se okrene u jednom trenutku a nema noge do kolena :S Nije strasno al je odvratno jbt
Сањао сам кад сам иашо у шк, како нам је наставник историје у веце, и не пушта нас да пишамо док не одговоримо историју.
Idem sa ortakom i kao krademo sa one pijace na zelenjaku i sad treba da pobegnemo odatle što pre jer smo pokrali bogaoca, međutim ja sam u fazonu stani, moram da piškim i piškim nasred zelenog venca onako sa onim pokradenim stvarima u rukama, ljudi prolaze, sve kul...
Ja sam par puta sanjao isto tako da mi se pishki, i onda kad se probudim shvatim koliko sam srecan shto se nisam stvarno upishkio. Yeahr to yeah toliko delovalo uverljivo da yeah to neverovatno
ja sam sanjao kako sam skočio sa neke pozide i pao na beton
prilaze mi likovi i počinju da me tuku jer sam im kao sjebo napucani beton
ja gledam šta, kakav crni beton, kad ono beton ima neonke raznih boja, na ivičnjake stavili neke lajsne i kao prolaze ribe a oni sjede tu i deru se i pjevaju pogledaj me mala moja