Najbolesniji snovi

Уф јесте, ја сам сањао да сам рокнуо буразера па покушавам и ја да се убијем али ми нема метака. Лош осећај кад се пробудиш.

loš trip kad se budiš, pa onih par minuta razmišljaš o tome.

Sanjo sam da sam piso test iz italijanskog (iako nemam italijanski kao predmet) i ja skoro sve prepiso i bilo 2 minuta pred kraj casa i ja slucajno klikno neko dugme u vezbanci i sve mi obrise sto sam napiso, posle sam trazio undo i naso sam ga (dugme je bilo u gornjem desnom uglu u vezbanci) kliknuo sam undo, ali nije hteo da vrati sastav i onda je pokupila testove i dobio sam 1 ! To mi je bio najjaci san do sad :)

Sanj'o sam kako smišljam pesmu sa Džuli Benz (nemoj da me je neko pit'o ko je to da ga ne bih odrobijo) u kojoj zajebava svog šefa zato što joj je dao otkaz. LOL I još veća lolčuga, sećam se samo još neke scene gde ju je držao za ruku neki hibrid međeda i bika. Jebem ti život, koja boleščuga.

Бога ми, ја сам болесније ствари радио него сањао, тако да не знам шта бих овде написао...

Pf, sinoć sam sanjala da sam upoznala Halida Bešlića... e, sad ne znam da li to ide na onu temu -moram nekom da se pohvalim- ili šta

E ovo je najbolesnije sto sam ikada sanjao:

Hteli da me ubiju neki ljudi, neke placene ubice sta ti ja znam i ja bezim po nekom stanu. Prvi put sam uspeo da im pobegnem, ali opet kada su dosli sam morao da isocim kroz prozor jer su pucali po meni pa sam iskocio i padao sam dole da bi se na zemlji nasao jebeni Sasa Popovic koji je rasirio ruke da me uhvati, ali sam prosao kroz njih. Da, onaj Sasa iz granda. Eto.

sanjao sam neki horor, nocnu moru, i bio je zemljotres, i znao sam da je nocna mora, i pokuso sam da se probudim, i nisam mogo, i onda sam pomislio da mogu da letim jer je san, jer sam ranije leteo u snovima, i poco sam da masem rukama, i jedva nekako, poco da letim, i leteo tako leteo, leteo, i poceli neki da me jure sto lete na nekim motorima, i ja kazem, ko vas jebe, ovo je san, ja mogu sta ocu, i pocnem da letim brze, i picim tako, i letim, i onda se probudih, i bilo mi zao sto sam se probudio

Sanjao sam da mi ortak jebe sestru. Dalje necu da pricam, dovoljno je bolesno

U poslednje vreme neprestano sanjam mnogo nekih prostora. Mnogo kućica ili mnogo soba u koje ulazim. Zaboravila sam šta kaže Jung, ali nije dobro sigurno. I ljudi su uglavnom zeleni, i previše svetlosti ima, čak i u tim posebnim prostorima. Naporno.

Ja sam prije neki dan imo "Insepšn" iskustvo, kao sanjam da sam u tegli džema dobio neke kesice sa krvlju i nešto što liči na otvarač za pivo. I uzmem i popijem krv iz kesice, kad odjedom iz tog otvarača izadje mala antena, i sad je to kao mali radio. Ja se javim na taj radio, kad neka treba mi govori da trebam doci u tu i tu ulicu, ali ja je ne čujem, jer stara usisava sobu. I treba mi 5 puta ponavlja gdje trebam doci ali ja ne čujem, i šta ću ja odem na net, kad tamo na nekom sajtu piše da je to sve usvari neka brazilska nagradna igra, a ovde kod nas je samo u testnoj fazi. U tom trenutku se budim, i ono kontam, joj sjebanog sna, kad pored kreveta na stolu nalazi se onaj radio (otvarač), i govorim jebote pa to nije bio san, i sav onako pogubljen. I onda me stari budi, ovaj put za stvarno,sa riječima: "Ustaj!!! Vidiš koja su doba, sad će 4 popodne."

Sanjao sam da sam u nekoj kolibi-sojenici, sa nekom kurvetinom i još nekim ljudima i odjednom su došli panduri. Sledeća scena - ja u frizerskom salonu, pored mene još desetak ljudi čeka, meni muka, manta mi se u glavi, krenuo da povraćam po salonu (verovatno posledica alkohola) a zatim sam istrčao napolje. Kren'o sam nekim putem uzbrdo, i shvatio da sam na Karaburmi hahhah i sreo sam mnoštvo ljudi koje znam. Zatim sam skrenuo jednom mračnom uličicom, iako je bio dan, i naleteo sam na prugu. Međutim to je bila neka okretnica za autobuse a ta pruga je bila napustena. Ali, ne lezi vraže, u jednom trenu se pojavio ogroman crveni CHOO CHOO MOTHERFUCKER voz koji umalo da me zgazi. Pored mene su prolazili stari busevi kao iz ''Ko to tamo peva'' i bio je neki čiča sa 'armonikom i neka dečica... Dalje se ne sećam.

Ja sam jednom jedući u Meku doživeo ozbiljnu traumu. Izgleda da je neki avion išao malo niže nego što treba, i bila je strašna buka, a ja nisam spavao celu noć i usrao sam se živ.Drug se upišao od smeha. To je bilo u julu ove godine, i od tada sam nekoliko puta sanjao kako avion pada,pada i onda u poslednjem trenutku izbegne pad. Uvek na drugačijoj lokaciji.

Ja sam skoro sanjao da sam sa odeljenjem posao na ekskurziju. I tako mi dodjemo do neke zgrade sa stotinak spratova. Udjemo u lift svih 29-oro zajedno sa vodicem i pocnemo da se penjemo do vrha i stignemo tako valjda do 100 i nekog sprata. A lift je ustvari bila ucionica sa sve klupama i ormarima (secam se da me je jebeno podsecala na ucionicu iz likovnog iz osnovne). A onda odjednom kad smo stigli do samog vrha lift pocinje da pada i to bas onako najrealnije kao u pravom zivotu, jbt ispresecao sam se kao nikad do tad. Sanjao sam ali kao da je bilo stvarno, sve oni zvuci skripanja lifta koje se konstantno povecava. Ladno sam nekako osetio i kako sve vise ubrzavamo ka zemlji. Vec sam se bio pomirio da umirem. Onda se neki drug prodere da svako nadje sebi klupu i da se popenje na nju da bi ublazio pad a skripanje je vec zaglusujuce. A sad kad smo pali nista se nije desilo niko nije ni odapnuo ni nista samo se malo potreslo. A onda nemam pojma zasto odjednom smo svi dosli na cas informatike i profesor me pita gde smo bili, ja kazem da nam se otkacio lift i da smo padali sa stotog sprata a on sav ljut kaze vadite dva lista papira odmah, imate kontrolni. I to je to, pamtim jos samo da je na informatici bilo suncano jutro, da je profa stajao pored lavaboa i imao plavu kosulju.

Sanjao sam da me maltretira jedan lik koji je dve godine mlađi od mene, ide u moju gimnaziju, a inače dečko ima oko 100 kila. Uglavnom, pritesnio me je do ćoška i počeo da mi se unosi u facu, kada sam izvadio gladius, nemam pojma odakle i priklao ga. Teška boleština od sna.

Синоћ сањо много до јаја сан. Почиње у неком ресторану. Ја имам у руци нож. Као треба дубијем неке пандуре који ту седе и да им узмем оружје. Кад ја погледо, у ресторану и Џеј. Ја уватим Џеја и изведем напоље, не знам ни ја што. Онда ми се јавља у мислима да сам се вратио кроз време да спречим Џејево убиство. Као нека риба му пришла на улици и магнумом 357 расцопала главу. И ту се будим, ваљда сам спречио ту кучку да убије Џеја.

aaaaawwwwwww, kjut..:)

Moja devojka je pre par dana sanjala kako me je ubila, iseckala i sve to stavila u neku torbu!

ŠKK?!

Par puta sam sanjao Fredi Krugera kako me juri, zamalo secka i pozdravlja onim prstima-nožićima, hladan znoj je bio neminovan. Razne drakule, veštice, marmune, bubišarbe i ostala gamad.

Moj savet za vas koji imate ružne snove ( ne zajebavam iako zvuči krajnje glupo i idiotski) je da pre nego što zaspete da izgovorite u sebi sledeće: NE ŽELIM DA SANJAM NIŠTA RUŽNO! NE ŽELIM DA SANJAM NIŠTA RUŽNO!
Znam da zvuči krajnje debilski ali više ne sanjam ružno a imao sam toga na tone. Bitno je da se rečenica izgovori 2x. Zašto baš tol'ko nemam pojma.
Može se koristiti i za one koji imaju probleme sa hrkanjem. ( NE ŽELIM VIŠE DA HRČEM! NE ŽELIM VIŠE DA HRČEM!)
P.S. Da bi ovaj metod bio uspešan treba dok izgovarate rečenice da verujete u to što pričate i sve će nestati kao rukom odnešeno.
Ko iole veruje neka proba.

А зашто не три пута, српски?

Davno sam to sanjala. Išla sam peške kroz neku ulicu, nailazim na gomilu dece, prilazim im, oni mi se sklanjaju sa puta gledajući me njihovim crvenim očima i iskeženim zubima.

I ovo:
Čula sam da jedna legenda kaže da se ne ulazi u davno zatvorene prostorije jer navodno ima nemani tu zarobljene vekovima i ja kreten, za inat tvrdeći da lupetaju, otvaram vrata nekog podruma stare zgrade i ulazim govoreći da nema ničega, kad iste sekunde iskaču dve divlje zveri slične hijeni, vuku i psu krećući ka meni da me rastrgnu, probudila sam se uz vrisak.
Sad kada se setim šta sam sve sanjala bude mi smešno. :)

Još uvek sanjam stepenice koje nemaju klasičan red nego su izmeštene po celoj zgradi da se ne zna gde koje vode i kako stići do njih. Jednom sam stigla do neke prostorije i uvek se probudim kada treba da otvorim vrata. Jezivo.

ne znam, nemam pojma... probaj tri puta ali ne garantujem

Ништа, сањам ја тако да сам у неком клубу шта ли већ. Оно мотрим испод ока, снимам рибе кад у једном тренутку спазим жену својих снова. Оно идеална риба какву само у сновима виђаш.
Не будем пешко, приђем јој и понудим јој пиће... оно све у фулу. Почне тако нека чапри, све до јаја кад у једном тренутку, усред моје интелектуалне спике, пунуди ми да идемо до ње. Кеже има празну гајбу, нема цимерице у стану. Ја лудило, еуфорија, делиријум.
Одемо до ње, наспе нам пиће и почне форплеј. Све кул до тренутка када ми она рече ''Ако оћеш да општимо мораш појести ову канту гована :вади канту из ноћног ормарића:''. Ја шок, невјерица.
Гледам њу - добра пичка, гледам ону канту - говна светејебло, па опет њу гледам - добра пичка. Ша ћу... у мени сексуални набој на врхунцу, ерекција ко у коња и канта гована испред мене. Заложим она говна, трпам у себе ко у нероткињу. Гадно јест али не јебе лијеп но упоран. Упоран сам без дебате... поједем говна и ево га секс.
Почнемо са лаганим мажењем интимних дијелова, она ми брише говна око уста али ко га јебе. Скидам боксерице и њене назови их гаћице и таман да пенетрирам хладан туш. Цимер ме буди, каже устај морончино каснимо на предавања.
Тријежњење, завалим цимеру шамарчину уз опаску да ме следећи пут пробуди док будем јео говна.

Vučica21
Davno sam to sanjala. Išla sam peške kroz neku ulicu, nailazim na gomilu dece, prilazim im, oni mi se sklanjaju sa puta gledajući me njihovim crvenim očima i iskeženim zubima.

I ovo:
Čula sam da jedna legenda kaže da se ne ulazi u davno zatvorene prostorije jer navodno ima nemani tu zarobljene vekovima i ja kreten, za inat tvrdeći da lupetaju, otvaram vrata nekog podruma stare zgrade i ulazim govoreći da nema ničega, kad iste sekunde iskaču dve divlje zveri slične hijeni, vuku i psu krećući ka meni da me rastrgnu, probudila sam se uz vrisak.
Sad kada se setim šta sam sve sanjala bude mi smešno. :)

Još uvek sanjam stepenice koje nemaju klasičan red nego su izmeštene po celoj zgradi da se ne zna gde koje vode i kako stići do njih. Jednom sam stigla do neke prostorije i uvek se probudim kada treba da otvorim vrata. Jezivo.

Eto Vučice, to je zato što sve negativno držiš skriveno u sebi, sputano, što mora da se ispolji u snovima. Zato si ovako pozitivna uvek, ali negde u dubini tvoje duše se talože negativne stvari, oslobodi ih, tako ćeš olakšati svom nesvesnom i lakše i lepše ćeš spavati i sanjati.

Ko zna zašto je to dobro. Ovako imam kontrolu da ne postanem zla žena i da ne psujem k'o kočijaš jer mi to ne priliči, a i povremeno odem na trčanje da razbistrim mozak i rasteram stres. Sve rešavam na fin način.

Vučka, ponekad treba izgubiti kontrolu i sve oterati u finu pizdu materinu. Finoća ne pobeđuje, veuj mi. Što se više povlačiš, snovi su sve ružniji. Iz iskustva. A to za pozitivu, to pozdravljam.

Paperjasta, kada puknem, možda niko ne ostane živ. :)
Šalim se, iz takta može da me istera jedino ekstremna svađa gde živci pucaju i kostantna nepravda prema meni ili prema nejakoj osobi. Ovako, stavim prst u uvo i pevaaam. :) Ako nešto malo zaškripi ili se pojavi mali problem, rešavam mirno, a ako ne može da se reši odustanem. :)

Noćas sam sanjao da sam ja zajedno sa 4 ubice poslat na svadbu nekog srpskog kontroverznog biznismena da ih sve likvidiramo po principu "zatvori vrata i pobij ih sve jerbo je efektnije i brže od zakona". Ulazimo, zaključavamo vrata, panika naroda, i pucanje počinje. Sve realno i živopisno kao da gledaš film: krv, cika, vriska, leti staklo na sve strane, ljudi krvavi leže, konobar moli za život. U međuvremenu, tu sam zatičem jednu lepu trudnicu, koja se zatekla na svadbi i koju sam hteo spasiti od pogibije, te odlučujem da je spasem. Provodim je kroz hodnike tog restorana, posle se pendramo po krovovima izbegavajući moje kolege, i ja pravim mitraljesko gnezdo odakle je mogu zaštititi. Bilo je i nešto da mi je ona dala neku tabletu droge, mislim LSD, ja uzeo i čudim se kako to ne deluje na mene...

А ја сам сањао да неки репер и његов ортак прете да ће да ме бију, па дођем на договорено место, али се не бијемо, него им бежим у круг на некаквим лебдећим патикама, а онда се скупа залетимо и скочимо на воз у покрету и створимо се код мене гајби и једемо неки курац. Ту сретнем једног другара што га нисам видео годину дана, а он ме не препознаје, па му ја ту мало померам дупе, а и убеђујем га ко сам и шта сам.