Ovo od juče pokušavam da razjasnim u svojoj glavi,ali nisam uspeo,probaću da ga protumačim kad zapišem ovde.
Treba ja i još jedan ortak da idemo kod trećeg u Borču,i na neki fazon mi do Borče idemo tako što pešačimo pored Ade.Ada poplavljena,na šetalištu voda do članaka,neke ribe mi plivaju oko nogu.Šipčimo mi tako jedno pola čuke,kad skapiram da ne idemo pored ade nego kroz neki polukrimi kraj,nek prljave ulice,ne znam ni ja.Takođe skapiram da sam ostao sam.Vidim ja nekog lika,i misleći da je to ortak Borčanac pozovem ga "Vuče!Vuče".On se okreće,i ispada da je to neki nafurani dizelaš.On kaže "Koga si ti našao da zoveš tuđim imenom?Nisam ti ja Vuk".Ja u tom trenutku kapiram da sam došao u Niš ili Novi Sad,ne sećam se,možda je čak i Nikšić,važno neki naš grad na N.Onda taj dizelaš kaže:"Saćemo malo da letimo".U sledećem trenutku mi sedimo na oblacima,ispod nas neko more,nigde se ne vidi obala.Ja se odjednom setim one teklame kad onaj tip propadne kroz dugu, i isto tako i ja propadnem kroz oblak. U sledećem trenutku svi oko mene padaju, obučeni u ona fensi odelca koja nose padobranci,i isti onaj dizelaš se dere "Uživaj u životu frajeru!".Ja uživam u padau,ali onda shvatam da nemam padobran. Udaram u vodu,ali umesto da potonem, odjednom iskačem iz istog takvog mora u paralelnom univerzummu(u snu sam bio savršeno svestan rečenice:"Prešao sam u paralelni univerzum;na javi mi koncept nije savršeno jasan").Ond ponovo upadam u more, i ponovo sam u našem univerzumu.To se ponovi nekoliko puta, a zatim ja više nisam ja.Ja sam neki naučnik koji sedi za računarom, i vidi grafik koji prikazuje prolaženje prethodnog mene između svetova(Samo dve linije,od kojih je jedna ravna, konstantna,a druga ide gore dole ispod i iznad nje,u sve manjim amplitudama).Ustajem i kažem "To dokazuje postojanje paralelnih univerzuma!" i 'vatam neku plavušu u crnoj večernjoj haljini oko struka,i izlaim iz kadra,nakon čega sam se probudio.
EDIT:Au jebo ga ja,koliko ovo ispade dugačko.
