Ja sam devedesedmo, ničega se ne sećam, moji su me srali u mozak kako je Kineska ambasada izgorela u požaru, bilo mi kasnije (sa devet godina) mnogo glupo što mi lepo nisu rekli, baš kao što me nisu pustili u školu sa pet godina jer su mislili da će me deca zajebavati (da, mogao sam da idem u školu sa pet godina).
Ja sam isto ova osnovna škola grupa - al' dodajem ukenjao sam se kad su rekli biće rat. Mislio sam doći će vojska da nas sve pobije ko Nemci. Čak sam se sa drugaricom molio pred ikonom.
Ja sam imao nekih 5-6 godina i sećam se da sam sa svojima otiš'o iz Kragujevca u Rekovac, varoš nekih 30-ak kilometara od Kragujevca i da je pala samo jedna bomba blizu, valjda u selu pored i sem toga ništa drugo bitnije se nije desilo.
ЖИВЕО НАТОООО!!!!
E ovako ja cu da ispisem kako je bombardovanje uticalo, malo dugacko, ali koga ne zanima ne mora da cita, ali zanimljivo je.
U ovoj kuci gde trenutno zivim uselio sam se 98 godine, sa svojom porodicom otac, majka i sestra. Kada je pocelo bombardovanje 99 godine u sobi sam bio sa sestrom gledao sam tv, tacnije seriju mislim da je bila esmeralda ili kasandra ne mogu da se setim. Ali pre toga komsija moj, tj drug je 2 nedelje pre bombradovanja dosao kod nas i rekao meni i sestri "Bombardovanje pocinje za 2 nedelje" te reci sam upamtio dobro, pamticu ih dok sam ziv. Kasnije se tako i ispostavilo, dok sam bio u sobi odjednom cujem glas, "Milane, Marija gasite tv" takodje te reci su mi ostale duboko u secanju, nmg nikako da ih izbrisem. To se desilo oko 19:30 ako se ne varam ili 19:45. Posto je otac bio na poslu. Majka je nas dvoje zgrabila i odvela kod komsije, pozvonila.. Komsije su izasle ona je uplakana bukvalno rekla "Pocinje bombardovanje" Komsija je reko "Daj bre sta ti je, smiri se, kakvo bombardovanje, sta pricas? Posle ubedjivanja koje je trajalo oko 5 min. Okrecemo se, krecemo ka kapiji, u tom trenutku nailaze druge komsije i kazu "Gotovo je" I tad su ozbiljno shvatili. Otisli smo u podrumu. Ta porodica koja je dosla njihova cerka se posle 10ak minuta u podrumu onesvestila. Taj prizor isto ne mogu da zaboravim. Ujedno u tom podrumu smo bili oko 6-7 porodica svi iz komsiluka. Ja sam u tom trenutku zaplakao jer mog oca nije bilo a vec je bilo mozda proslo sat vremena. Kasnije kad je doso, sve je bilo drugacije, osecao sam se sigurnijim. Posle price odlucili smo da krenemo svi ka jednoj planini, na istoj jedan kosmija ima vikendicu. Posli smo, put je bio dug, a vec je bilo kasno pola 11.. Dok smo putovali (zadremam na trenutak i kroz glavu su mi prolazile scene ratnih filmova) I cimnem se i uvek probudim. Kada smo sitgli na toj planini koja je udaljena od moje kuce oko 100km, smestili smo se, bila je jedna kuca, stara imala je 3 sobe, a tu su trebale da se smeste 4 porodice.
U sobi u kojoj smo mi bili bila je jedina sa tv-om, smestili smo se nas 4 u jednom krevetu. Ja sam zadremao, spavao sam a cujem sta se sve desava.. Na tv je bio ratni film, domaci neki.. I cujem kroz san kako pricaju lete granate i u sred noci sam se probudio gola voda sam bio preznojen.. Tako je proso prvi dan a o ostalim da ne pricam. 4 lokacije smo promenili tokom bombardovanja. Imao sam velike, velike traume.. kad cujem sirene bukvalno sam se tresao i dobijao temperaturu, preterano me je bilo strah, i ako sam bio "mali" znao sam o cemu se radi.
I da napisem o poslednjem danu bombardovanja. (ujedno sve kosmije su dobile ratni poziv, jedino moj otac nije dobio, ujedno su neki dosli i ranjeni, a pricali su nama kako je na poslu i strazari i zato nisu sa nama, bilo je puno suza)
Bio sam kod bake i deke, te nedelje se pricalo da ce prestati bombardovanje, igrao sam se na ulici sa jednim likom, zvao se Vladimir, od tada ga nisam video, zaboravio sam decka. Dakle tih 2-3 meseca smo bili non-stop zajedno, ujedno on je bio izbeglica. Kasnije se odselio negde, ne znam ni ja gde otiso bez pozdrava :(.
Da nastavim.
Bilo je popodne igrali smo se, cule su se sirene. Majka tog decaka u kuci je pocela da vristi i rekla je "Vladimire gotovo je, gotovo" on je otrcao svojoj kuci ja svojoj. Bio je to najsrecniji dan moje klinacke mladosti. Kada smo dosli kuci gde zivim, komsija je rekao da pravi zabavu veselje za celu ulicu, zakleo se. Posle par dana je umro, sve se promenilo, nismo imali zelju za slavljem.
Ovo je najkrace sto sam mogo da ispisem ima mnogo toga, mogo bih knjigu da napisem. Aj pozdrav!
Мени је пао гелер у двориште кад су бомбардовали касарну у мом граду. То је био најупечатљивији догађај за мене, а и не сећам се много тога јер сам исто био клинац..
ЖИВЕО НАТОООО!!!!
Doteru koji ti je kurac?
Dvajt
Мени је пао гелер у двориште кад су бомбардовали касарну у мом граду. То је био најупечатљивији догађај за мене, а и не сећам се много тога јер сам исто био клинац..
Брате, ја сам био убеђен да ти имаш једно 30-35 године ахахахаа :))
Сереш? :))
Кеве ми. :))
Сес брате, ти си баш био погођен бомбардовањем, први пут чујем за неко клинца да је то овако доживео. Ми смо ладили јајца углавном...
Мени је само једна ствар остала заиста у сећању. Неколико дана након бомбардовања дошли они што одводе мушке на ратиште. Ћале и видо и каза ми: "Сине, ајде са мном." Пођох ја са њим и отворисмо им врата. Пита онај што одводи људе у рат: "Де си комшо! Ош ти пишемо да ниси ту?". Мој ћале погледа мене и насмеја се: "Објасни њему да нисам био ту. Пиши да долазим."
Толико о томе.
Појма нисам имао да одајем такав утисак... :)
Сећам се и ове песме, њом су спемовали РТС непрестано.
Lord Triša
Ja sam isto ova osnovna škola grupa - al' dodajem ukenjao sam se kad su rekli biće rat. Mislio sam doći će vojska da nas sve pobije ko Nemci. Čak sam se sa drugaricom molio pred ikonom.
Au, sunce ti, šta ti je potiskivanje sećanja. Prve večeri, par sati pre nego što je prva bomba pala sam se našao sam u svojoj sobi. Uzeo sam uzeo ikonu Bogorodice i počeo da se molim i plačem da to ne rade. Auuu, sad vratih film i skroz se izbedačih. :(
Elem, hoćete li da čujete jednu ZAISTA zastrašujuću priču?
Majka mi je pričala o nekoj njenoj drugarici, koleginici, šta li je, o jednoj situaciji... Naime, u vreme bombardovanja, sin od te njene drugarice je uključio da se snima na VHS-u neki film i otišao da spava. Ujutru ustaje i vidi umesto programa smetnje. Vrati on na početak i proveri - film je snimljen.
Međutim, sada sledi zastrašujući deo. Čuje on da je RTS tu noć bombardovan, a upravo film što je snimao je išao na RTS-u. I on premota posle filma i trebao je da ide dnevnik, međutim - nastanu smetnje. Slike nema, ali se zvuk čuje. Čuje se eksplozija, vrištanje, kukanje tih jadnih ljudi i tako skoro sat vremena! :(
Ta žena sad nema pojma gde je sad ta kaseta, a ni njen sin, on misli da je možda i presnimio, ko zna.
Imate li neki komentar na ovo?
Јеботе, кад само чујем ово "Волимо те отаџбино наша, одма' се сетим подрума у кући јеботе...
Imate li neki komentar na ovo?
У јеботе...
Зајебано Пекки...
Ma ja sam sve i svasta doziveo te 99 godine. I zakleo sam se nikad u prokletu ameriku, fancusku, i britaniju i NEMACKU ne idem (naravno ukoliko mi se ukaze prilika).
Evo da kazem od moje kuce jedno 3-4 km je bila vojna baza svakog dana je bila bombardovana, tokom veceri izadjemo, gledmao kako lete rakete, avioni, pecurke kako se prave, bespilotne letelice kako lete.. Prvi dan kad sam ja doso kuci prozori su bili sve razbijeni, izbijeni iz futera , ulazna vrata razbijena skroz kao da neko palicom udarao. Stravicno je bilo sad kad se setim najezim se sve dodje mi da zaplacem bukvalno i ako je proslo 12 godina. Ti avioni, bombe, detonacije, sirene, ubijeni, ranjeni...
Dvajt
Појма нисам имао да одајем такав утисак... :)
Сећам се и ове песме, њом су спемовали РТС непрестано.
Vratio si me bukvalno u 99 ovim linkom. Non stop je bila na rts-u.. Bila je jos jedna pesma trenutno ne mogu da se setim kako bese, non stop su je pustali... Ako se neko seti, neka postuje....
Ja sam imao tu cast da mi za 18. rodjendan prangijaju Prage i Boforsi, vatromet samo takav. Iako zvuci glupo, ziveo sam kao kralj tih 78 dana, dilovao sam pljuge, nisam oskudevao ni u cemu, a i nisam se treznio dok ne rekose "Dosta je". Zao mi je samo mladjeg burazera, imao je 5 godina tada i navukao je veliki strah od sirena.
Imate li neki komentar na ovo?
Jeste zastrašujauće, ali nije tačno.
Da je tačno, bilo bi još negde. Znao bi neko za to.
Ali što se tiče tehničkih detalja, kaseta traje 3.5 sata. Ako je film 2 sata, ostaje tih sat vremena za snimak.
Uostalom, 6 miliona srba, ko zna koliko ljudi je gledalo program u to vreme, neko je morao da čuje.
Myth BUSTED!
Sećam se i jedne smešne situacije. Pošto jedno veče moji nisu hteli da idu u prethodno pomenuti podrum gde su se svi zezali, ja sam se naljutio i ostao napolju. Moji su zatvorili vrata i stajao sam 10 sekundi napolju. Samo kad sam čuo sirenu, potrčao sam u kuću koliko me noge nose, a moji su hteli da umru od smeha. :)
EDIT: Stefane, misliš da nisu?
СА НАМА СИ СИГУРНА А-А СА НАМА СИ ЈАЧА А-А :)
песма стварно враћа кроз време јеботе. у сваком случају је дојајна. не знам на коју другу мислиш Сесе...
Ma možda na one parodije Indeksovog Pozorišta: "Ja sam ja, Toni Bler, klempave mi uši"
Isto je bila na rts-u non stop dal pre ove sto si linkovao, il posle.. Ali znam da je bila pokusavam da se setim, samo neceg kroz maglu, al nije dovoljno da bih je naso.
Авиону сломићу ти крила?
да није можда ово?
Pogledaj dom svoj, anđele! 100%! Stalno su je puštali i prikazivali ruševine.
Ne nisu te, isto vezano za otadzbinu. Pa su kasnije promenili vise nisu pustali tu nego ovu "Volimo te otadzbino nasa" ili obrnuto je bilo. Bas pokusavam da je nadjem.
Samo da dodam da ne podnosim pesmu "Volimo te, otadžbino naša", zaista vuče na ružne uspomene. Meni bar.
