24.03.1999

Ја се сечам да смо сви гледали дневник у соби када је , чини ми се било 19:55 или крај дневника , тако нешто , и када је онај водитељ рекао да је нато почео бомбардовање југославије.Минут после тога нестаје струја.Палимо свећу и седимо , чујемо авионе чудеса , бомбе , трескови.Више пута је авион пробијао звучни зид ,па је изгледало као да експлодирају бомбе.
Ћале је донео вест да је бомбардовање готово и да је Слоба потписао нешто....

Колега, зове те чо'ек да му кажеш пар ријечи :) http://vukajlija.com/forum/teme/20334?strana=32#post_1127305

ufff, ako se ne varam sirenama je pocinjala pesma, tenkovi si bili u spotu, nasa armija..

У сваком случају, оно чега се сећам још је бомбардовање Алексинца, односно Алексиначке касарне, коју су генијални амерички пилоти случајно омашили за пола километара, па су сравнили једну седмоспратницу и пола једне улице са земљом. То је, ваздушном линијом, можда неких 300 до 400 метара од моје куће.

Оно чега се сећам најбоље те вечери кад је трајало бомбардовање Алексинца, је како се будим у пола ноћи, покривен преко главе ћебетом кева поред мене, и која изговара "Оче наш" изнова и изнова и изнова...

Мени нису дали да гледам тв у то време. Оно, дете од 8-9 година може да навуче трауме. Али, то кад су бомбардовали Алексинац... Не знам како сам успела да гледам на тевеу ш'та се догодило, и тек тад сам сконтала о чему се ту заправо ради.
А прво вече, сећам се само да је била јааака месечина.
Едит: Пре две године, кад су на ертеесу приказивали онај документарац неке италијанске телевизије о бомбардовању, жешће сам се натраумирала.

Da nije ovo ta druga?

Meni je u jednom od antiratnih mitinga neka riba zalepila onaj target preko prepona. Tako me slikao lokalni fotoreporter pa objavio u novinama. Zajebavali me još pola godine...

Ne znam mi da li je postojala tada, ali sada mi je u glavi ova pesma.

Srbijo, najlepša bajko
Srbijo, oče i majko
Bog nek' ti pruži spas
jer mi te volimo
k'o što ti voliš nas

Imam na VHS-u snimljen neki film sa Misterom Binom, a sa strane piše "Vazdušna opasnost". Uzeću skrinšot kad me ne bude mrzelo.

Stefane, kakav sinhronicitet, a?

Stefane, ta pesma je predizborna pesma Kariceve stranke na izborima 2004e ako se ne varam.

Pesma koja je stalno isla, mozda mislite na ovo:

Prvi put je cujem posle skoro 12 godina, uf

Мени нису дали да гледам тв у то време. Оно, дете од 8-9 година може да навуче трауме. Али, то кад су бомбардовали Алексинац... Не знам како сам успела да гледам на тевеу ш'та се догодило, и тек тад сам сконтала о чему се ту заправо ради.
А прво вече, сећам се само да је била јааака месечина.

Чек, ти си из Алексинца?

Srbijo, najlepsa bajko Srbijooo, OCE I MAJKO BOG NEK TI PRUZI SPAS, JER MI TE VOLIMO KO STO TI VOLIS NAS!!! TA JEEEEE!!!!

Прво, нестанци струје.
Онда, тетка са фамилијом избегла код нас у кућу (јер Футог и куга заобилази, а не Натовци).
Потом, због истих тих нестанака струје, све смо правили на отвореној ватри. Никад се више нисмо нароштиљали као тад (јер је, наравно, замрзивач рикно од сталних рестрикција), а сећам се да је кева пржила кромпире у котлићу у којем је претходно отопила маст.
Потом, сирена за ваздушну опасност, која је покретана из продавнице 2 ћошка од моје куће. За сирену је била задужена Нада Срдић која није имала снаге да притиска оно дугме, па су у минути по Футогу завијале све могуће врсте опасности.

А сад мало озбиљно... Ћале је био заглављен у згради телевизије кад су ракетирали мост и кад су гађали саму зграду... Јеботе, каква је била срећа кад је после пар дана дошао кући (кад су дотерали скелу на Дунав)...
Моја сестра је 2 недеље пред крај бомбардовања славила 18. рођендан, и то је била журка са свећама на све стране...

a MOZDA SAM SE I PREBACIO, NE ZNAM U SOK SAM, CEO DAN PIJEM.

Нисам.

Bruce, preko fona sam, ne mogu da vidim klipove. Postavio si tu pesmu?

Ekspo, znam da su je furali na BK par godina nakon toga, zato i kažem, ne znam da li je postojala.

Ne, nije postojala, nastala je 5-6 godina kasnije.

Nije ta, ko sto rece Stefan na BK je bila isto non stop. I dalje ne mogu da se setim, al kako sam se prebacio da je to strasno.

Пре три дана сам пролазила крај Варадинског моста, и тамо су ставили нешто налик на билборд са сликама срушених мостова... Нисам контала до тад да су сва три погодили. Потискивање, ваљда.

jesam Stefane, u istom trenu kad i ti, ali sad vidim da ipak nije ta :)

a MOZDA SAM SE I PREBACIO, NE ZNAM U SOK SAM, CEO DAN PIJEM.

Ako nije okacena do sad, znam 100% koja je, samo da je nadjem, ako ima.

"Ovo je moja zemlja, samo tu je meni dom,
a svoje nikom ne dam, makar nestao sa njom"

Имо сам осам година, и пошто се код нас није гађало ( мислим ко ће гађа селендру, но сви се били напржили да се ови не враћају празни, па да су могли да вишак пртљага истоваре по околним шумарцима ) ми клинци смо трчали по ливадама и гледали ватромет изнад Лесковца.
Ма, јебено је било...био сам клинац, болео ме туки тад, било ми кул, ништа школа, ништа обавезе... сад би се усро.

Ako nije okacena do sad, znam 100% koja je, samo da je nadjem, ako ima.

"Ovo je moja zemlja, samo tu je meni dom,
a svoje nikom ne dam, makar nestao sa njom"

Pretrazio sam po svim mogucim delovima teksta, nema je na YT

menijesamodosadno
Имо сам осам година, и пошто се код нас није гађало ( мислим ко ће гађа селендру, но сви се били напржили да се ови не враћају празни, па да су могли да вишак пртљага истоваре по околним шумарцима ) ми клинци смо трчали по ливадама и гледали ватромет изнад Лесковца.
Ма, јебено је било...био сам клинац, болео ме туки тад, било ми кул, ништа школа, ништа обавезе... сад би се усро.

I samo mi kazi da si iz "Bobistee", ili?

Secam se tih vesti, rekao sam da lazu i otisao u dnevnu sobu da se igram, gledao sam gadjanje Nisa, secam se kada je raketa pala u mom selu, na svu srecu nije eksplodirala, sada je onesposbljena ali ne i izvadjena, takodje u jednoj njivi je pao geler. Bombe u Aleksinuc i Novom naselju su se jako osetile, secam se bljeska nakon tih bombi, sok za cula, i secam se odlazka u Vrelo da se "sakrijemo". Komedija ziva, otisli smo tamo i krenuli da veceramo, dolazi baba i kaze: "Ne brinite deco vojska nas cuva". Keva i cale su se pogledali i krenuli da pakuju stvari, cale je obisao okolinu i video jebenu radarsku stanicu na 30 metara od nas, u jednom sumarku, vratili smo se u Glogovicu nam zlatnu i jeli palacinke i tulumbe, igrali karte, i zajebavali brata da je Kasper jer je potrcao kuci kroz mracan hodnik u udario u zatvorena vrata. Bio sam klinja pa nisam shvatio ozbiljnost situacije, pamtim samo "lepsu" stranu tog rata, a to je mentalitet medju ljudima.

vratili smo se u Glogovicu nam zlatnu i jeli palacinke i tulumbe, igrali karte

Igrali karte.. Kako sam to mogo da zaboravim. Time smo se zanimali kad bi pala noc, nisam znao da racuna, al sam igrao!

Komedija ziva, otisli smo tamo i krenuli da veceramo, dolazi baba i kaze: "Ne brinite deco vojska nas cuva".

Ja se stvarno ponekad pitam dal su Nemci bacali neku radijaciju koja je nasim babama i dedama pojela mozak. O, zivote, zivote.

I samo mi kazi da si iz "Bobistee", ili?

Нисам, ја сам са друге стране, Вучје и околина. :)
Капирам да си ти из БобиштЕЕ? Наставник мате ми у основној био одатле. :Д