Možda postoji već tema, ali me me mrzelo da tražiem da li je već postojeća. Pa ovako.. sam naslov sve kaže!
Provala jednog mog ortaka: Brate stavi kafu dolazim kod tebe za 10 minuta. -Kakva beše, gorka? Da gorka, sa dve kašičice sećera.
Provala istog: dva ortaka isla kolima po pivo i prolaze na jednoj raskrsnici, i ovaj suvozač kaže ovom što vozi: Alo bre budalo stani jel si normalan kako to ulaziš u raskrsnici, jel si normalan, šta da su kola naišla i da nas udare? -Brate koj ti kurac, pre 5 minuta sam prošo nisu imala ni jedna kola!!
Ovo je jedan lik iz KS-a. Ne znam ga ja. Al znam one koji ga znaju.
Igraju oni zanimljivu geografiju i sad slovo O, kad ce lik (Djema) - Biljka na "O" (Djema) - Ograda. - Pa kakva ograda, aman čoveče? (Djema) - Brate, pa živa ograda...
Djemo, a šta ćeš ti da radiš kad 2012. bude smak sveta? - Jes, de me boli kurac, to će ionako da padne u Beograd.
(Djema peva "Ruzmarin) - (Djema) Ruzmarin! Još nosim na neveru! - Na neveru? Šta je nevera? - (Djema) Pa nevera brate. Ona planeta. - To je Venera. - (Djema) Ma ti misliš on zna o čemu peva. Kako on može da zna kad ćorav?
Сад се враћам са отраком из града, прпиити помало и свраћамо у пекару и каже ортак ,,,Даћете ми бурек са сисом'. Срећом ја остгадох прибран и само ррекох ,,Панцероту једну, молим''. Сејв д деј опааа
Ово се десило у Бгу, шта никад ниси видео црнца? Ако се уопште и десило, ал им фора није лоша...
Na mom faksu ima jedno 6-7 njih iz Afrike. Dobri ljudi. Slušaju nastavu na srpskom, uče iz knjiga koje su pisane na ćirilici i tako dalje. Dosta dobro znaju srpski.
Drug i ja na času, u drugoj godini srednje meščini beše, na vežbama iz Merenja, niko ništa ne radi a profa guli mandarine.. Okreće se drug ka meni i sav začuđen - brate, pa, mišnera.. Ja ga gledam, gleda on u mene, a onda patos. Htede da kaže mi niš ne radimo, kako je došo do mišnera nikako nismo mogli da provalimo..
Isto u srednjoj, dva moja ortaka pričaju: - Au brate, sledeće godine kad nam dođe Ana Karenjina, ima da najebemo.. - Što, šta ona predaje?
Kad sam spomeno mandarine, setih se situacije. Veliki odmor, neko je bio dono mandarine, nama se nije izlazilo iz učionice. Gađali se mandarinama, je li. Već kraj odmora, zvonilo, niko ne jebe ni pet posto. Dočepo se jedan momčina poslednje mandarine, zauzeo poziciju na jedno 2 metra ispred zida, leđima okrenut ulaznim vratima učionice. Svi se ućutali, a on nije skapiro ništa, zamano iz sve snage i razlepio onu mandarinu po zidu.. Kad se okreno ugledo je profesora kako stoji ispred table i gleda ga. Pišanje. Zvao ga mandarina do kraja srednje, nije ga ni kaznio, dobar neki čova bio.
Ulazim u apoteku, tražim Ferveks i đevojka mi donosi, dajem pare, ona otvara kasu, pa ode iza, dolazi i veli mi "izviniii, nemam sitno da ti vratim, oli andol za kusur?".
Седимо брат и ја код једног лика, брат чачка компјутер, сви чекамо њега да оде до ВЦ-а па да се преселимо у дневну собу да вечерамо. У једном моменту ортак сав бесан виче на мог брата (јер мајање по компу предуго траје, а гладан је): ИДИ СЕРИ ПА ДА ИДЕМ ДА ЈЕДЕМ КО ЧОВЕК! Било је и ''Како лије снег'' ''Листопадне шуме се селе у топлије крајеве''. 10+10 је 17 (лично мој) Сале дај кола да се возимо око Трстеник(мислио је на стрњику). И так...
Ааа, да, кад сам се посвађао у основној са неким ликом, и сад он стоји на једном крају дворишта а ја на другом, и гледамо се онако попреко пар минута, у једном тренутку он устаје и на сав глас: ''ПОПУШИМ ТИ КУРАЦ''. То се и дан данас препричава...
Сетио сам се сад другове изјаве, не може остати да се препричава само у мом месту. Идемо возом и поред на њиви протрчава пар кошута. Кад одједном друг: "Види колки зечеви!"
KOntam da ovo nisam pisao nikako pa da ovjekovječim nekim mlađim generacijama u amanet. Ljeto gospodnje prije nekih 4-5 godina svirka Zostera u Banjaluci na Kastelu i dogovorimo se ortak i ja da odemo prepušeni na cert. Dofura on nekog skanka nađemo se par čuka prije početka pošto je bio i neki stand-up program ispušimo dve ogromne buksne i odemo gledati Kesića kako priča viceve. U jednom momentu mene toliko uradilo da sam odlutao u neko žbunje i našao jebene grablje i tu počinje cirkus. Ludujem ja grabim jebenu livadu opalilo me da očistim grad za jedno veče i u momentu ortak me vuče sav isparanoisan sa tekstom kako je vidio predivnu djevojku ali ne smije da priđe jer će sve usrati tako urađen. Pogledam ga zastanem malo i na prvu pođem prema toj ribi, došuljam se sa leđa uzmem one svoje grablje i počnem da joj češljam kosu. NE treba ni spominjati kakve su bile reakcije nje i ljudi koji su posmatrali scenu, ali je jako zanimljivo da su ona i taj ortak i danas u vezi i mnogo se volu.
Прича ми овај друг данас, пјевач у једном бенду, каже: Био ја на неком фестивалу са друштвом, плес алкохол лудило и покупим неку загрепчанку, пофатамо се ту нема шта и гледамо сад гдје да одемо да се креснемо. Одведем ја њу иза тврђаве, прича он, и одједном она неће јер немам кондом, не жели да се зезне. И причамо тако, каже она ајде нема шта, испоштоваћу те али ако ми отпјеваш нешто од Прљавог казалишта.
И ту не знам шта да пјевам, и сјетим се најглупље ствари за тај тренутак, почињем, и она се тад спушта: У божићно јутро, снено и муутно, у капуту очевоо-ом...
🔒Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.
