Trenutno nisam raspoložen za neke mnogo teške i ozbiljne knjige (iako inače volim da ih čitam), pa me interesuju preporuke DOBRE "šund" literature. Zvuči kao oksimoron, zato ću taj pojam prethodno definisati:
Pod tim podrazumijevam:
a) da je užasno interesantno štivo i da se čita u dahu, da "ne dozvoljava da se ispusti knjiga iz ruke"
b) da je laka i opuštajuća literatura, tj. da ne iziskuje preveliki napor
c) da ipak nije šund u bukvalnom smislu, tj. da iako je laka literatura da ima nekog smisla, poruku, inteligenciju itd.
Čak šta više mogao bih svima preporučiti čitanje takve literature, jer ona može stvoriti kod čovjeka primarnu LJUBAV prema knjizi i naviku čitanja, što se kasnije lako može prenijeti i na ozbiljniju literaturu. (A ko se od starta siluje sa ozbiljnom literaturom, a nema prirodnu sklonost ka istoj, može prije vremena da stekne averziju)
Time malo odstupam od svog prethodnog stava da treba izbjegavati laka štiva.
