Dobra šund literatura

Trenutno nisam raspoložen za neke mnogo teške i ozbiljne knjige (iako inače volim da ih čitam), pa me interesuju preporuke DOBRE "šund" literature. Zvuči kao oksimoron, zato ću taj pojam prethodno definisati:

Pod tim podrazumijevam:

a) da je užasno interesantno štivo i da se čita u dahu, da "ne dozvoljava da se ispusti knjiga iz ruke"
b) da je laka i opuštajuća literatura, tj. da ne iziskuje preveliki napor
c) da ipak nije šund u bukvalnom smislu, tj. da iako je laka literatura da ima nekog smisla, poruku, inteligenciju itd.

Čak šta više mogao bih svima preporučiti čitanje takve literature, jer ona može stvoriti kod čovjeka primarnu LJUBAV prema knjizi i naviku čitanja, što se kasnije lako može prenijeti i na ozbiljniju literaturu. (A ko se od starta siluje sa ozbiljnom literaturom, a nema prirodnu sklonost ka istoj, može prije vremena da stekne averziju)

Time malo odstupam od svog prethodnog stava da treba izbjegavati laka štiva.

Meni je najveći žal u životu što ne čitam knjige, majke mi... Mrzim sebe zbog toga

Ova tema se onda ubila za tebe... Razvijanje ljubavi kreće od lakših štiva. :))

Meni je sama riječ KNJIGA jako moćna, ne umijem da objasnim to... To je kao nešto što jako poštuješ, što ima veliku moć i ne znam... Stvarno ne umijem da objasnim...
Ali ne znam kako da naćeram sebe da čitam knjige...
Masu puta ono zamislim kako bi bilo vrh da sjednem neđe u neki park na klupu sam i da čitam tako

Moja preporuka je "Pitanje casti" Dzefri Arcer.Sasvim dobra spijunska prica.

Jebi ga, i ja sam isti u zadnje vrijeme.

Nekad se i previše proseravam kako je dobro čitati, ovo-ono, a teško da se naćeram u zadnje vrijeme. Prije sam čitao puno više.

Ali mi treba neka knjiga koja će da me zainteresuje...
Recimo, ja sam počeo da čitam Alhemičara i batalio sam, ne znam ni sam zašto

Jovičiću, čitam ove tvoje kriterijume i Den Braun mi uporno igra pred očima.

Da li Den Braun zadovoljava i ovaj vrlo važan kriterijum:

c) da ipak nije šund u bukvalnom smislu, tj. da iako je laka literatura da ima nekog smisla, poruku, inteligenciju itd.

Mislim da ima u bibliotekama,ljudi su je uzimali.Skoro sam trazio neke knjige na "Limundu" i neki lik je prodavao za 300 dinara.Sad,iz,glave ne bih mogao da se setim jos neke preporuke,ali odes na taj sajt i kad vidis sta se nudi,izleti ti milion knjiga koje bi procitao.Ako volis engleski humor,nabavi knjigu "Tri coveka u camcu" Dzerom Dzerom.Avantura je u pitanju,ali obiluje humorom.

Ja sam čuo da mnogi hvale Stivena Kinga, ali sam uvijek imao odbojnost prema njegovim knjigama, možda zbog predrasude da se radi o "šundu".

Imao odbojnost, a nijednu nisam pročitao (ni počeo čitati). Eto ti mog mozga :(

Stiven King "Oluja veka".Sjajna knjiga,a i film je odradjen odlicno.

"Kupoholičarka"

Šalim se.
Evo, neka bude "Pesma boginje Kali" od Dena Simonsa. Ja sam je čitao u jednom dahu, toliko je ocrnio Kalkutu da prosto poželim da odem tamo i doživim ISTU takvu avanturu sa sve gacanjem po uliciči u kojoj svi bacaju svoj, hmmm... izmet. Mnogo, mnogo dobra knjiga.
A ove dve knjige sam pročitao u roku od dva dana:
"Skakač" i "Ja sam legenda".
Prva je SF tinejdž priča o odrastanju, druga je najbolji zombi roman koji sam čitao. (P.S. Filmovi su sranje.)
Mada ja ovo ne bih smatrao šundom...

Ako hoćeš pravi, ali zanimljivi šund, s Den Braunom ne možeš da pogrešiš. Obožavam ga. Pročitao sam sve njegove knjige.

Dobro zasad imam tri preporuke:

"Pitanje casti" Dzefri Arcer
"Tri coveka u camcu" Dzerom Dzerom
Stiven King "Oluja veka".

za 10 minuta koliko traje tema odličan učinak :))

Jezivi, hvala na preporukama, a od ovo troje, šta ti je baš onako, prva preporuka, najbolje? :)

Da li Den Braun zadovoljava i ovaj vrlo važan kriterijum:

c) da ipak nije šund u bukvalnom smislu, tj. da iako je laka literatura da ima nekog smisla, poruku, inteligenciju itd.

Pa u svakom slučaju iako je mahom fikcija ima zanimljivih enciklopedijskih podataka koji se mogu saznati, zatim kroz prizmu njegovog pisanja može se zaključiti puno toga, barem ja jesam. Pri tom ne mislim na teorije zavere i slično već na samo američko društvo da ne kažem zapadnjačko.

Ohoho, Valsinabr, preporuke još pristižu...

Pa sad, rekao sam da me ne interesuje šund u bukvalnom smislu, više laka šundasta, ali baš dobra literatura. No hvala na preporukama.

Ne znaš ti šta valja. :)
A ne znaš ni šta hoćeš.
To se ode u biblioteku i uzme se knjiga koja ima lepe korice i iole zanimljiv opis radnje na zadnjoj korici. Ta-da!

Pa u svakom slučaju iako je mahom fikcija ima zanimljivih enciklopedijskih podataka koji se mogu saznati, zatim kroz prizmu njegovog pisanja može se zaključiti puno toga, barem ja jesam. Pri tom ne mislim na teorije zavere i slično već na samo američko društvo da ne kažem zapadnjačko.

Znači, I could give it a try.

E, da. Umberto Eko "Ime ruže". Ali to definitivno nije lagano. Ali moram da spomenem jer je to moja omiljena knjiga. ♥

Ne znaš ti šta valja. :)
A ne znaš ni šta hoćeš.

Pa dobro ova tema može i drugima da posluži. Koga god interesuje ponešto zanimljivo za pročitati, kvalitetno, a da nije preteško i preozbiljno.

Znači, I could give it a try.

Pa da, definitivno se čita u jednom dahu, s tim što ja predlažem sada već čuveni "Da Vinčijev kod" i "Anđele i demone", ostale nisu na zadovoljavajućem nivou a i ne treba preterivati pošto je uočljiv šablon.

Moja omiljena knjiga svih vremena su "Braća Karamazovi", definitivno nije šund. Ali ovaj put tražim nešto lakša štiva, koliko ja znam ni "Ime ruže" nije šund.

Kad smo kod omiljenih ajde i ja kao učesnik teme da se izjasnim :Proces i Derviš i smrt.

meni omiljena lotr trilogija, i ostalo od tolkina, za vas ne znam.

Evo kad smo već kod knjiga jedno polemičko pitanje:

Da li se slažete sa slijedećom tvrdnjom:

Onaj ko ne voli da čita, čita samo klasike, zato što, kad se već teškom mukom natjerao nešto da pročita, onda hoće da to nešto bude kvalitetno?

Iako se stidim to da priznam mislim da bi ta tvrdnja mogla donekle i na mene da se odnosi.

Pa pazi, ja recimo volim da čitam ali uvek pre biram klasike nego nešto novo jer uvek postoji razlog zašto je to baš klasik (ne aludiram samo na kvalitet). Uz to, nije mi krivo niti za jedan klasik koji sam pročitao što se ne može reći za ostale knjige.

Jebat ga, sa klasicima si siguran da se ne'š zajebst!

Zato i ja klasike preferiram. I nisam se ni za jedan pokajo. A sad ovih novih, pogotovo sumnjivijeg kvaliteta, nisam mnogo ni čitao, zato i pitam za preporuke, da se malo otvorim i prema takvoj literaturi, a malo opuštanja neće škoditi.